Evropska nagrada Cazino de Santiago dodeljena je Tatijani Cibuleak

Španska verzija romana Leto kada je moja majka imala zelene oči“, Tatijane Cibuleak, objavljenog 2019. u izdanju Izdavačke kuće Impedimenta, u prevodu Marijana Očoa de Eribea, osvojila je Evropskiu nagradu Cazino de Santiago“. Erik Vujard, Paolo Đordano i Pedro Feijoo bili su u užem izboru. Prethodnih godina dobitnici evropske nagrade Casino de Santiago bili su: Džonatan Ko, Kazuo Išiguro, Džon Lančester i Emanuel Karere. Leto kada je moja majka imala zelene oči“ prvi je roman Tatjane Cibuleak, koja je bila novinar u Kišinjevu, a sada živi u Parizu. Isti roman, objavljen je na španskom jeziku pod naslovom Leto kada je moja majka imala zelene oči“, doneo je književnici Tatjani Cibuleak nagradu Kalamo za 2019. godinu, koju dodeljuje knjižara Kalamo u Saragozi. Prva promocija romana objavljena je 2016. godine na rumunskom jeziku i opisuje emotivni odnos majke i njenog sina. Tatijana Cibuleac je 2019. godine nagrađena nagradom Evropske unije za književnost za roman Staklena bašta u izdanju izdavačke kuće Cartier u Kišinjevu, 2018. Razgovarao sam sa prevodiocem Marijanom Ošoa de Eribe o priči o prevođenju i recepciji romana Leto kada je moja majka imala zelene oči “, Tatijane Cibuleak na spanskom prostoru: ,, Priča o prevodu je apsolutno divna. 2018. godine na Sajmu knjiga u Madridu, Rumunija je bila zemlja gost i vodio sam ceremoniju inauguracije, kojoj je prisustvovao Mirča Kartaresku. Bila je to vrlo lepa ceremonija. Tokom ovog sajma pronašao sam novine koje su objavile opširan članak o aktuelnoj rumunskoj književnosti, a bilo je i nekoliko slika. Sa izuzetkom dva pisca, znao sam sve autore predstavljene u toj publikaciji. Jedna od dvoje predstavljenih pisaca bila je Tatijana Cibuleak, sećam se da sam fotografisao članak i poslao ga jednoj prijateljici iz Konstance, učiteljici Eti Hrubaru. Pitao sam je da li zna nešto o Tatijani Cibuleak, a ona mi je odgovorila da ima roman Tatijane Cibuleak Leto kada je moja majka imala zelene oči“. Tako sam početkom jula, kada sam stigao u Konstancu, prvo što sam uradio pročitao roman, i efekat je bio izvanredan. Nekoliko puta sam na sastancima sa novinarima i čitaocima u Španiji rekao da sam knjigu završio na plaži u Mamaji i kad sam ušao u kuću otvorio sam računar i potražio kontakt sa Tatijanom Cibuleak. Pisao sam joj i rekao da sam još uvek pod utiskom knjige i da bih želeo da je prevedem. A kada mi je rekala da pristaje da prevedem njen roman, pozvao sam Enrikea Redela, osnivača izdavačke kuće Impedimente. Rekao sam mu da sam otkrio jednu spisateljicu i da bih, bez obzira na to da li će on objaviti ili ne, ja ću prevesti Leto kada je moja majka imala zelene oči. Enrike mi je verovao, a rezultat je ovo divno putanje knjige i ova divna putanja Tatijane Cibuleak u spanskom svetu. “

