Rumuni i sistem zdravstvenog osiguranja
Rumunski zdravstveni sistem ima javni karakter, a, uprkos činjenici da je zadnjih gadina otvoreno mnoštvo privatnih ambulanata i bolnica, i one su, u velikoj meri, finansirane javnim sistemom zdravstvenog osiguranja. Ovo znači da iz plata poslodavaca i zaposlenih dotičan procenat izdvojen je za ovaj sistem, a prikupljenim novcem upravlja Nacionalni Dom za zdravstvena osiguranja. 5,2% plate poslodavaca i 5,5% plate zaposlenih obezbedjuju integralnu platu za osnovni paket medicinskih usluga i hitne medicinske usluge. Paralelno, pretplatom za privatni medicinski sistem, Rumuni mogu raspolagati i drugim uslugama, ali moraju da daju doprinos i za javni zdravstveni sistem. Da bi saznala koliko Rumuna ima privatno zdravstveno osiguranje, firma za istraživanje tržišta GFK Rumunija, sprovela je studiju na ovoj temi. Ana Marija Draganika, menadžerka u okviru kompanije rekla nam je da većina Rumuna, odnosno 93%, plaća doprinos samo za javno zdravstveno osiguranje: Većina stanovništva raspolaže javnim zdravstvenim osiguranjem. Samo 2% ispitanika plaća doprinos za privatne medicinske usluge, dok 2% ima privatno zdravstveno osiguranje. Dakle, samo 4% Rumuna koristi usluge privatnih zdravstvenih ustanova.”
Christine Leșcu, 18.03.2015, 13:27
Rumunski zdravstveni sistem ima javni karakter, a, uprkos činjenici da je zadnjih gadina otvoreno mnoštvo privatnih ambulanata i bolnica, i one su, u velikoj meri, finansirane javnim sistemom zdravstvenog osiguranja. Ovo znači da iz plata poslodavaca i zaposlenih dotičan procenat izdvojen je za ovaj sistem, a prikupljenim novcem upravlja Nacionalni Dom za zdravstvena osiguranja. 5,2% plate poslodavaca i 5,5% plate zaposlenih obezbedjuju integralnu platu za osnovni paket medicinskih usluga i hitne medicinske usluge. Paralelno, pretplatom za privatni medicinski sistem, Rumuni mogu raspolagati i drugim uslugama, ali moraju da daju doprinos i za javni zdravstveni sistem. Da bi saznala koliko Rumuna ima privatno zdravstveno osiguranje, firma za istraživanje tržišta GFK Rumunija, sprovela je studiju na ovoj temi. Ana Marija Draganika, menadžerka u okviru kompanije rekla nam je da većina Rumuna, odnosno 93%, plaća doprinos samo za javno zdravstveno osiguranje: Većina stanovništva raspolaže javnim zdravstvenim osiguranjem. Samo 2% ispitanika plaća doprinos za privatne medicinske usluge, dok 2% ima privatno zdravstveno osiguranje. Dakle, samo 4% Rumuna koristi usluge privatnih zdravstvenih ustanova.”
Pitali smo jednu ženu zašto se opredelila samo za usluge javnog zdravstvenog sistema i evo šta je rekla: Zato što je doprinos javnom zdravstvenom osiguranju obavezan. Kad bih mogla, izabrala bih privatni sistem, jer pristup privatnim medicinskim uslugama je mnogo lakši i a njihova oprema je modernija.”
Za analitičare rumunskog zdravstvenog sistema uzdržanost pacijenata kada je reč o sklapanju privatnog zdravstvenog osiguranja može se objasniti i drugim argumetntima, koji se tiču uštede i dotične vizije o ulozi države, smatra lekar Gabrijel Dijakonu: U Rumuniji, zdravstveni sistem je monopolskog tipa, što znači da država dominira tržištem zdravstvenih osiguranja zakonima. Na teoretskom nivou ne postoje ograničenja za tržište zdravstvenih osiguranja. Sa druge strane, privatne firme zdravstvenog osiguranja su malobrojne, u prvom redu zato što država smatra da je zdravstvo jedna od svojih obaveza i ne sme se napraviti novac usled obezbedjenja zdravstvenih usluga. Drugim rečima, socijalna država ulaže i ponovo distribuira bogatstvo koje akumulira pomoću doprinosa gradjana za zdravstveno osiguranje.”
Kada govorimo o troškovima za zdravlje, stvari se komplikuju. Jer ovde treba da se vodi računa o takozvanim poklonima, u predmetima ili novcu, kojim pacijenti lekarima daju do znanja da žele da budu korektno tretirani i lečeni. Lekar Gabrijel Dijaconu precizira: Lekarski pregled smatran je neophodnošću, a ne zdravstvenim pitanjem. I kad kažem neophodnost mislim na nepodnošljive bolove koji ne mogu biti ublaženi lekovima koje preporučuju apotekari ili drugovi. Ovde je reč o površinskom zdravstvenom vaspitanju Rumuna, koji ne misle proaktivno na sopstevno zdravlje. A novac ili pokloni koji oni daju lekarima za hirurški poduhvat plus odsustvo sa posla su mnogo skuplji od svote koju bi platili za privatno zdravstveno osiguranje.”
Prema studiji GFK, mnogi Rumuni nemaju nijedno zdravstveno osiguranje. Pred mikrofonom je lekarka Ana-Marija Draganika: Više od 15% ispitanika uzrasta od 18 do 34 godine života ne raspolaže nijednom vrstom zdravstvenog osiguranja. Oni se nalaze u veoma vulnerabilnoj situaciji, što predstavlja alarm kako za javni zdravstveni sistem, tako i za privatni.”
Po rečima lekara Gabrijela Dijakonua, u zonama u kojima živi ova kategorija ljudi postoji visoka stopa nezaposlenosti, veliko siromaštvo, mnogi bolesni ljudi i visoka stopa prevremene smrtnosti. Za onakve osobe, ni javni niti privatni zdravstveni sistem nisu jos pronašli rešenje.
