Prenatrpani stanovi (27.01.2021)

Od 27 država članica Evropske unije, Rumunija je na prvom mestu po prenaseljenim domaćinstvima. U takvim stanovima živi 45,8% stanovništva Rumunije, odnosno nema dovoljno soba za broj ili za starost ljudi u domaćinstvu. Bugarska (41,1%), Hrvatska (38,5%), Letonija (42,2%) i Poljska (37,6%) takođe beleže rekordne procente. To su statistički podaci koje pruža Eurostat, koji dodaje da su, s druge strane, države članice sa najnižom stopom prenaseljenosti Kipar sa 2,2%, ali i Irska (3,2%), Malta (3,7%) i Holandija (4,8%). Stanovi koji se smatraju prenaseljenim takođe su oni u kojima se deca igraju u istoj sobi sa roditeljima koji pokušavaju da rade na daljinu tokom perioda karantina izazvanog pandemijom KOVIDA-19. Štaviše, prenatrpani stanovi mogu predstavljati veći rizik od širenja virusa, piše Eurostat. Prenatrpanost ima i poseban psihološki uticaj, jer čovek više nema lični prostor, a privatnost ne postoji. Psiholog Danijela Jonesku nam kaže šta osećaju ljudi u onakvim uslovima: Čovek se oseća dobro u jednom prostoru ako je sam. On to doživljava kao produžetak svog tela. Naša kuća, naš automobil, olovka kojom pišemo ili čak stolica na kojoj sedimo u kancelariji doživljavamo kao deo sebe. Tako stranci ne smeju da prilaze, a dozvoljeni su samo ljudi sa kojima imate dobre odnose (roditelji, partner, bliski prijatelji). Jasno razgraničenje dela prostora u kome se osećamo vlasnicima povezano je sa potrebom da budemo u kontaktu sa sobom, sa svojom suštinom. Ovde analiziramo svoje držanje, postavljamo pitanja, pravimo planove i projekte. U slučaju zajedničkog stanovanja, ako vam je uskraćen prostor u kojem imate potpunu kontrolu, osećaj udobnosti i sigurnosti, skloni ste da se depersonalizujete. I postajete ranjivi. Nekako, vaš život počinje da vam ne pripada. Mešate se sa drugima, živite kroz druge. Više za druge nego za tebe, imaš osećaj da postaneš glup. Rumun ima čak i izraz: ne ulazi mi u dušu! Ako razumete princip ličnog prostora, možete izbeći nesporazume. Naučite da budete svesni sebe i drugih. Naučite da namećete ograničenja, da odbijate. Na taj način ćete steći poverenje i poštovanje u odnosu sa sobom i drugima. Da ne spominjem da ćete imati bolje zdravlje, izbegavaćete prenos virusa i bakterija držeći se ove distance “.

Luiza Moldovan, 27.01.2021, 12:49

Od 27 država članica Evropske unije, Rumunija je na prvom mestu po prenaseljenim domaćinstvima. U takvim stanovima živi 45,8% stanovništva Rumunije, odnosno nema dovoljno soba za broj ili za starost ljudi u domaćinstvu. Bugarska (41,1%), Hrvatska (38,5%), Letonija (42,2%) i Poljska (37,6%) takođe beleže rekordne procente. To su statistički podaci koje pruža Eurostat, koji dodaje da su, s druge strane, države članice sa najnižom stopom prenaseljenosti Kipar sa 2,2%, ali i Irska (3,2%), Malta (3,7%) i Holandija (4,8%). Stanovi koji se smatraju prenaseljenim takođe su oni u kojima se deca igraju u istoj sobi sa roditeljima koji pokušavaju da rade na daljinu tokom perioda karantina izazvanog pandemijom KOVIDA-19. Štaviše, prenatrpani stanovi mogu predstavljati veći rizik od širenja virusa, piše Eurostat. Prenatrpanost ima i poseban psihološki uticaj, jer čovek više nema lični prostor, a privatnost ne postoji. Psiholog Danijela Jonesku nam kaže šta osećaju ljudi u onakvim uslovima: Čovek se oseća dobro u jednom prostoru ako je sam. On to doživljava kao produžetak svog tela. Naša kuća, naš automobil, olovka kojom pišemo ili čak stolica na kojoj sedimo u kancelariji doživljavamo kao deo sebe. Tako stranci ne smeju da prilaze, a dozvoljeni su samo ljudi sa kojima imate dobre odnose (roditelji, partner, bliski prijatelji). Jasno razgraničenje dela prostora u kome se osećamo vlasnicima povezano je sa potrebom da budemo u kontaktu sa sobom, sa svojom suštinom. Ovde analiziramo svoje držanje, postavljamo pitanja, pravimo planove i projekte. U slučaju zajedničkog stanovanja, ako vam je uskraćen prostor u kojem imate potpunu kontrolu, osećaj udobnosti i sigurnosti, skloni ste da se depersonalizujete. I postajete ranjivi. Nekako, vaš život počinje da vam ne pripada. Mešate se sa drugima, živite kroz druge. Više za druge nego za tebe, imaš osećaj da postaneš glup. Rumun ima čak i izraz: ne ulazi mi u dušu! Ako razumete princip ličnog prostora, možete izbeći nesporazume. Naučite da budete svesni sebe i drugih. Naučite da namećete ograničenja, da odbijate. Na taj način ćete steći poverenje i poštovanje u odnosu sa sobom i drugima. Da ne spominjem da ćete imati bolje zdravlje, izbegavaćete prenos virusa i bakterija držeći se ove distance “.

