Stavovi rumunskih učenika o školskom nasilju
Nakon višegodišnjih polemika predstavnika vlasti, nevladinih organizacija i roditelja, 2019. godine usvojen je zakon o suzbijanju nasilja u školama. Metodološka pravila za njegovu primenu objavljena su tek u maju 2020. godine u prvom delu pandemije, što je dodatno otežalo stvari. Međutim, učenici i prosvetni radnici nisu sedeli skrštenih ruku i nastavili su da pronalaze načine za suzbijanje fenomena nasilja među vršnjacima. Jedna od najnovijih aktivnosti ove vrste odvijala se u okviru Dečijeg foruma, projekta organizacije Spasite Decu koji postoji već više od 20 godina.
Christine Leșcu, 07.09.2022, 13:35
Projekat Spasite Decu pruža mogućnost da izraze svoje mišljenje o problemima koje su identifikovali u svojim školama. Osim toga, to je i jedinstven projekat, jer se mišljenja i preporuke dece potom iznose nadležnima koji imaju mehanizama i načina da im pruže podršku i pomognu. Dečji forum se sastao 2022. godine nekoliko dana pre obeležavanja Međunarodnog dana deteta, o detaljima ovog foruma ispričaće nam Marijana Moraru, jedna od koordinatorki Foruma:
‘Dečiji forum održavao se u Bukureštu, gde smo okupili stotinak dece iz 14 okruga Rumunije uključujući i Bukurešt, koji su se fokusirali na pitanje nasilja u školama. Iako imamo zakon koji obezbeđuje deci da se
prilikom boravka u školu neće suočiti sa ovakvim pojavama i da postoje
mehanizmi za upravljanje ovim fenomenima, nažalost konkretne situacije pokazuje
da i dalje postoje problemi sa ovakvom vrstom interakcije koja je nepovoljna za decu. (…) Povodom Nacionalnog dana deteta, 1. juna ove godine, Organizacija Spasite Decu objavila je studiju koja pokazuje da je svako drugo dete izloženo nekom obliku fizičkog i emocionalnog, pa i seksualnog nasilja. To je studija koja samo pokazuje razmere fenomena i pokazuje da se broj situacija verbalne i društvene agresije održava, pa čak i povećava. Istraživanje na temu nasilja u školama, je sprovedeno i 2017.godine a bilo je uključeno oko milion i trista dece. Rezultati ovog istraživanja su pokazala da je 400.000 učenika bilo angažovano u različitim oblicima nasilja i sajber-nasilja, a 200.000 učenika žrtve fizičkog nasilja. Nažalost, nasilje u svim oblicima je prisutnije nego ikad i svakako je ovaj period pandemije uticao na povećanje broja slučajeva nasilja.
Statistički podaci povećanog broj prijavljenih slučajeva nasilja u školama su zabrinjavajući čemu doprinosi i postojanje zakona protiv nasilja, kao i činjenice da sve više roditelja, učenika i nastavnika pronalazi hrabrost da prijavi ovu pojavu. Predstavnica organizacijeSpasite Decu Marijana Moraru objašnjava:
Zakon ima važnu ulogu u povećanom prijavljivanju slučajeva nasilja u školama. Dobro je što je nasilje prijavljeno. Ali iskustvo pokazuje da to nije dovoljno. Sam zakon nije dovoljan, već je potrebno je da se popravi i samosvest osoba u sistemu. Neophodno je da ljudi imaju podršku da bi uspeli da sprovedu one mere koje su predviđene zakonom. Iz iskustva koje sam stekla prilikom rada u školi tokom ove školske godine, shvatam da postoji velika potreba za informacijama kako za nastavnike, tako i za učenike i roditelje, informacije u vezi sa svakim pojedinačnim slučajem, uzrocima nasilja, njegovim efektima i, pre svega, kako možemo direktno intervenisati. Postoji veliki strah koji mlade osobe imaju u vezi sa intervencijom i reakcijama koje bi mogle imati kada su u bilo kom obliku uključene u slučaj nasilja“.
A koje su predloge o pojavi nasilja u školama dali mladi okupljeni u Dečjem forumu ispričaće nam Marijana Moraru:
Pre svega, deca smatraju da su prioritetne mere one koje direktno utiču na poboljšanju školske klime. Došli su do značajnih ideja kako da pomognu jačanju saradnje između Vlade, ministarstava i organizacija, u cilju transformacije obrazovnih zajednica u bezbedne obrazovne zajednice. Učenici su identifikovali kategorije predloga koje se zasnivaju na potrebi odraslih, ali i mladih u školama da uživaju socio-emocionalnu podršku. Naše diskusije su se u osnovi fokusirale na ovu ideju, potrebu za emocionalnom podrškom, a deca su pokušala da identifikuju način na koji emocionalnu podršku mogu ponuditi različite vlasti rumunske države. Učenici su saslušani i uz pomoć moderatora koji su ih ispratili do nadležnih, ali takođe je naglašeno da je ovo događaj i o učešću dece i podsticanju da iskažu svoje potrebe. Postoji otvorenost nadležnih,ali malo je teže da se predlozi koje imaju deca sprovedu u delo“.
Dakle, deci se pruža mogućnost da slobodno iznose svoja mišljenja koja će biti saslušana i uzeta u obzir od strane zaposlenih u ministarstvu prosvete i školskih inspektorata koji su zaduženi da rešavaju probleme nasilja u školama. Potrebno je prđe neko vreme pre nego što će se njihovi predlozi implementirati.
