„Arsenije. Zagrobni život”, drumski dokumentarni film Aleksandrua Solomona
Corina Sabău, 14.10.2023, 18:30
Dugometražni film Arsenije. Zagrobni život, drumski dokumentarni film po tekstu i u režiji Aleksandrua Solomona, inspirisan životom jeromonaha Arsenija Boke, i kulta koji se oko njega stvorio, nedavno je dospeo na male ekrane u Rumuniji. Film Arsenije. Zagrobni život je doživeo međunarodnu premijeru u Karlovim Varima ( uključen je u 57. izdanje prestižnog događaja, takmičenja Proxima) i deo je nacionalne selekcije Astra film festivala u periodu od15-22. oktobra 2023.
Projektovan u nekoliko gradova u zemlji, film je izazvao kontroverzu i burne reakcije. Dve javne institucije odbile su projekciju filma reditelja Aleksandrua Solomona, a Arhiepiskopija u Sibiuu zatražila je od organizatora Astra film festivala da zabrani prikazivanje dokumentarca. Organizatori Astra Film Festivala su na ove zahteve imali repliku:
Dokumentarni film ima ovu jedinstvenu odliku: iznosi pred javnost stvarne probleme i rasprave ljudi, razotkriva ih i predlaže gledaocima da sagledaju bilo koju temu iz više perspektiva. Dokumentarni film nosi otisak vrednosti njegovih stvaraoca i često se dotiče veoma osetljivih tema na koje publika može imati veoma različite reakcije. Što je dobitak. Svi želimo otvoreno društvo, sa slobodnim ljudima u svakom pogledu.
Film Aleksandrua Solomona prati jeromonaha Arsenija Boku kog progoni komunistički režim, na insceniranom hodočašću. Hodočasnici i reditelj ponavljaju navodna čuda koja se pripisuju ocu, raspravljaju o njima i ispovedaju se. Očima vernika, koje posmatra skeptičan reditelj, film prikazuje kako se rumunsko društvo ogleda u liku ovog čoveka koji treba da bude kanonizovan.
Aleksandru Solomon:
Aleksandru Solomon:
Čini mi se da fenomen Arsenija Boke govori mnogo o tome kako rumunsko društvo u ovom trenutku funkcioniše. To je fenomen, konstrukcija koja se rodila pred našim očima u poslednjih 30 godina. I zanimljivo je da je vrlo malo monaha ili svetaca imalo takvu popularnost u 21. veku.
Odnosim se na ovaj kult koji je postajao sve veći i veći nakon smrti Arsenija Boke 1989. Moj pristup je išao u tom pravcu, kao što sam već rekao, film nije i nema za cilj da bude biografija Arsenija Boke, iako rekonstruiše neke trenutke njegovog života.
To je i razlog zašto sam pribegao formuli koja je nekako na ivici fikcije, jer ovaj kult predstavlja skup slojeva fikcionalizacije, legendi, dodanih povrh stvarnih činjenica. U stvari, više ne možete razlikovati ono što je izmišljeno od onoga što je istorijska činjenica. Zanimao me je i taj aspekt fikcionalizacije stvarnog lika i način kako na kraju legenda postaje jača od istorije.“
Aleksandru Solomon veruje da legenda o ocu Arseniju Boki ispunjava, za mnoge Rumune, prazninu koju je ostavilo razočaranje poslednjih decenija. To je, kaže reditelj, film o tome kako se rumunsko društvo ogleda u ovom kultu, u ovoj konstrukciji veoma popularne figure, koja u ovim vremenima pruža nadu i utehu“.
Ono što sam nastojao da shvatim, mimo uticaja Pravoslavne Crkve u našim životima, svih nas, bila je popularna osnova ove vrste kulta, ovakvog razmišljanja, ipak magijskog razmišljanja, koje raskida sa racionalističkim, evropskim tradicijama. I to je pojava koja nije samo lokalna, rumunska. Na kraju, ako pogledate po svetu, dolazi do svojevrsnog oživljavanja magijskog mišljenja, što se manifestuje i u teorijama zavere u Americi, pa i u Turskoj ili Poljskoj, i ne samo.
No, da se vratimo u Rumuniju, ovde smatram da je osećaj društvene napuštenosti koji osećaju veoma široke kategorije ljudi, koji nalaze utehu i nadu u ovoj oblasti, vere, veoma akutan. I ova konfuzija koju izjavljujem na kraju filma povezana je sa mojim saznanjem da, koliko god da poredite legende sa istorijskim činjenicama, magijsko razmišljanje sa racionalnim razmišljanjem, postoji barijera između njih, nepremostivi zid. Ljudi slušaju racionalne argumente, čitaju o činjenicama, ali na kraju to uopšte ne menja njihova uverenja. To je jedna stvar koju sam shvatio dok sam snimao film i poštujem veru kod ljudi, očigledno ne možete dirati ljudima veru.
Mislim da je to njihovo pravo i ako im to pomaže, to je sjajno, ali pitanje koje film raspravlja je šta se dešava kada se sa tim verovanjem spekuliše. Kada se ovo uverenje spekuliše komercijalno, finansijski, čak i politički, i postane opšte pravilo koje se nameće drugima. Čak i više od toga, postaje neka vrsta kanona koji morate poštovati“.
No, da se vratimo u Rumuniju, ovde smatram da je osećaj društvene napuštenosti koji osećaju veoma široke kategorije ljudi, koji nalaze utehu i nadu u ovoj oblasti, vere, veoma akutan. I ova konfuzija koju izjavljujem na kraju filma povezana je sa mojim saznanjem da, koliko god da poredite legende sa istorijskim činjenicama, magijsko razmišljanje sa racionalnim razmišljanjem, postoji barijera između njih, nepremostivi zid. Ljudi slušaju racionalne argumente, čitaju o činjenicama, ali na kraju to uopšte ne menja njihova uverenja. To je jedna stvar koju sam shvatio dok sam snimao film i poštujem veru kod ljudi, očigledno ne možete dirati ljudima veru.
Mislim da je to njihovo pravo i ako im to pomaže, to je sjajno, ali pitanje koje film raspravlja je šta se dešava kada se sa tim verovanjem spekuliše. Kada se ovo uverenje spekuliše komercijalno, finansijski, čak i politički, i postane opšte pravilo koje se nameće drugima. Čak i više od toga, postaje neka vrsta kanona koji morate poštovati“.
Aleksandru Solomon, režiser i direktor slike, poznat je po dugometražnim filmovima kao što su Velika komunistička pljačka (2004), Rat na talasima/ Cold Waves (2007), Kapitalizam – naš tajni recept (2010), Rumunija: Četiri otadžbine (2015), i Tarzanova jaja (2017). Od 2010, Aleksandru Solomon predaje na UNArte i predsednik je Udruženja One World Romania. Godine 2016, objavio je monografiju Predstavljanja sećanja u dokumentarnom filmu.
