Vaspitanje i blagostanje u zivotu dece sa sela
Otprilike 44% stanovnika Rumunije živi u ruralnoj sredini i, prema statističkim podacima, broj ovdašnjih domaćinstava na pragu siromaštva, prema tome i dece, je veći nego u urbanoj sredini. Na žalost, za decu siromaštvo ima dugoročne posledice, jer utiče na školske rezultate, nivo potencijala svakog deteta i može, na taj način, dovesti do budućih neravnopravnosti na tržištu radne snage i u društvu. Odnos izmedju ekonomskih razlika izmedju ruralne i urbane sredine i vaspitanja odražava se i u školskim rezultatima. Ovo smo saznali od Lidjije Deka, državnog savetnika u okviru Predsedništva Rumunije i koordinator projekta «Vaspitana Rumunija» koji se odvija, takodje, pod pokroviteljstvom Predsednika zemlje: «Primera radi, prošle godine rezultati srednjoškolaca iz ruralne sredine na Nacionalnoj maturi bili su 5,8, u odnosu na 7,40 u urbanoj sredini. Razlika je veoma velika. Iako 54% rumunskih mladih lica koja su napunila 18 godina ima prebivalište u ruralnoj sredini, samo 30 odsto njih je želelo da položi veliku maturu, a u njihovom slučaju stopa polaganja ispita je za 13% manja u odnosu na srednjoškolce u urbanoj sredini.»
Christine Leșcu, 13.06.2018, 10:42
Otprilike 44% stanovnika Rumunije živi u ruralnoj sredini i, prema statističkim podacima, broj ovdašnjih domaćinstava na pragu siromaštva, prema tome i dece, je veći nego u urbanoj sredini. Na žalost, za decu siromaštvo ima dugoročne posledice, jer utiče na školske rezultate, nivo potencijala svakog deteta i može, na taj način, dovesti do budućih neravnopravnosti na tržištu radne snage i u društvu. Odnos izmedju ekonomskih razlika izmedju ruralne i urbane sredine i vaspitanja odražava se i u školskim rezultatima. Ovo smo saznali od Lidjije Deka, državnog savetnika u okviru Predsedništva Rumunije i koordinator projekta «Vaspitana Rumunija» koji se odvija, takodje, pod pokroviteljstvom Predsednika zemlje: «Primera radi, prošle godine rezultati srednjoškolaca iz ruralne sredine na Nacionalnoj maturi bili su 5,8, u odnosu na 7,40 u urbanoj sredini. Razlika je veoma velika. Iako 54% rumunskih mladih lica koja su napunila 18 godina ima prebivalište u ruralnoj sredini, samo 30 odsto njih je želelo da položi veliku maturu, a u njihovom slučaju stopa polaganja ispita je za 13% manja u odnosu na srednjoškolce u urbanoj sredini.»
Situacija ruralnog obrazovanja odražava tamošnjie materijalno stanje. Fondacija World Vision Rumunija je dokazala ovu stvar studijom Blagostanje dece u ruralnoj sredini” počev od 2012, kada je pokrenula istraživanje. Ovogodišnje rezultate koji se odnose na primanja porodica u ruralnoj sredini nam predstavlja nacionalna direktorka World Vision Rumunija, Danijela Buzduča: «Jedna od dve porodice kaže da se nalazi u zoni vulnerabilnosti. Ovo znači da se ne snalazi sa primanjima. Porodice učine sve da bi imale više izvora prihoda i puno rade za svaki dinar. Medjutim, izmedju 38% i 41% porodica izjavljuje da se teško snalazi.»
Za otprilike 60% domaćinstava plata je bila glavni izvor prihoda u periodu 2014.- 2018. Ali, iako se izmedju 2012. i 2016. broj seoskih porodica sa po jednim zaposlenim članom stalno povećao, od 2018. njihov broj je počeo da opada. Sada otprilike 33% domaćinstava se nalazi ispod praga siromaštva i korisnici su jednog oblika socijalne pomoći. Jedan od najvidljivijih efekata siromaštva je pojava ranog napuštanja škole i, iako u ovom trenutku stopa napuštanja škole u ruralnoj sredini je za 0,5% veća u poredjenju sa 2012. godinom, ona je beznačajna. Od direktorke World Vision Rumunija Danijele Buzduča saznali smo i razloge zbog kojih deca odustanu od škole: «Prvi razlog je novac potreban za školovanje dece. Obrazovanje u Rumuniji je besplatno, ali neke siromašne porodice u ruralnoj sredini ne mogu sebi dozvoliti troškove za školovanje deteta. Drugi razlog je da neka deca ne mogu ispuniti školske zahteve.»
51% dece iz ruralne sredine koja rano napušta školu kaže da ne ide više u školu jer ima slabe ocene. Ali i lokacija škole i put do nje su razlozi koji i dalje otežavaju pristup obrazovanju. Danijela Buzduča, direktorka World Vision Rumunija precizira: «Komparativna analiza ukazuje da 2 od 3 deteta idu u školu pešice, ali istovremeno skratilo se vreme potrebno deci da bi stigla u školu. S jedne strane, transport učenika do škole obezbedjen je u što većem broju naselja, a, sa druge, sve više dece živi blizu centru opština. Medjutim, broj učenika koji kažu da ne idu u školu zato što moraju da rade, većina njih u domaćinstvu, povećao se za 50 odsto u odnosu na 2016. godinu, a ovo je novi razlog zabrinutosti. 6,3% dece u ruralnoj sredini kaže da su umorna jer radi pre ili posle škole.»
Drugi razlog zabrinutosti je i ishrana, veoma važna za normalan psiho-somatični razvoj dece. Ponovo je pred mikrofonom nacionalna direktorka World Vision Rumunija Daniela Buzduča: «9% dece je izjavilo da ide gladna na spavanje, za 6% njih ovo se dešava samo ponekad, a za 3% uvek. Ovo znači da u ruralnoj sredini jedno dete od 11-oro jede najviše dva obroka dnevno. Jedno dete od osmoro jede jedan hleb dnevno.»
S obzirom na efekte siromaštva po obrazovanje i ishranu, stručnjaci za javne politike preporuluju izradu programa koji da u potpunosti reši ove probleme u ruralnoj sredini.
