Puls Bukurešta u 12 oblasti
Primera radi, zbog gužve u saobraćaju mi mislimo da živimo u prenaseljenom gradu. Prema statistikama, medjutim, 1. januara 2016. godine Bukurešt je zvanično imao 1.845.000 stanovnika, u poredjenju sa 1992. godinom, kada je u glavnom gradu Rumunije živelo 2.068.000 ljudi. Da bi pružila što tačniji opis opšte situacije, Komunitarna Fondacija Bukurešt realizovala je studiju koja sadrži zvanične informacije o 12 ključnih domena rumunskog glavnog grada, medju kojima su demgrafija, obrazovanje, bezbednost, socijalna zaštita, zdravstvo, kulturna potrošnja, saobraćaj, uslovi stanovanja i osećaj pripadnosti jednoj gradskoj opštini. Pod naslovom Bukurešt: puls zajednice”, istraživanje je realizovala grupa sociologa i antropologa koji su centralizovali podatke Nacionalnog instituta za statistiku i lokalnih vlasti šest gradskih opština rumunske prestonice. Prvi zaključak istraživača je da izmedju zvaničnih podataka postoje nepodudarnosti. Primera radi, da bi videli razlike izmedju bogatih i siromašnih bilo je potrebno prikupiti informacije kojima raspolažu uprave za socijalnu pomoć svake gradske opštine. Detalje nam daje Valentina Marinesku, sociolog i profesor univerziteta: «Teško je bilo uporediti podatke svake gradske opštine Bukurešta. Neke skupštine su veoma dobro organizovane i stavile su nam na raspolaganje baze podataka, dok su nam druge dale hartiju sa nekoliko reči. Ovo mnogo kaže o administrativnom aparatu koji je plaćen novcem poreskih obveznika. Zbog toga nam je bilo teško uporediti podatke o samohranim roditeljima, siromašnim i bogatim stanovnicima, deci kojoj je potrebna pomoć i osobama trećeg doba».
Christine Leșcu, 14.06.2017, 12:39
Primera radi, zbog gužve u saobraćaju mi mislimo da živimo u prenaseljenom gradu. Prema statistikama, medjutim, 1. januara 2016. godine Bukurešt je zvanično imao 1.845.000 stanovnika, u poredjenju sa 1992. godinom, kada je u glavnom gradu Rumunije živelo 2.068.000 ljudi. Da bi pružila što tačniji opis opšte situacije, Komunitarna Fondacija Bukurešt realizovala je studiju koja sadrži zvanične informacije o 12 ključnih domena rumunskog glavnog grada, medju kojima su demgrafija, obrazovanje, bezbednost, socijalna zaštita, zdravstvo, kulturna potrošnja, saobraćaj, uslovi stanovanja i osećaj pripadnosti jednoj gradskoj opštini. Pod naslovom Bukurešt: puls zajednice”, istraživanje je realizovala grupa sociologa i antropologa koji su centralizovali podatke Nacionalnog instituta za statistiku i lokalnih vlasti šest gradskih opština rumunske prestonice. Prvi zaključak istraživača je da izmedju zvaničnih podataka postoje nepodudarnosti. Primera radi, da bi videli razlike izmedju bogatih i siromašnih bilo je potrebno prikupiti informacije kojima raspolažu uprave za socijalnu pomoć svake gradske opštine. Detalje nam daje Valentina Marinesku, sociolog i profesor univerziteta: «Teško je bilo uporediti podatke svake gradske opštine Bukurešta. Neke skupštine su veoma dobro organizovane i stavile su nam na raspolaganje baze podataka, dok su nam druge dale hartiju sa nekoliko reči. Ovo mnogo kaže o administrativnom aparatu koji je plaćen novcem poreskih obveznika. Zbog toga nam je bilo teško uporediti podatke o samohranim roditeljima, siromašnim i bogatim stanovnicima, deci kojoj je potrebna pomoć i osobama trećeg doba».
Zbog poteškoća u prikupljanju podatka, čini se da su neki rezultati paradoksalni, jer neke gradske opštine Bukurešta smatrane razvijenijim brine o većem broju ugroženih osoba nego opštine u kojima se smatra da uglavnom žive ugroženi ljudi. Valentina Marinesku, sociolog i profesor univerziteta, precizira: «U prvom semestru 2016. godine, na nivou Bukurešta više od 50 odsto ukupne socijalne pomoći izdvojeno je za ugrožene osobe Prve gradske opštine grada, to jest za centralnu zonu naše prestonice. Ako uporedimo ove podatke sa onima koje smo dobili od ostalih gradskih opština, možemo steći utisak da većina ugroženih Bukureštanaca potiče iz zone sa najvećim brojem multinacionalnih kompanija. Ali sve zavisi od načina izrade izveštaja o socijalnim slučajevima i od načina na koji je trošen novac namenjen socijalnoj pomoći».
Što se tiče obrazovanja, u Bukureštu, iako ima najbolju obrazovnu infrastrukturu na nivou Rumunije, stopa napuštanja škole je od 15 odsto, a veliku maturu polaže 53 odsto učenika. Naša sagovornica, Valentina Marinescu nudi detalje: «Bukureštanci su atipični sa gledišta obrazovanja. Poseban akcenat se stavlja na savršenstvo, ali bilo bi zanimljivo da saznamo koliko para troše Bukureštanci na after-school programe i na privatne časove. Stopa polaganja velike mature u Bukureštu ne dokazuje da ovdašnji učenici su slabiji od onih u provinciji, već da sistem ocenjivanja učenika iz provincije nije tako strog.»
Tesno vezana za obrazovanje je kulturna potrošnja. Prema sociološkoj studiji iz 2015. godine, na koju se odnose autori istraživanja Bukurešt: puls zajednice”, 54,2 odsto Bukureštanaca preferiše pozorište, 35,1 muzičke predstave, a 14,6 odsto folklorne predstave. Medjutim, 71,8 nije nikada bilo u pozorištu. Novinar i antropolog Vlad Odobesku, jedan od autora istraživanja koje je realizovala Komunitarna Fondacija Bukurešt, govori o kulturnim željama Bukureštanaca: «Uprkos rezultatima istraživanja, ne znači da oni ne prisustvuju na neki ili drugi nacin kulturnom životu grada. U poslednjim godinama, Gradska skupština Bukurešta, ali i skupštine graskih opština, organizuju dogadjaje pod vedrim nebom, i, na taj način, privuku stanovništvo. Ovo puno govori i o kulturnoj infrastrukturi Bukurešta, u kojem smo, na primer, 1990. godine imali 77 bioskopa od kojih je danas ostalo samo 17.»
Bukurešt ostaje dinamičan grad, sa ekonomskog i kulturnog gledišta. Ali njegov dinamizam nije povezan za mladost stanovnika, od kojih samo jedna četvrtina je starosti do 24 godine. Uporedjenju sa drugim gradovima Rumunije, ovaj procenat je možda mali, ali grad je bezbedniji od drugih evropskih prestonica, precizirao je novinar i antropolog Vlad Odobesku: «Zadnjih godina, Bukurešt je smatran bezbednim gradom, a na ranglisti evropskih prestonica nalazi se ispred Praga, Bratislave, Vilnjiusa i tako dalje.»
