11.03.2017 Klub kulture: Istina, manipulisanje i propaganda u dokumentarnom

Filmski kritičar Ileana Brsan i reditelji dokumentarnog filma Aleksandru Solomon, Oana Đurđu i Klaudiu Mitku govorili su na jednom novom događaju Krug — jedan projekat Karturesti u partnerstvu sa CINEPUB — o dokumentarnim filmovima i njihovoj publici. Događaj je održan povodom Nedelje dokumentarnog filma na CINEPUB.

Corina Sabău, 11.03.2017, 12:36

Filmski kritičar Ileana Brsan i reditelji dokumentarnog filma Aleksandru Solomon, Oana Đurđu i Klaudiu Mitku govorili su na jednom novom događaju Krug — jedan projekat Karturesti u partnerstvu sa CINEPUB — o dokumentarnim filmovima i njihovoj publici. Događaj je održan povodom Nedelje dokumentarnog filma na CINEPUB.

Dobro istraživana istorija Jevreja u Rumuniji. Pre 133. godina, jedna mala zajednica iz Moineštia krenula je putem Svete zemlje da bi osnovala jednu od prvih jevrejskih kolonija u Palestini. Od tada do danas put Jevreja ka Izraelu isprpepliče se sa istorijom moderne Rumunije zbog jedne veze ljubavi i mržnje čiji uticaj nećemo moći uskoro kvantifikovati. Priča istorije je vizuelno isečena u dadaističkom stilu kao odavanje priznanja inicijatorima ove struje, Tristanu Tzari i Marčelu Jankuu, dva Jevreja koji imaju svoje korene u Rummuniji. To je ukratko priča dokumentarnog filma Aliyah DaDa (2015) u režiji Oane Đurđu. Upitana zašto je odlučila da se bavi dokumentarnim filmom, Oana Đurđu je rekla da ova kategorija filma ostaje kao svedočenje kroz vreme. I da je žalosno to što je 90-tih godina napravljena pauza u slučaju dokumentarnog filma: ,,Sve što sam uradila pre ovog filma bilo je cine verite ili televizijske reportaže. Drugim rečima, za mene je bilo značajno da prevaziđem samu sebe. Trajalo je godinu i više, skoro dve, da pronađem adekvatnu formulu, jer mi je bilo veoma teško da se odričem od onoga što sam znala. Za ovaj film imala sam veoma mnogo arhivskog materijala, veoma mnogo fotografija, portreta, jer tada nije rađen drugi tip fotografije. Iako su dadaisti postupili drugačije ja sam gradila pomoću kolaža.

Klaudiju Mitku je režirao više dokumentarnih filmova među kojima i film ,,Australija, u proizvodnji HBO, UCIN ga je nagradio 2010. Ambasada Francuske mu je dodelila Nagradu Ljudska Prava za filmove Australija i Nas dvoje. Na pomenutoj raspravi Klaudiu Mitku je kazao da za njega značaj dokumentarnog filma potiče iz realnih i savremenih priča koje kazuje, priče koje su veoma važne za društvo: ,,Mnogi od mojih filmova su vizualno ružni jer često ne režiram. Samo snimam i toliko. Smatram da su zbog toga filmovi kredibilniji. I da je korisnije za gledaoca da na ovaj način vidi predložene teme, priče koje pokušavam da im prenesem. Čak i kada nije lepo snimljen i ako postoje stvari koje se gube zbog manje umetničkog snimanja, poruka je snažnija i kredibilnija. Od sedam dokumentarnih filmova dva imaju sličan stil. Svaki dokumtarac ima svoj stil a priroda obrađene teme daje ti stil.

Aleksandru Solomon je pisao i režirao preko 15. dokumentarnih filmova među kojima Čovek koji ima hiljadu očiju (2001), Velika komunistička pljačka (2004), Cold Waves — rat putem talasa (2007), Kapitalizam — Naš tajni recept (2010); Rumunija: četri domovine (2015). Pozivajući se na komparaciju između novinarstva i dokumentarnog filma o čemu je govorila i Oana Đurđu, što ne umanjuje značaj dokumentarnog filma, Aleksandru Solomon je kazao da brojne, najveći broj priča koje može da prikaže dokumentarni film, pojavljuju se iu u medijima. Po njegovom mišljenju novinarstvo je neka vrsta fast food-a, a dokumentarni film neka vrsta slow food-a. Dokumentarni film daje šansu jednom društvu da prikaže sebe sa svim problemima sa kojima se suočava, a činjenica da tranzicija iz 90-tih godina nije predstavljena u dokumentarnom filmu to je veliki gubitak, kaže Aleksandru Solomon: ,,Po mom mišljenju diskusija o objektinvosti dokumentarnog filma je zastarela. Dokumentarista pokušava da da perspektivu o jednom delu svakodnevice. Postoji mogučnost da se odluči u kom će se pravcu usmeriti. Činjenica da postavljaš kameru na jedno mesto dokaz je da je napravljen izbor. Često postoji takav sukob, između tvog izbora i trenutka kada treba da naparviš snimak.

Aleksandru Solomon promoviše i dokumentarni film u svojstvu direktora Međunarodnog festivala dokumentarnog filma i ljudskih prava One World Rumunija koji će se održati od 13. do 19. marta. U ovom periodu biće predstavljeni u Bukureštu u bioskopima Elvira Popesko, Eforie, Union i Studio Horija Bernea — Muzej Seljaka, preko 60 dokumentarnih filmova koji su selektovani od preko 1300. prijavljenih filmova. Tokom cele nedelje biće organizovane i prateće manifestacije — rasprave, radionice, izložbe. Na 10 festivalu One World Rumunija govori se o strahu — uopšte — i o raznim manifestacijama straha u društvu. Korumpirani političari iz celog sveta zloupotrebljavaju naše bojaznosti i slabosti i dolaze na vlast oslanjajući se na njih. Oni koji imaju vlast zloupotrebljavaju slabije. Filmovi One World Rumunija proučavaju poreklo naših strahova i kako ih možemo prevazići. Među tradicionalnim temama festivala ubrajaju se pravosuđe, koje je veoma aktuelno kako u SAD tako i u Rumuniji. U kategoriji ,,Pravda bez straha predstavljeno je više slučajeva u kojima državljani Rusije, Čada, Perua i Meksika legalnim putem traže svoje pravo ili se ujedine da bi odgovorili na agresiju države.