Spasioci na visini (07.05.2025)

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, u februaru 2022. godine, milioni Ukrajinaca prešli su granicu sa susednom Rumunijom, iako je većina bila u tranzitu ka Zapadu.

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 07.05.2025, 10:47

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, u februaru 2022. godine, milioni Ukrajinaca prešli su granicu sa susednom Rumunijom, iako je većina bila u tranzitu ka Zapadu. Među onima koji su bežali od rata bili su i mladići koji su, iako sposobni za borbu, odlučili da ilegalno pređu rumunsko-ukrajinsku granicu preko Maramureških planina, iz straha da ne budu poslati na front. Desetine su poginule usled povreda, iscrpljenosti ili nepovoljnih vremenskih uslova. Sa druge strane, skoro 300 je spaseno, zahvaljujući rumunskim planinskim spasiocima sa severa zemlje.
Dan Benga je šef ekipe Gorske službe spasavanja Maramureš. On vodi mali tim ljudi čiji je posao da spašavaju živote,pod bilo kojim rizikom. Seća se prvog poziva u kojem su obavešteni da treba da intervenišu u znak podrške nekim ukrajinskim susedima. Bilo je to u aprilu 2022. godine:
„Putem 112 obavešteni smo da se negde u planinama, u oblasti vrha Pop Ivan, nalaze neki ukrajinski državljani kojima je potrebna naša pomoć i koji su u prilično lošem stanju, imaju opremu za proleće-leto, a ne zimsku. Gore je bilo dosta snega, dvojica su imali ozbiljne zdravstvene probleme, jedan od njih je bio bez svesti, a poziv za pomoć stigao je, što je bilo neuobičajeno, uveče, što nas je dovelo u nezgodnu situaciju, posebno jer su bili raštrkani po terenu i nismo imali tačne koordinate svih.
Bila je to izuzetno teška akcija, jer se sve odvijalo u trci s vremenom, a problem je bio što je ta oblast izuzetno opasna, sa provalijama od 400–500 metara, stenama sa kojih su dvojica pala, lavinom koja se pokrenula u trenutku kada je jedan od njih ustao i pokušao da pređe to područje… Dakle, to je bio početak jednog puta, da tako kažem, od tri godine i dva meseca do danas, koji je stavio na probu naše sposobnosti, fizičku spremnost, mentalnu pripremu, empatiju… apsolutno sve što naša delatnost podrazumeva.”
Svaka akcija bila je impresivna na svoj način, bilo da je trajala 8, 12, 16 sati ili više – najduža, koja je postavila rekord barem na evropskom nivou, trajala je 133 sata… 133 sata rada na terenu, uoči Božića 2022. godine, da bi se pronašlo, izvuklo i spasilo pet osoba, ali i izvukla dva tela– jednog mladića od 21 godine i drugog od 23. Tada je korišćena apsolutno sva raspoloživa oprema – Fronteksov avion, Fronteksov helikopter, SMURD helikopter, SMURD helikopter sa vitlom– i veliki broj spasilaca. Dan Benga bio je među njima.
„Budući da sam bio jedan od spasilaca u helikopteru sa vitlom, ostao sam na steni, uspeo sam da evakuišem jednog Ukrajinca koji je imao ozbiljne medicinske probleme i nije mogao da izdrži do jutra. Stajaći na steni da bih sačekao helikopter da dođe po mene i izvuče me sa drugim Ukrajincem, moje kolege su, zbog izuzetno lošeg vremena, sa maglom koja je otežavala vidljivost i snežne oluje koja je iznenada počela, morali da me ostave na toj steni. Obavestili su me da ne mogu da dođu po mene pre 32-34 sata, jer se vreme dramatično promenilo i da moram da se snađem. Tada sam doneo odluku da mu kažem da, ako želi da preživi, mora da pođe sa mnom, jer ja želim da preživim. Ako on želi da umre, može da ostane tu, ali posto ja ne želim da ga pustim da umre, rekao sam mu da ću ga vezati za sebe i vuci. I, da zamislite, za bilo koga ko ide u šetnju, 1,3-1,4 kilometra nije ništa. E, ja sam taj 1 kilometar i 400 metara prešao za skoro 16 sati.“
