Godina 2025. u kulturi – prekretnice i susret (17.01.2026)

Pošto smo se tokom cele prosle godine stalno bavili filmom i vizuelnom umetnoscu – izložbama, premijerama, festivalima i trendovima – ovaj kulturni pregled za sada zaobilazi ove dve oblasti.

Dragana Diamandi и Corina Sabău, 17.01.2026, 09:45

Pošto smo se tokom cele prosle godine stalno bavili filmom i vizuelnom umetnoscu – izložbama, premijerama, festivalima i trendovima – ovaj kulturni pregled za sada zaobilazi ove dve oblasti. Umesto toga, osvrćemo se na ostale sfere koje su u 2025. godini dale snagu kulturnom životu: pozorište, književnost, muziku i velike događaje koji su pokrenuli javnost.
Pozorište je ostalo jedno od najživljih prostora za društvenu refleksiju. U 2025. godini scene su bile ispunjene predstavama koje su se bavile aktuelnim temama: krhkošću demokratije, identitetom, kolektivnom anksioznošću i odnosom pojedinca i zajednice. Zapaženo je i sve veće interesovanje za hibridne forme – dokumentarno pozorište, performans, instalacije – kao i za interdisciplinarnu saradnju. Pozorišni festivali nisu funkcionisali samo kao izložbeni prostori, već kao platforme za debatu, sa susretima, diskusijama i kontekstima refleksije koji su produžavali život predstava i van scene.
Međunarodni pozorišni festival u Sibiu ostao jedan od najvidljivijih kulturnih dešavanja u Rumuniji. U 2025. selekcija se fokusirala na predstave koje direktno vode dialog sa društvenom i političkom stvarnošću sadašnjosti, ali i velike vizuelne produkcije predstavljene u javnom prostoru. Festival je još jednom uspeo da stvori zajednicu oko pozorišta, u kojoj je susret između umetnika i publike bio jednako važan kao i sama predstava. Grad je na nekoliko dana postao proširena scena, a pozorište zajednički jezik.
U književnosti, 2025. je bila godina raznolikosti. Proza je nastavila da istražuje biografske i skorije istorijske teme, dok je poezija sve više dobijala na značaju u javnom prostoru, kroz performativna čitanja i posvećene događaje. Sajmovi knjiga i književni festivali okupljali su poznate autore i nove glasove, a prevodi su odigrali važnu ulogu u povezivanju rumunske književnosti sa međunarodnim prostorom. Takođe je vredno napomenuti povećano interesovanje mlađe publike, privučene direktnim oblicima dijaloga između autora i čitalaca. Na književnoj sceni, Međunarodni festival književnosti i prevoda u Jasu – FILIT, ostao je suštinski prostor kulturnog dijaloga. U 2025. godini, susreti sa rumunskim piscima i međunarodnim gostima udvostručeni su debatama o prevođenju, cirkulaciji ideja i ulozi književnosti u sve fragmentiranijem svetu. FILIT je potvrdio književnost ne samo kao čin stvaranja, već i kao oblik susreta i kolektivne refleksije. Njegova javna dimenzija učvrstila je odnos autora i čitalaca, izvan formalnih promocija i čitanja.
Muzička scena je bila izuzetno aktivna u 2025. Od klasične muzike i džeza, do eksperimentalnih projekata i velikih koncerata, godina je pokazala sve veću otvorenost prema raznovrsnosti. Festivali su i dalje ostali važni reperi, ali su podjednako značajni bili i koncerti u salama, kurirani projekti i međunarodne saradnje. Poseban akcenat stavljen je na iskustvo: ne samo na samom koncertu, već i na kontekst, prostor i susret između umetnika i publike.
Jedan od glavnih događaja bio je Međunarodni festival „Đorđe Enesku“, koji je ponovo potvrdio status Bukurešta kao relevantnog prostora za velike evropske muzičke susrete. Ediсija iz 2025. ponudila je obiman program sa vrhunskim orkestrima i dirigentima, ali i sa posebnom pažnjom posvećenom savremenoj muzici i reinterpretacijama dela Eneskua. Festival je funkcionisao ne samo kao prestižno dešavanje, već i kao prostor za edukaciju i dostupnost, kroz koncerte i susrete namenjene široj publici. Njegova međunarodna dimenzija bila je praćena povećanom vidljivošću rumunskih muzičara, prirodno integrisanih u evropski dijalog.
Još jedna snažna strana 2025. godine bilo je obnovljeno interesovanje za kulturno nasleđe i javni prostor. Umetničke intervencije, izložbe na otvorenom i zajednički projekti približili su kulturu ljudima, izvan klasičnih institucija. Postojale su inicijative koje su aktivirale istorijske zgrade, kvartove ili nekonvencionalne prostore. Na taj način kultura je funkcionisala kao instrument za urbanu regeneraciju i društvenu koheziju.