Perspektive penzionisanja u Rumuniji
Otprilike 54% Evropljana misli da će ostati aktivni na tržištu radne snage nakon odlaska u penziju, pokazuju podaci nedavne sondaže koju je realizovala značajna evropska banka u 15 zemalja, od kojih 13 evropskih. Na evropskom nivou samo jedna četvrtina stanovništva se nada da će posle penzionisanja imati isti životni standard kao pre. Kao obično, u Rumuniji su zabeležena pesimistička mišljenja, jer kod nas 63 odsto ispitanika smatra da će biti primorano da radi i posle odlaska u penziju da bi moglo platiti fakture. Manuela Stankulesku, sociolog u ovkiru Instituta za istraživanje kvaliteta života, smatra da moramo polaziti od činjenice da pomenuti podaci predstavljaju mišljenja i očekivanja, koja su vezana za pravac u koji ide zemlja ili za nivo lične sreće. A u ovom pogledu, Rumuni su se uvek našli na poslednjim mestima u Evropi, jer su pesimisti. Čak više, onavke sondaže govore i o dotičnim ponašanju i mentalitetu, precizira sociolog Manuela Stankulesku: Rumuni, koji imaju dotičnu vrstu ponašanja, su u zadnjim godinama, bar deo njih, počeli da svoj život planiraju na duži rok, odnosno planiraju odlazak u penziju. Sa druge strane, u inostranstvu postoji više instrumenata i finansijskih mogućnosti za planiranje penzionisanja. Reč je o drugoj vrsti ponašanja sa kojom su ljudi na Zapadu navikli još iz škole. U Rumuniji se tako nešto ne uči ni u školi, niti kod kuće. Medjutim, u zadnjem periodu, samo na nivou stanovnika koji su iznad proseka postoji trend formiranja ponašanja, u smislu planiranja godišnjeg odmora ili izbora škole u inostranstvu za decu. Ovo nije ranije postojalo.”
Christine Leșcu, 27.03.2019, 12:36
Veliki deo Rumuna, kao i ostalih istočno-evropljana koji su bili ugroženi komunizmom, treba da shvati da planiranje odlaska u penziju je i neka vrsta odgovornosti za sopstvenu sudbinu. Mentalitet je uočljiv i kada se meri nivo štednje, kada interveniše i životni standard. Otprilike 69% Rumuna kaže da ne uspeva da štedi zbog premalih plata. Sem siromaštva i mentaliteta, postoji i veoma konkretni razlog, a to je ponuda bankarskih i finansijskih institucija, smatra Manuela Stankulesku: “Visoki nivo siromaštva znači da ljudi ne mogu štedeti jer nemaju novca. U drugom redu, nije razvijena ideja štednje, jer ne postoji vaspitanje u tom smislu. Problem bivših komunističkih zemalja je nedostatak finansijskog vaspitanja u školama. U trećem redu ne postoji diverzitet finansijskih proizvoda koji da podstaknu štednju, jer u Rumuniji banke ne pružaju ovaj diverzitet bankarskih ili finansijskih proizvoda kako se dešava u ostalim zemljama Evrope.”
Medjutim, empirične percepcije i očekivanja stanovništva podržavaju, iako delimično, konkretni podaci. Još od 2009. godine, Svetska banka je upozorila da će deficit u penzijskom sistemu u Rumuniji premašiti 5% bruto društvenog proizvoda do 2020. te će uslediti uzlazni trend koji će naknadno do 2050. opadati na 6,2 odsto bdp-a. Deficiti su rezultati ritma starenja stanovništva i cena transfera jednog dela doprinosa Prvom stubu državnih penzija u Drugi Stub privatnih penzija. 2009. godine, kada su napravljene ove analize, Rumunija je tek reformisala penzijski sistem, čija struktura je imala tri stuba: Prvi stub- u kojem obaveznim doprinosima zaposlenih upravlja država, Drugi stub- obavezan za osobe mladje od 35 godina i opcionalan za grupu od 35 do 45 godina starosti, i Treći stub- kojem se doprinosi fakultativno a kojim upravljaju privatne kompanije. U ovom trenutku Drugom stubu doprinosi nešto vise od 7 miliona Rumuna, dok je Trećem stubu, krajem 2016. godine, doprinelo oko 410.000 osoba. Prema tome, samo 400.000 Rumuna je shvatilo da planiranje penzije zavisi i o ličnom izboru. Ili samo toliko Rumuna je sebi dozvolilo da mesečno izdvoji novac za sopstvenu privatnu penziju. Dakle, pesimistički stav prema potrebi nastavljanja rada i posle ispunjenja starosne granice za penzionisanje objašnjava se sadašnjim životnim standardom, ali i demografskim padom. Detalje nam nudi Manuela Stankulesku: “Velike probleme vezane za buduća penzionisanja izazivaju tri faktora. Prvi je starenje stanovništva, što znači da za 10- 20 godina puno ljudi će navršiti propisanu starosnu granicu. Njih će podržati što manje mladih osoba. Drugi faktor je informalna privreda, koja je i dalje vrlo dobro razvijena u Rumuniji, što znači s jedne strane izvor preživljavanja, a sa druge, na duži rok, instrument koji će nas ubiti. Ljudi rade na crno, ne izjavljuju svoje prihode a ovo pretpostvlja veoma niske penzije. Treći faktor je medjunarodna migracija. Dakle, neke generacije će se ubuduće suočiti sa velikim problemima zbog starenja stanovništva i migracije i zato je moguće da u Rumuniji govorimo i o siromaštvu penzionera. A ova budućnost nije predaleka. U ovom trenutku, deca i mladi imaju onakav nivo siromaštva koji je nedopustiv za bilo koje moderno društvo.”
Stručnjaci smatraju da se održivost penzijskog sistema može povećati ako bi se sada radilo na poboljšanju buduće situacije mladih ljudi.
