Zagađenje i ekološko obrazovanje (07.12.2022)

Sve veće zagađenje u Bukureštu poslednjih godina već je prepoznato u analizama na nivou EU, koje glavni grad Rumunije svrstavaju među najzagađenije na kontinentu. Građani takođe osećaju otrovan vazduh u svom gradu u vreme špica, a posebno u određenim oblastima. A nedavno je Ekopolis, nevladina ekološka organizacija, izvršila analizu kvaliteta vazduha za period 2021 – 2022. koja potvrđuje ono što ljudi u Bukureštu osećaju. Analiza Ekopolisa zasnovana je na podacima prikupljenim preko platforme Aerlive.ro, koja uključuje preko 50 nezavisnih senzora lociranih u Bukureštu i Ilfovu, ali je uzela u obzir i izveštaje dobijene preko Nacionalne mreže za praćenje kvaliteta vazduha, u vlasništvu Ministarstva životne sredine. Ubedljivo najgora situacija je registrovana na nivou škola, kaže nam Oana Neneću, koordinatorka platforme aerlive.ro.:,,Više od godinu dana praćeno je preko 27 škola i u svim su zabeležene značajne vrednosti suspendovanih zagađivača prašine PM10, PM 2,5. U nekim školama smo zabeležili čak 5 puta veću maksimalnu dozvoljenu vrednost za zaštitu zdravlja ljudi i mora se reći da zato pažljivo posmatramo škole. Deca su najugroženiji građani kada je u pitanju kvalitet vazduha. Ona udišu najviše prašine, najbliža su zemlji, niža su po visini i u osnovi, kada se prašina digne odozdo, učenici je prvi udišu. Njihova pluća se razvijaju do osam do devet godina, što znači da ovaj vazduh pun sitnih čestica prašine dospeva u pluća i čestice tamo ostaju, sprečavajući njihov prirodan razvoj. Deca su takođe pogođena neurološki zbog zagađenja i na mnoge druge načine. I sve je više slučajeva astme, sve više slučajeva alergija kod dece, i to nas nekako posebno brine’’.

Christine Leșcu, 14.12.2022, 18:51

Sve veće zagađenje u Bukureštu poslednjih godina već je prepoznato u analizama na nivou EU, koje glavni grad Rumunije svrstavaju među najzagađenije na kontinentu. Građani takođe osećaju otrovan vazduh u svom gradu u vreme špica, a posebno u određenim oblastima. A nedavno je Ekopolis, nevladina ekološka organizacija, izvršila analizu kvaliteta vazduha za period 2021 – 2022. koja potvrđuje ono što ljudi u Bukureštu osećaju. Analiza Ekopolisa zasnovana je na podacima prikupljenim preko platforme Aerlive.ro, koja uključuje preko 50 nezavisnih senzora lociranih u Bukureštu i Ilfovu, ali je uzela u obzir i izveštaje dobijene preko Nacionalne mreže za praćenje kvaliteta vazduha, u vlasništvu Ministarstva životne sredine. Ubedljivo najgora situacija je registrovana na nivou škola, kaže nam Oana Neneću, koordinatorka platforme aerlive.ro.:,,Više od godinu dana praćeno je preko 27 škola i u svim su zabeležene značajne vrednosti suspendovanih zagađivača prašine PM10, PM 2,5. U nekim školama smo zabeležili čak 5 puta veću maksimalnu dozvoljenu vrednost za zaštitu zdravlja ljudi i mora se reći da zato pažljivo posmatramo škole. Deca su najugroženiji građani kada je u pitanju kvalitet vazduha. Ona udišu najviše prašine, najbliža su zemlji, niža su po visini i u osnovi, kada se prašina digne odozdo, učenici je prvi udišu. Njihova pluća se razvijaju do osam do devet godina, što znači da ovaj vazduh pun sitnih čestica prašine dospeva u pluća i čestice tamo ostaju, sprečavajući njihov prirodan razvoj. Deca su takođe pogođena neurološki zbog zagađenja i na mnoge druge načine. I sve je više slučajeva astme, sve više slučajeva alergija kod dece, i to nas nekako posebno brine’’.

