Studija o baštama. „Cultivators of Life“ (10.10.2026)

Program „Cultivators of Life“, odnosno „Gajimo život“, pokušava da poveže tri vrste znanja koje su do sada uglavnom ostajale odvojene: znanje predaka, nasleđeno iz tradicionalnih načina obrađivanja zemlje, savremene baštovanske prakse i naučno znanje, kroz dijalog sa biolozima, klimatolozima, pejzažnim arhitektama i arhitektama.

Dragana Diamandi и Ion Puican, 10.10.2026, 12:10

Program „Cultivators of Life“, odnosno „Gajimo život“, pokušava da poveže tri vrste znanja koje su do sada uglavnom ostajale odvojene: znanje predaka, nasleđeno iz tradicionalnih načina obrađivanja zemlje, savremene baštovanske prakse i naučno znanje, kroz dijalog sa biolozima, klimatolozima, pejzažnim arhitektama i arhitektama.
Cilj je da se između ova tri sveta izgradi novi zajednički jezik.
Projekat organizuje umetničke rezidencije, razgovore, posete i aktivnosti koje se odvijaju direktno u baštama.
Adelina Luft, inicijatorka i kustoskinja programa, govori nam više o projektu:
„„Cultivators of Life“ je višegodišnji program koji organizuje Udruženje Tranzit Bukurešt, zajedno sa partnerskom institucijom MODEM, Centrom za modernu i savremenu umetnost iz Debrecina, a sufinansira ga Uprava Nacionalnog fonda za kulturu. Program se realizuje tokom dve godine, od 2025. do kraja ove godine, i osmišljen je u bliskoj vezi sa jednim projektom koji Udruženje Tranzit takođe realizuje, a to je Eksperimentalna istraživačka stanica za umetnost i život.
Ovaj projekat, zamišljen dugoročno, nalazi se izvan Bukurešta, oko 40 kilometara severno, u selu Siliștea Snagovului. U međuvremenu se razvio u zajednicu u kojoj zajedno deluje više različitih subjekata, udruženja, kolega i kulturnih radnika koji su deo te zajednice kroz brigu o zemljištu koje imaju u zajedničkom vlasništvu.
Istraživačka stanica je mesto na kojem negujemo život tako što brinemo o vrtu biodiverziteta, koji zauzvrat formira ekosistem koji se neprestano menja i razvija. Ali istovremeno, to je i prostor umetničke produkcije i promišljanja koji polazi od ovog živog pragmatizma, odgovara na uslove samog mesta, ali ga istovremeno otvara kroz različita povezivanja, saradnje i odnose sa drugim mestima, drugim teorijama, ekološkim idejama, različitim oblicima eksperimentisanja, uključujući i arhitekturu i tako dalje. I sve se završava ovom završnom grupnom izložbom koju pripremamo u Debrecinu.“

Program „Cultivators of Life“ završava se izložbom „Cultivators of Life: Growing Seedbeds of Knowledge“, koja je otvorena od 5. septembra do 8. novembra 2026. godine u MODEM-u, Centru za modernu i savremenu umetnost u Debrecinu, u Mađarskoj. Kustosi izložbe su Adelina Luft i Kristijan Gábor Török.
Izložba okuplja umetnike i istraživače iz Rumunije, Mađarske i drugih delova sveta, oko šest vrtova koji su tokom poslednje dve godine pretvoreni u prostore za istraživanje, susrete i razmenu znanja.
Više detalja iznosi Adelina Luft:
„„Cultivators of Life: Growing Seedbeds of Knowledge“ je izložba realizovana u okviru istoimenog programa „Cultivators of Life“. To je velika grupna izložba. Osnovna ideja projekta „Cultivators of Life“, koja stoji i iza same izložbe, jeste nešto što razvijam godinama. Pre svega, u bliskoj vezi sa mojim angažmanom u istraživačkoj stanici i mojom ulogom kustoskinje, u kojoj pokušavam da radim sa interdisciplinarnim umetničkim formama.
Zato je moj predlog za ovu izložbu bio da se isprepletu tri oblika znanja. Prvi je povezan sa savremenim, eksperimentalnim, pa čak i zajedničkim praksama uzgajanja i obrađivanja zemlje, koje su povezane sa promenama koje danas osećamo – sa promenama zemljišta i klime, kao i sa pitanjem šta u ovim uslovima možemo, a šta ne možemo da uzgajamo.
Sa druge strane, reč je o naučnom znanju. Potrebni su nam biolozi, geolozi i naučnici koji mogu da nam pruže ta praktična, pragmatična znanja o uslovima zemljišta i o tome na koji način biljke mogu da se razvijaju.
Sve veći broj umetnika ostvaruje ovakve saradnje sa naučnicima. Tako radimo i mi u istraživačkoj stanici i u Udruženju Tranzit. Pokušavamo da učimo od različitih saradnika, ali i da oni nauče nešto od onoga što mi radimo u ovoj umetničkoj oblasti. Treći oblik znanja povezan je sa onim što nasleđujemo od svojih predaka, sa nekom vrstom drevnog, predаčkog znanja o odnosu prema zemlji, koje je vremenom izgubljeno i koje sada pokušavamo da obnovimo.
U okviru programa, kroz „Razgovore o živom mišljenju“ sa filozofom Ovidijem Čikindeleanuom, kao i kroz različite saradnje sa praktičarima i stručnjacima sa globalnog juga, pokušavamo da dovedemo u dijalog istočnu Evropu, ovdašnje predаčko mišljenje, sa onim što postoji na globalnom jugu, sa domorodačkim mišljenjem. Dakle, svi umetnici kroz svoje radove predlažu upravo ovo ukrštanje različitih oblika znanja.Ono što smo shvatili jeste da sve veći broj ljudi koji rade u kulturnom i umetničkom sektoru, pa čak i u oblasti nauke, povezuje ove različite oblike znanja.
Ne treba više razdvajati prirodu od kulture, kao što ne treba razdvajati ni ove različite oblike znanja, jer svi oni doprinose dubljem, celovitijem i širem razumevanju našeg odnosa prema Zemlji i načina na koji možemo da popravimo određene štete nastale kao posledica projekta modernosti i nasilnog i prekomernog kapitalizma.
Istovremeno, oni predstavljaju i svojevrsne primere otpora.“

Projekat je nastavak ranije inicijative Udruženja Tranzit, pokrenute 2021. godine: Eksperimentalne istraživačke stanice za umetnost i život u Siliștea Snagovului, u blizini Bukurešta. Tamo umetnici i istraživači zajedno rade na vrtu biodiverziteta. Program istovremeno čuva i vezu sa rumunskim selom i njegovim tradicionalnim znanjem. Prva godina programa bila je posvećena neposrednom iskustvu i radu u vrtovima. U drugom delu programa, zajedno sa filozofom Ovidijem Čikindeleanuom, realizovana je serija razgovora pod nazivom „Živo mišljenje“.
U okviru projekta gostovali su učesnici iz Meksika, Palestine i Indije.