Rumunska pomoć za ukrajinske izbeglice
Skoro 400.000 ukrajinskih državljana sklonilo se u Rumuniju od kad je Rusija napadima započela rat u Ukrajini. Na nekoliko zajedničkih prelaza granice duge skoro 650 kilometara, izbeglice su počele da se pojavljuju još od 24. februara, naročito na severu, ulazeći preko Maramureša i Moldavije, a manje na istok, kod ušća Dunava. U ovim pograničnim krajevima odmah su ih primili meštani koji su im, mobilišući se momentalno i instinktivno, priskočili u pomoć i ponudili im hranu i sklonište. Usledili su predstavnici civilnog društva, a zatim su zvanične institucije postavile šatore, prikupile prvu pomoć, obezbedile informacije i prevoz onima koji su želeli da prođu kroz Rumuniju.
Christine Leșcu, 23.03.2022, 13:51
Rumunski nacionalni savet za izbeglice je prisutan još od 24. februara, da bi ponudili svoju ekspertizu, kaže Ana Kožokaru, predstavnica ove organizacije: Moje kolege su trenutno na terenu, jer smo prisutni na više graničnih prelaza. Mi smo nevladina organizacija specijalizovana za pravnu ekspertizu. Sve što možemo da uradimo je da pružimo informacije i savete o postupku azila u slučaju onih koji žele zaštitu rumunske države, istovremeno imamo dve otvorene telefonske linije na koje možemo biti pozvani u svako doba dana i noći. Dnevno imamo na desetine i stotine poziva. Prisutni smo i u svim izbegličkim centrima u državi koje su podređene Ministarstvu unutrašnjih poslova, tačnije Generalnom inspektoratu za imigraciju“.
Mnoge birokratske nejasnoće oko stacioniranja i prelaska rumunske teritorije centralizovane su, na nekoliko stranih jezika, na sajtu dopomoha.ro, projektu koji podržavaju javne institucije u saradnji sa nevladinim udruženjima. Pored toga, zbog težine situacije, mnoge formalnosti vezane za ulazak u Rumuniju su pojednostavljene. Nije bilo tako od početka, kaže Ana Kožokaru: Pitanja koja nam se postavljaju odnose se na ulazak na teritoriju Rumunije i tranzit rumunske teritorije. Zaista, Rumunija nije imala tako veliki priliv ljudi u novijoj istoriji. Nekako je bilo prirodno da nam treba mali proces prilagođavanja, ali verujem da smo sad na dobrom putu, da nam je sve jasnije i da postoji više koordinacije između države i civilnog društva i između državnih institucija, generalno“.
Ali, ono što impresionira više od bilo čega jeste brzi odgovor i empatija običnih Rumuna prema izbeglicama. Ana Kožokaru iz Rumunskog nacionalnog saveta za izbeglice: Mislim da ni u najboljim snovima nismo mogli da očekujemo ovaj izuzetan odgovor civilnog društva, pojedinaca i zajednica u pograničnim oblastima. Postoji izuzetno mnogo inicijativa nevladinih organizacija i države koje imaju za cilj da podrže raseljena lica iz Ukrajine, a kapacitet odaziva je apsolutno izvanredan. Navešću jedan primer: u subotu noć u 11.30 tražili smo rešenje za grupu od 14 ljudi od kojih su neki bili deca i našli smo za 10 minuta smeštaj kod jednog čoveka od poverenja. Naravno da je bilo i određenih poteškoća, naročito na početku, jer je broj ljudi koji su želeli da pomognu bio toliki da je nastao mali haos na glavnim graničnim prelazima. U međuvremenu su na centralnom nivou prikupljene informacije o svim ovim inicijativama. Oformile su se ćelije na nivou županija koje imaju granične prelaze ka Ukrajini i Republici Moldaviji. I mislim da smo tu u procesu prilagođavanja sve bolje i bolje koordinacije“.
Jedan od Rumuna koji je od prvog dana rata pomagao izbeglicama je Štefan Mandaki, lokalni preduzetnik iz okoline Sučave. Imrpesioniran brojem ljudi koji su od svog truda u životu skupili šta su mogli u torbu i pobegli s decom i životinjama ne znajući da li će se ikada vratiti“, Štefan Mandaki im je ponudio besplatan smeštaj i hranu u svojim hotelima i restoranima. Štefan Mandaki ne zna koliko njih je do sad pomogao: Ne mogu vam reći tačan broj. Znam da svaki dan ima preko 200 ljudi. Na primer, jednog dana sam otvorio dodatni salon. Mislim da je tad bio rekordan broj ljudi, preko 300. U principu, svaki dan je preko 200 ljudi koji spavaju kod nas. Na kraju smo napravili call-centar, formirali smo tim i ovom formulom ljudi nam se javljaju da ponude stanove, prevoz, kratkih, srednjoročnih i dugoročnih smeštaja. Jedan od naših prioritetnih ciljeva sada je da ove ljude odvedemo do mesta njihovog smeštaja ili da iz prevezemo u Evropu, gde žele da stignu“.
Njihovo duševno stanje nije dobro, kao što se i moglo očekivati. Štefan Mandaki: Svi koji dođu kod nas su u veoma lošem stanju. Oporave se kad deca počnu da se igraju. Pokušavali smo da organizujemo neke igre, da ih izvučemo iz depresije, a majke, jer muškaraca je malo, vide kako su njihova deca živahna odmah se malo opuste. Ali, očigledno se oseća napetost u celoj zajednici Ukrajinaca i ne samo njih, već i Nigerijaca i Indijaca i Marokanaca koji su studirali u Kijevu“.
Ni Štefan Mandaki ni druge nevladine organizacije ne bi se snašle bez pomoći dobrovoljaca, običnih Rumuna koji su priskočili u pomoć koliko su mogli. Štefan Mandaki: Sastavili smo fenomenalni tim volontera. Mnogi od njih su moldavski i ukrajinski studenti koji studiraju na univerzitetu u Sučavi. Došli su u izuzetno velikom broju, tako da nam ni u jednom trenutku nije nedostajalo volontera. Oni obavljaju svoj posao vredno i sa puno strasti. Veoma su osećajni, što i nas inspiriše. Nismo poznavali 90% njih, nikada ih nismo videli. Došli su iz mesta blizu Salčije iz Bihorenja. Nismo ih poznavali, ali oni su se ponašali kao da tu pripadaju. Svi su došli da volontiraju“.
S obzirom da se na žalost čini da će se rat u Ukrajini produžiti, a broj izbeglica se povećava, organizacija pomoći mora biti sve efikasnija.