Priča o mladom 29-godišnjem ukrajinskom novinaru koji je pronađen gotovo mrtav u provaliji, a spasila ga je Rumunska Gorska služba Maramureș, obišla je televizije širom sveta:
„Bio je to mladić koji je pao u jednu jarugu, ležao je, a voda je ulazila kroz leđa, vrat, i izlazila kroz pantalone na nogama, nije mogao da se pomeri odatle. Nismo mogli da radimo sa helikopterom, jer nije mogao da priđe na manje od 200 metara. Ekipa je obavila spasavanje kopnenim putem. Proverili su njegovo stanje, bio je u hipotermiji, bilo je minus 16 stepeni, i kada smo skinuli odeću sa njega, našli smo mačku na njegovim grudima, na njegovoj goloj koži, nije jela oko četiri dana, a momak je bio 11 dana u planinama. Moji momci su prešli 412 metara za 7 i po sati. Razmislite o tome, 4 fudbalska terena imaju 400 metara. Zamislite da pređete 400 metara za 7 i po sati, vukli smo nosila, čak i sa zubima, to je bio pravi podvig. Spasili smo ga, doveli u bolnicu, momak se oporavio, sada je otišao u Austriju. Svaki put kad vidi neku akciju spasavanja, budući da smo prijatelji na Instagramu, zahvaljuje nam se, jer smo mu spasili život, a više od toga, ima ne znam koliko desetina hiljada pratilaca, ali on prati samo jednu strukturu – Salvamont Maramureš – i to sve govori.“
Ukupno, do sada, spasioci iz Maramureša su izveli preko 200 akcija spašavanja ukrajinskih izbeglica. Njihove misije se sprovode prema identičnom profesionalnom protokolu, dobro razvijenom, bilo da je reč o turistima u nevolji ili izbeglicama iz susedne zemlje. Međutim, u slučaju ovih izbeglica, svaka akcija ima poseban psihološki naboj, jer se radi o mladima koji su toliko uplašeni od slanja na front, da su spremni da sve napuste i suoče se sa svim teškoćama, kako bi pronašli mesto gde mogu da žive u miru. Ponovno, šef spasilaca iz Maramureša:
„Ovi ljudi ne dolaze zbog zabave. Ovi ljudi dolaze da prežive i, onda, jedu grane, jedu bilo šta što nađu na zemlji, jedu insekte, piju vodu sa mesta na kojima verovatno u svakodnevnom životu ne bi pili, iz bara… Naravno, u Ukrajini je ratno stanje, a jedno od pravila koja su nametnuta je zabrana približavanja granici na manje od 5 kilometara. Ovi momci koji imaju godine pogodne za regrutaciju ne mogu da odu spremni u planine sa planinarskom opremom, zimskom opremom, jer bi to bilo skandalozno, da pruđu kroz naselje gde je vojna policija ili vojne snage i vide ih sa rancem, čizmama, kramponima. Pitali bi jasno: ‘Hej, napolju je 7-8 stepeni, 10 stepeni, šta ti radiš sa ovom opremom, gde ideš?’ I onda dolaze obučeni kao za grad, normalno sa platnenim cipelama, farmericama, pantalonama od platna, a neki čak izgledaju kao da idu na posao i nose gumene čizme… na minus 26 stepeni, to je savršen recept da za manje od 24 časa dožive tešku hipotermiju, promrzline i amputaciju noge. I imali smo takvih situacija! I to ne samo jednu!“
Planinska granica s Ukrajinom prostire se na 120 kilometara i ima površinu od oko 5000 kvadratnih kilometara. Pored toga, planine Maramureša nisu nimalo prijateljske. Međutim, u Gorskoj službi spasavanja Maramureš ima samo 18 zaposlenih spasilaca i 32 volontera, što je mnogo manje nego što je potrebno. Poređenja radi, u Tirolu, na otprilike duplo manjoj površini od planina Maramureša, postoji više od 1.100 planinskih spasilaca, što je više nego cela Rumunska gorska služba spasavanja zajedno! To znači – kako kaže šef Salvamont Maramureš, Dan Benga – da su rumunski spasioci veoma dobro obučen i požrtvovani.