Situacija je još gora u slučaju škola koje se nalaze u najzagađenijim područjima. Iako je nivo zagađenja generalno visok, poslednjih godina određena perifernija naselja su se suočila sa fenomenom spaljivanja otpada u ruralnim oblastima oko Bukurešta. Oana Neneću sa više detalja. Tradicionalno visoko zagađena područja su područja koja su takođe pogođena spaljivanjem otpada izvan glavnog grada, kao što su sektor 5, Rahova, Ferentari ili Đulešti. Tu je i južni deo, koji je veoma zagađen, prema Popešti-Leordeniju, za koji takođe verujemo da je veoma pogođen ovim požarima, ali i centar prestonice, koji je tradicionalno prilično zagađeno područje pogotovo zbog saobraćaja. Mora se reći da su unutar grada izvori prašine malo drugačiji. Ovde je reč i o neispravnim sanitarnim uslovima, gradilištima u toku koja nisu u skladu sa građevinskim propisima, a onda imamo velike količine prašine koja se često diže u centru grada koje mi registrujemo.

Ova prašina je i posledica loše sanitacije grada, grada u kome je građanski duh koji bi to trebalo da reaguje na to ponekad preslab, a nekada ne može da sarađuje sa vlastima. Projekat koji ima za cilj da ispravi ovakvo stanje razvilo je udruženje Grow up, Romania “ u partnerstvu sa kabinetom gradonačelnika prestonice i koji se sastoji, uglavnom, od kompleta uljudnih alata namenjenih učenicima. Osim toga, s obzirom na povećano zagađenje oko škola, to je i projekat koji uključuje učenike i nastavnike u podizanju svesti i zaustavljanje te pojave. To nam opisuje Dana Ostaće, predstavnica udruženja Grow up, Romania “:,,To je komplet za urbano istraživanje i građansko obrazovanje. Nazvali smo ga Ja brinem o svom gradu” i sastoji se od kutije od 30 kartica, sa informacijama i aktivnostima o prirodi, zajednici, komšiluku, pravilima saobraćaja. Trudimo se da dotaknemo što više tema koje se tiču mališana kako bi lakše razumeli grad i zavoleli ga, ali i naučili pravila života u zajednici od malih nogu, kroz igru. Zato svaka kartica na prednjoj strani ima malu uvodnu informaciju o određenoj temi, a na poleđini aktivnost koju treba obaviti sa roditeljima, u učionici, sa kolegama ili u gradu, zapravo istražujući komšiluk. Podstičemo ih da što više šetaju i nudimo im razne igre kako bi ovo bilo zabavnije. Pokazujemo im kako se ponašamo u javnim prostorima, na igralištima, u čekaonicama. Nekako ponavljamo ono što uče od nastavnika i roditelja. Ali kao što sam rekao, trudimo se da sve radimo u duhu igre’’.

Zahvaljujući finansiranju koje je ponudila Skupština grada Bukurešta, 1.500 kompleta ovog tipa podeljeno je školama glavnog grada uključenim u ovaj pilot projekat. Aktivnosti u kompletu su osmišljene da se sprovode i sa nastavnicima i sa porodicom kod kuće, u zajednici svakog dečjeg komšiluka. Odlična prilika da se podstakne duh zajednice, kaže Dana Ostaće: ,,Onog trenutka kada osetite da pripadate nekom mestu i da je to mesto dom, mnogo više vodite računa o njemu i želimo da proširimo pojam doma, iz stana, bloka na kvart u kome živite. Naš cilj su deca od 4 do 10 godina, ali ćemo nekako kroz ove aktivnosti dopreti i do odraslih oko njih, upravo zato što ih podstičemo da rade zajedno. Na kraju krajeva, to je i prilika za povezivanje dece i odraslih, a postoje ideje koje možete primeniti u praksi kada izlazite sa mališanima. Uglavnom, komuniciramo na našoj veb stranici, https://growupromania.ro/, na Facebook stranici, a kasnije ćemo, kroz komplet, obezbediti obrazac za povratne informacije u kojem pokušavamo da saznamo kako su ljudi koristili komplet, šta bi hteli da poboljšaju da bi bio sve pogodniji i korisniji’’.

Pilot projekat koji uključuje komplet Ja brinem o svom gradu” je trenutno završen, ali Grow up Romania namerava da ga nastavi u nadi da će Bukurešt u kojem se deca odgajaju u građanskom duhu možda biti čistiji a u buduće i manje zagađen.