Projekat Hidrotopias (12.09.2026)
Od 18. juna do 9. jula 2026. godine, Galerija Sector 1 u Bukureštu bila je domaćin je izložbe „Hidrotopias“, projekta koji je pokrenulo Udruženje Qolony, neprofitna organizacija posvećena podsticanju veza između umetnosti, nauke i tehnologije.
Dragana Diamandi и Ion Puican, 12.09.2026, 15:05
Od 18. juna do 9. jula 2026. godine, Galerija Sector 1 u Bukureštu bila je domaćin je izložbe „Hidrotopias“, projekta koji je pokrenulo Udruženje Qolony, neprofitna organizacija posvećena podsticanju veza između umetnosti, nauke i tehnologije. „Hidrotopias“ je izložba koja kroz interaktivne instalacije, zvučne skulpture i umetnička istraživanja istražuje međuzavisnost vode, tehnologije i oblika života u delti Dunava. Delta Dunava, na istoku Rumunije, nacionalni rezervat koji je 1991. godine uvršten na Uneskovu listu svetske baštine, ne može se ispričati na samo jedan način. Od toga polazi i „Hidrotopias“: poziva publiku da ovu teritoriju otkrije iz manje istraženih perspektiva. O projektu nam je govorila Dajanе Prikop iz Udruženja Qolony:
„Projekat „Hidrotopias“ zapravo predstavlja nastavak niza projekata koje smo pokrenuli u delti Dunava tokom poslednje dve godine, u kojima su učestvovale umetnice Florijama Kandea i Joana Vreme Moser. Zahvaljujući prethodnim projektima, one su već imale svoja istraživanja, a Pepa Ivanova, koja se u svom radu bavi temom Crnog mora, došla je da dopuni ovu inicijativu.
Odabrali smo Sveti Georgije kao mesto za umetničke rezidencije zbog položaja sela na mestu gde se susreću Dunav i Crno more, s jedne strane, a s druge strane zbog naše saradnje sa Štefanom Konstantineskuom iz Geografske istraživačke stanice i ekologom Razvanom Krimškijem.
Ali „Hidrotopias“ ide dalje, povezujući Dunav uzvodno, prolazeći kroz deltu i istražujući Crno more. Voleli bismo da publika koja poseti izložbu ponese sa sobom lično pitanje o tome kako se odnosi prema životnoj sredini i ekosistemima u njoj, ali i da otkrije druge perspektive koje umetnice donose svojim radovima.“
Izložba polazi od terenskog istraživanja sprovedenog u mestu Sveti Georgije i objedinjuje radove tri umetnice — Floriame Kandee, Pepe Ivanove i Joane Vreme Moser — razvijene u dijalogu sa istraživačima Štefanom Konstantineskuom i Razvanom Krimškijem. Kroz interaktivne instalacije, zvučne skulpture i video-radove, „Hidrotopias“ otkriva krhkost, ali i sposobnost ekosistema delte da se obnavljaju. Kako je ostvaren kreativni dijalog, objašnjava nam Dajane Prikop:
„Ovde se dijalog odvijao na više nivoa. Kada je reč o konceptualnoj dimenziji umetničkih projekata, razgovori sa Štefanom Konstantineskuom mnogo su pomogli. Takođe i dokumentacija koju nam je prosledio. Ako su umetnice imale određene ideje pre odlaska na rezidenciju, nakon tog perioda konceptualni pravac se donekle promenio.
Kada je reč o eksperimentisanju, Razvan Krimški je tokom rezidencije pratio sve što je bilo povezano sa praktičnim aspektom, uključujući putovanja kanalima i jezerima koja su bila važna za umetnice. Na primer, pomogao je Joani Vreme Moser oko sistema za pričvršćivanje njenih skulptura i predložio najpogodnije mesto za performans na vodi, na samoj lokaciji.
Jedna od instalacija biće interaktivna, rad Floriame Kandee, koja je povezana sa disanjem i načinom na koji čin disanja utiče na odnos između nas i okruženja. Publika će moći da je aktivira u tri različita scenarija.
Druga će biti zvučna, rad Joane Vreme Moser, i sastoji se od pet staklenih skulptura koje su, zapravo, zvučna pojačala pokretana nečistoćama u vodi.
Poslednja će biti statična, rad Pepe Ivanove, koja predstavlja ideju metabolizacije kroz invazivne vrste koje naseljavaju Crno more.
Tako će iskustvo posetioca biti jedinstveno i lično. Svaki posetilac može osetiti privlačnost prema jednom od iskustava ili jednoj od priča, ili čak prema celoj izložbi kao celini.“
Tri rada nude komplementarne perspektive. U delu „Neural Bloom“, Floriama Kandea pronalazi inspiraciju u plaurima delte — plutajućim ostrvima koja se neprestano menjaju. „Eat that Invasion“, projekat Pepe Ivanove, polazi od invazivnih vrsta i zagađenja. A u delu „Warble Buoys“, Joana Vreme Moser kroz zvučne skulpture koje aktivira voda prati nevidljivi put sedimenata koje Dunav nosi ka Crnom moru. Koje teme povezuju tok izložbe?
„Teme su povezane teritorijom, odnosno Dunavom, deltom Dunava i Crnim morem. Zatim, idejom ekosistema, spoljašnjim stvarima koje dospevaju u ekosisteme i načinom na koji one međusobno utiču na okruženje.
Poruka koja se prenosi kroz radove jeste da, kao i mi ljudi, imamo ulogu u ovom ciklusu i da način na koji doživljavamo ekosisteme može imati uticaj na njih.
Na terenu smo otkrili da su ovi ekosistemi krhki, iako imaju izuzetnu sposobnost obnavljanja i otpornosti. Ljudske aktivnosti veoma su promenile morfologiju i hidrologiju ovog područja. Različite vrste zagađenja i dalje imaju ogroman uticaj na životnu sredinu.
Uprkos svemu tome, priroda metaboliše ove promene. Ovde ne možemo govoriti o ravnoteži, ali ih ona vremenom apsorbuje i integriše u svoj tok.“
Dajane Prikop iz Udruženja Qolony govori nam i o tome kako će se projekat „Hidrotopias“ nastaviti:
„Svaki umetnički projekat u okviru „Hidrotopias“ bio je predmet dužeg istraživanja i tako će se i nastaviti. Uz različite načine razvijanja radova koji kasnije mogu biti predstavljeni.
Naš cilj je da omogućimo stvaranje i saradnju sa naučnim istraživačima, pa podstičemo umetnice da nastave da predstavljaju rezultate nastale u okviru projekta „Hidrotopias“
