Služba hitne medicinske pomoći u Rumuniji
Rumunija je na vrhu Službe hitne medicinske pomoći u Evropi» jedan je od zaključaka prvog Interdisciplinarnog Kongresa hitne medicinske pomoći, koji je održan u rumunskom gradu Kluž, u periodu 26 — 28 jun. Objašnjenje je bilo da smo medju samo 5 zemalja Evrope, u kojima medicinski fakulteti imaju smer «hitna medicinska pomoć». Još vise, u Rumuniji je primenjen nacionalni program opremanja jedinica i vozila hitne pomoći, čime je obezbedjen dobar standard za medicinsku praksu. Moramo još reči da od ove jeseni, Ministarstvo Zdravlja dodeljuje službama hitne pomoći dodatne fondove, usled rebalansa budžeta. Ove svote će biti namenjene deblokiranju radnih mesta u oblasti, promovisanju već zaposlenog osoblja, investicijama u infrastrukturu i obnavljanju voznog parka.
Ana-Maria Cononovici, 01.10.2014, 10:32
Rumunija je na vrhu Službe hitne medicinske pomoći u Evropi» jedan je od zaključaka prvog Interdisciplinarnog Kongresa hitne medicinske pomoći, koji je održan u rumunskom gradu Kluž, u periodu 26 — 28 jun. Objašnjenje je bilo da smo medju samo 5 zemalja Evrope, u kojima medicinski fakulteti imaju smer «hitna medicinska pomoć». Još vise, u Rumuniji je primenjen nacionalni program opremanja jedinica i vozila hitne pomoći, čime je obezbedjen dobar standard za medicinsku praksu. Moramo još reči da od ove jeseni, Ministarstvo Zdravlja dodeljuje službama hitne pomoći dodatne fondove, usled rebalansa budžeta. Ove svote će biti namenjene deblokiranju radnih mesta u oblasti, promovisanju već zaposlenog osoblja, investicijama u infrastrukturu i obnavljanju voznog parka.
Aleksandra Tanase, volonterka u okviru Službe hitne pomoći u Bukureštu, radi na vozilu hitne pomoći već dve godine i govorila nam je o sopstvenom iskustvu: «Vremenom su se uslovi rada i infrastruktura poboljšali. Služba hitne pomoći ima tri vrste vozila: vozila koja obezbedjuju samo prevoz pacijenata, vozila sa medicinskom sestrom i volonterom, i kola hitne pomoći sa lekarom, medicinskom sestrom i volonterom. Zavisno od ozbiljnosti slučaja, kod pacijenata stiže jedno od tri kola, u smislu da ukoliko je slučaj teži, utoliko medicinski tim koji je upućen da reši problem je kompetentniji. Obično, kod većine pacijenata stižu kola sa medicinskom sestrom i volonterom.»
Pitali smo Aleksandru Tanase kako se odlučuje u koju bolnicu treba da bude prevezen dotičan pacijant: Za ovo pitanje postoji komunikacija sa Centrom, odnosno mi dajemo detalje o stanju pacijenta i kolege iz Centra nam kažu u koju bolnicu treba da idemo sa njim. Kada je reč o teškim slučajevima, prevozimo pacijenta u najbližu bolnicu, posebno kada je njegov život u opasnosti.»
Služba hitne pomoći obezbedjuje svakom pacijientu usluge koje su mu potrebne, iako za neke mora de se duže čeka. U tom kontekstu, pitali smo Aleksandru Tanase šta je još potrebno za poboljšanje infrastrukture i aktivnosti službe hitne pomoći: U prvom redu potrebna je modernizacija kola hitne pomoći, zatim povećanje broja ovih vozila i broja osoblja, jer u ovom trenutku postoji ozbiljan problem u tom smislu. Potrebno je, takodje, i učešće običnih ljudi, posebno u slučaju saobraćajne nesreće. Inače, na nivou zemlje postoji program posredstvom kojeg obični ljudi su upoznati sa činjenicom da su prva dva minuta posle saobraćajne nesreće ili traume vitalna za život pacijenta.»