Corina Sabău, 13.02.2021, 18:26

Španska verzija romana Leto kada je moja majka imala zelene oči“, Tatijane Cibuleak, objavljenog 2019. u izdanju Izdavačke kuće Impedimenta, u prevodu Marijana Očoa de Eribea, osvojila je Evropskiu nagradu Cazino de Santiago“. Erik Vujard, Paolo Đordano i Pedro Feijoo bili su u užem izboru. Prethodnih godina dobitnici evropske nagrade Casino de Santiago bili su: Džonatan Ko, Kazuo Išiguro, Džon Lančester i Emanuel Karere. Leto kada je moja majka imala zelene oči“ prvi je roman Tatjane Cibuleak, koja je bila novinar u Kišinjevu, a sada živi u Parizu. Isti roman, objavljen je na španskom jeziku pod naslovom Leto kada je moja majka imala zelene oči“, doneo je književnici Tatjani Cibuleak nagradu Kalamo za 2019. godinu, koju dodeljuje knjižara Kalamo u Saragozi. Prva promocija romana objavljena je 2016. godine na rumunskom jeziku i opisuje emotivni odnos majke i njenog sina. Tatijana Cibuleac je 2019. godine nagrađena nagradom Evropske unije za književnost za roman Staklena bašta u izdanju izdavačke kuće Cartier u Kišinjevu, 2018. Razgovarao sam sa prevodiocem Marijanom Ošoa de Eribe o priči o prevođenju i recepciji romana Leto kada je moja majka imala zelene oči “, Tatijane Cibuleak na spanskom prostoru: ,, Priča o prevodu je apsolutno divna. 2018. godine na Sajmu knjiga u Madridu, Rumunija je bila zemlja gost i vodio sam ceremoniju inauguracije, kojoj je prisustvovao Mirča Kartaresku. Bila je to vrlo lepa ceremonija. Tokom ovog sajma pronašao sam novine koje su objavile opširan članak o aktuelnoj rumunskoj književnosti, a bilo je i nekoliko slika. Sa izuzetkom dva pisca, znao sam sve autore predstavljene u toj publikaciji. Jedna od dvoje predstavljenih pisaca bila je Tatijana Cibuleak, sećam se da sam fotografisao članak i poslao ga jednoj prijateljici iz Konstance, učiteljici Eti Hrubaru. Pitao sam je da li zna nešto o Tatijani Cibuleak, a ona mi je odgovorila da ima roman Tatijane Cibuleak Leto kada je moja majka imala zelene oči“. Tako sam početkom jula, kada sam stigao u Konstancu, prvo što sam uradio pročitao roman, i efekat je bio izvanredan. Nekoliko puta sam na sastancima sa novinarima i čitaocima u Španiji rekao da sam knjigu završio na plaži u Mamaji i kad sam ušao u kuću otvorio sam računar i potražio kontakt sa Tatijanom Cibuleak. Pisao sam joj i rekao da sam još uvek pod utiskom knjige i da bih želeo da je prevedem. A kada mi je rekala da pristaje da prevedem njen roman, pozvao sam Enrikea Redela, osnivača izdavačke kuće Impedimente. Rekao sam mu da sam otkrio jednu spisateljicu i da bih, bez obzira na to da li će on objaviti ili ne, ja ću prevesti Leto kada je moja majka imala zelene oči. Enrike mi je verovao, a rezultat je ovo divno putanje knjige i ova divna putanja Tatijane Cibuleak u spanskom svetu. “

Marijan Očoa de Eribe otkrio je rumunsku književnost sredinom 90-ih, kada je predavao komparativnu književnost na Univerzitetu Ovidius u Konstanci. Prve knjige koje je preveo na španski su Kira Kiralina i Deda Angel Panaita Istratija i Roman o kratkovidnom adolescentu Mirče Eliade. Marian Očoa de Eribe je 2009. godine počeo da prevodi delo Mirče Kartareskua, na predlog izdavača Enrikea Redela. Između 2010. i 2013. godine pojavljuju se u izdavačkoj kući Impedimenta Ruletistul, Transvesti, Nostalgija i Lepe strankinje. 2017. objavljivanjem romana Solenoid na španskom jeziku Mirča Kartaresku je postao priznat na spanskom prostoru, osvojivši prestižnu nagradu Premio Formentor de las Letras 2018, jednu od najvažnijih svetskih književnih nagrada, za celokupno delo, namenjeno da pokreće radikalnu transformaciju ljudske svesti “. Razgovarali smo sa Marijanom Očoa de Eribe o nedavno završenim prevodima Mirče Kartareskua i Tatijane Cibuleak: Zapravo, gotovo neprekidno prevodim iz dela Mirče Kartareskua, u poslednje vreme radim na Pesničkoj antologiji koja će se pojaviti ove godine, na jesen. Tačno je da mi je nakon prevođenja Tela, drugog dela blistave trilogije Orbitor, izuzetno teške knjige, bio potreban mali prozor, mala pauza, da bih u mislima pogledao u druge fioke. Ali moram da kažem da je roman Tatijane Cibuleak, Staklena bašta, takođe bio teška knjiga, vrlo složena u pogledu jezika. Vraćajući se na pitanje, čini se da se ne rešavam Mirče Kartareskua, kao da uvek živim u njegovom svetu i njegovim opsesijama. “

Izdavačka kuća Impedimenta nedavno je najavila ulazak u knjižare španskog izdanja Staklene bašte, drugog romana Tatijane Cibulak, u prevodu Marijana Očoa de Eribea. Ove godine će se pojaviti u Španiji, u izdavačkoj kući Acantilado, takođe u prevodu Marijana Očoa de Eribea, roman Gabrijele Adamešteanu, Provizorat.