I deci je potreban lični prostor. Odrasli to moraju da razumeju da bi odgajali uravnoteženo dete, kaže Danijela Jonesku: Povreda ličnog prostora deluje kao da vam stranac ulazi nepozvan. Pokreće se mehanizam reakcije na opasnost, želja za borbom ili bekstvom. Proizvodnja adrenalina se povećava, a vi imate stanje nelagodnosti, postajete nervozni i uznemireni. Povećava se i agresivnost. Ako se kršenje ličnih granica nastavi, kao što se, na primer, dešava u prenatrpanom stanu, i ne možete učiniti ništa da biste uklonili opasnost ili se udaljili od nje, negativne emocije se internalizuju. I tako se pojavljuju napadi besa, sukobi i stres. To je svojevrstan početak samouništenja, jer unutrašnja nemoć utiče na psihu, ali i na zdravlje. Dakle, na kraju ćete se verovatno razboleti. Najgore je, međutim, u slučaju dece. Odrasli ne razumeju da je i deci posle 3-4 godine potreban intimni i lični prostor i ulaze u dečiju sobu bez kucanja na vrata, grle ih bez dozvole, primoravaju na izvođenje određenih radnji. Čak i ako roditelj ima dobre namere, ovo ponašanje će dete pretvoriti u žrtvu zlostavljanja: fizičkog, emocionalnog, ali i seksualnog. Dakle, bez obzira koliko je mali životni prostor, on ograničava površinu od 12 kvadratnih metara samo za dete i njegov svemir. Poštujte ga i na taj način ćete podići uravnoteženu odraslu osobu. “

Lični prostor se doživljava drugačije, u zavisnosti od kulture, civilizacije, pola. Ako su muškarci agresivniji u ograničavanju teritorije, žene lakše podnose kršenje ličnih granica. Danijela Jonesku objašnjav: Lični prostor se mora posmatrati kroz prizmu kulture, civilizacije, pola i navika pojedinca. Eksplozija stanovništva i prenatrpanost smanjili su naš lični prostor i povećali toleranciju za upad. Na primer, ako ste rođeni i odrasli u malom stanu, punom nameštaja, okruženi braćom i sestrama, roditeljima, bakama i dekama i možda nekim kućnim ljubimcima, sigurno ćete se natrpati u autobusu i zavoleti redove pred prodavnicama. Za vas je gužva znak sigurnosti i udobnosti. Ali nemojte se iznenaditi ako ću ja, rođen i odrastao u zemlji sa velikim prostorima, odmah, pa čak i agresivno reagovati na prisilni pristup. Muškarci brzo ograničavaju svoju teritoriju, reaguju na svaki pokušaj njegovog kršenja. Žene po svojoj prirodi imaju potrebu za bliskošću i naklonošću i tako lakše podnose upad u lični prostor. U Americi, ali posebno u anglosaksonskim zemljama, lična udaljenost je veoma velika (ako ispružite ruku, jedva možete dodirnuti prste drugog). U Evropi je manja , a u Aziji od 40-50 centimetara, a što za nas znači intimno, za njih je socijalna udaljenost. Naučnici kažu da kršenjem ličnog prostora pretvaramo one oko sebe u predmete, izbegavajući fizički i vizuelni kontakt sa njima.“

Prošle godine, 70-75% stanovništva živelo je u nedovoljno useljenom stanovanju, što znači da je stan prevelik za potrebe onih koji žive u tim domaćinstvima, na Malti, Kipru i u Irskoj. Ostale države članice u kojima više od polovine stanovništva živi u nedovoljno useljenim stanovima su Španija, Luksemburg, Belgija i Holandija. Nasuprot tome, manje od 15% stanovništva živelo je u neuseljenim stanovima, odnosno 7,7 odsto u Rumuniji, zatim u Letoniji (9,6%), Grčkoj (10,7%), Bugarskoj (11,5%), Hrvatskoj (12%), Slovačkoj (14%) i Italiji (14,2%).