Klub kulture (12.11.2016)Spisateljica i prevodilac Veronika D. Nikulesku

,,Moje se pisanje gradi sa imaginacijom, oko jednog okidača bilo koje vrste, kaže Veronika D. Nikulesku o svom romanu Ka dolinama žada i grahorice, koji je ove godine objavila izdavačka kuća Polirom, čija prezentacija glasi: ,, To je roman o odlascima, gubitcima i praznini koji je napisan sa nežnošću i posut iznenađenjima. To je knjiga koja ima kružnu strukturu koja je zatvorila u sebi jednu bajku sa hiljadu stihova. Daleko od rodnog grada, od porodice i voljene osobe, Miranda Dortloft piše bajku u stihovima. Proza koja zaokružuje ovu imaginarnu igru otkriva Mirandin realni život: od detinjstva koje je provela u komunizmu, u mešovitoj porodici, prolazeći kroz ljubavnu priču, do sadašnjosti koja je opustošena i uzdrmana depresijom. ,,Ovaj put je bilo jasno da treba da napišem dugačku priču, jer je to bila ideja knjige, a sa druge strane uželela sam se duže fraze, koja je elaborisana po veoma kratkim knjigama koje su se zalagale za malo. Da budeš mali, sakriven, da sediš ščućuren u jednoj stolici, na primer u pozorištu okrenut leđima prema sceni. Tako se desilo sa prvim romanom. Nije možda najklasičniji roman od mogučih romana kao struktura, možda je forma zbunjujuća, ali ja tako smatram, da sam napisala roman koji sadrži bajku u stihovima. Naravno da onda kad počneš da pišeš o životu glavne junakinje bajke, dolaziš do raznoraznih kontrasta. Jer je to zalaganje za imaginaciju, u njenom životu se dešava jedno, dok u bajci stvari stoje sasvim drugačije, ali ipak postoji zajedničkih elemenata. Autorka bajke prolazi kroz depresiju, izgubila je svoju ljubav, nalazi se u potpunoj praznini, preselila se iz svog grada, nema više kuću, nema više porodicu. Ali se u bajci pojavljuju mnoga bogatsvta. I mnoštvo dragulja, i udvarača, i jedna svadba. Kao u bajkama. Ali u njenom životu nema svega toga. To bi bilo zalaganje za imaginaciju. Zato mi je trebala opširn akonstrukcija, jer ne možeš da pišeš o ljudskom životu na dugi način sem smireno. Ali sam htela da se to dogodi na različitim tonovima i ritmovima.

Corina Sabău, 12.11.2016, 17:18

,,Moje se pisanje gradi sa imaginacijom, oko jednog okidača bilo koje vrste, kaže Veronika D. Nikulesku o svom romanu Ka dolinama žada i grahorice, koji je ove godine objavila izdavačka kuća Polirom, čija prezentacija glasi: ,, To je roman o odlascima, gubitcima i praznini koji je napisan sa nežnošću i posut iznenađenjima. To je knjiga koja ima kružnu strukturu koja je zatvorila u sebi jednu bajku sa hiljadu stihova. Daleko od rodnog grada, od porodice i voljene osobe, Miranda Dortloft piše bajku u stihovima. Proza koja zaokružuje ovu imaginarnu igru otkriva Mirandin realni život: od detinjstva koje je provela u komunizmu, u mešovitoj porodici, prolazeći kroz ljubavnu priču, do sadašnjosti koja je opustošena i uzdrmana depresijom. ,,Ovaj put je bilo jasno da treba da napišem dugačku priču, jer je to bila ideja knjige, a sa druge strane uželela sam se duže fraze, koja je elaborisana po veoma kratkim knjigama koje su se zalagale za malo. Da budeš mali, sakriven, da sediš ščućuren u jednoj stolici, na primer u pozorištu okrenut leđima prema sceni. Tako se desilo sa prvim romanom. Nije možda najklasičniji roman od mogučih romana kao struktura, možda je forma zbunjujuća, ali ja tako smatram, da sam napisala roman koji sadrži bajku u stihovima. Naravno da onda kad počneš da pišeš o životu glavne junakinje bajke, dolaziš do raznoraznih kontrasta. Jer je to zalaganje za imaginaciju, u njenom životu se dešava jedno, dok u bajci stvari stoje sasvim drugačije, ali ipak postoji zajedničkih elemenata. Autorka bajke prolazi kroz depresiju, izgubila je svoju ljubav, nalazi se u potpunoj praznini, preselila se iz svog grada, nema više kuću, nema više porodicu. Ali se u bajci pojavljuju mnoga bogatsvta. I mnoštvo dragulja, i udvarača, i jedna svadba. Kao u bajkama. Ali u njenom životu nema svega toga. To bi bilo zalaganje za imaginaciju. Zato mi je trebala opširn akonstrukcija, jer ne možeš da pišeš o ljudskom životu na dugi način sem smireno. Ali sam htela da se to dogodi na različitim tonovima i ritmovima.

Za prvu knjigu kratke proze , ,,Adeb, koju je 2004. godine objavila izdavačka kuća Limes, osvojila je nagradu Udruženja književnika Rumunije za debi. Naredne knjige (Narandžasti orkestar, ,,Crveno, crveno, somot, ,,Životinska simfonija osvojile su brojne nagrade i imenovanja. Veronika D. Nikulesku piše dve knjige i u saradnji sa pesnikom Emilom Brumaruom. U intervju posle objavljivanja romana ,,Ka dolinama žada i grahorice, Veronika D. Nikulesku je kazala da će je uvek zainteresovati čitalac. ,,Sanjam pažljivog čitaoca, posvečenog, koji će se radovati svakom otkriću. Da se raduje, da počne od početka, da vidi kako stoje stvari i da ga to čini srećnim. Ako postoji samo jedan takav čitalac, za njega treba da uradim to. I postoji. Pisao mi je. Veronika D. Nikulesku: ,,Možda će ova moja izjava da želim da imam strpljivog i pažlivog čitaoca nekima ličiti na oholost. Ali mislim da svi mi koji pišemo knjige želimo istu stvar. Čini ti zadovoljstvo da pišeš i da u tvom delu uvučeš neke detalje kojima će se čitalac radovati. I na kraju kad završiš sa ovom igrom, kada je knjiga pri kraju, pitaš se da li će neko biti raspoložen da je čita sa taolikom pažnjom da može da pronađe sve detalje. I konstatuješ iz poruka koje dobiješ, iz pisama, da su čitaoci primetili tvoje detalje za koje si strahovao da ih neće niko primetiti. Mislim da je za sada dobro.

Veronika D. Nikulesku spada u kategoriji najboljih prevodilaca sa engleskog jezika. Prevela je Nabokove romane: Oko, Očajanje, Kralj, kraljica, pub, Laurin original, Dar ( koji je nominovan za nagradu Udruženja književnika Rumunije za najbolji prevod ), Bleda vatra, jedan deo Priča i prepisku pod naslovom Pisma Veri. Prevela je dela Samjuela Beketa, kratku prozu na engleskom jeziku i romane Marfi, Wat i Sni sa manje lepim ženama i mnoga druga dela. U nastavku Veronika D. Nikulesku rečiće nam u kojoj meri su ova dela uticala njenu tehniku pisanja: ,,Sva ova dela su ti od velike pomoći, mogu da kažem tek sada kada sam objavila toliko prevoda. U početku sam imala osečaj da me ubijaju. A zatim oživiš i kad oživiš imač utisak da si bogatiji. Imaš utisak da te ubija zato što nikada ne možeš da pišeš dok prevodiš. Tada si u drugom tonu, u drugoj muzici, u drugom jeziku. A kad završiš prevod , kada radiš prevod dela velikih autora nemoguće je da ne ostaneš pod njihovim uticajem. Naravno da preuzimaš od njih njihov jezik, iz njihove muzike, zadireš duboko u njihov tekst. I ne mislim samo na prevodioce. Svaki pročitani tekst ostavlja svoj utisak, sastavljeni smo od knjiga koje čitamo, od muzike koju slušamo, od pozorišta i filmova koje gledamo. Prevođenje je intenzivan oblik čitanja, a posle svakog pročitanog teksta si mnogo bogatiji.