Klub kulture: Međunarodni festival književnosti u Bukureštu (17.12.2016)
Corina Sabău, 16.12.2016, 13:27
Deveti Međunarodni fstival književnosti u Bukureštu, održan je od 7. do 9, decembra. Ove godine su organizovana dva javna čitanja i rasprave u Klubu seljaka i jedan događaj koji je bio posvečen studentima a koji je organizovan u saradnji sa Departmanom za nauku komunikacija Filološkog fakulteta u Bukureštu. Tokom prve večeri , 8. Decembra, kada je u Klubu seljaka održano javno čitanje ljubitelji književbosti mogli su da se sretnu sa spisateljicama Irinom Teodoresku (Francuska), Veronikom D. Nikulesku, Lavinijom Branište i Irinom Đeorđesku Groza.
Prevodilac i spisateljica Veronika D. Nikulesku govoriće nam o svom romanu ,,Ka dolinama žada, objavljenog 2016 u izdavaćkoj kući Poilrom. To je drugi roman Veronike D. Nikulesku: ,,Radi se o knjizi na kojoj sam radila oko tri godine i mogu vam reči da je sve počelo kao jedna igra. To je priča jedne devojke koja piše jednu knjigu. Ova devojka piše knjigu koja se razlikuje od knjige koju bih ja napisala. Izabrala sam ovu formulu zato što sam uvek želela da u knjizi koju pišem postoji knjiga jednog od junaka knjige. Govoreći o našem susretu, nadam se da će doći i taj dan kada ću u mojoj knjizi uključiti i pesme jednog pesnika. Ili jedne životinje. Što se tiče priče devojke iz ove knjige, radi se o bajci u stihovima, za koju, kad sam je završila, nisam ni sanjala da će biti obuhvaćena u ovoj knjizi. Tek kad sam završila bajku shvatila sam da to bude priča ove devojke. Tako je nastao lik.
Nakon što je debitovala sa zbirkom pesama i objavila dve knjige kratke proze za decu. Lavinija Branište je ove godine objavila u Izdavačkoj kući Polirom knjigu ,,Unutrašnjost nula: ,,Oduvek sam bila fascinirana kratkom prozom i još uvek sam fascinirana, u početku sam zamišljala i ovu knjigu kao knjigu kratke proze. Međjutim fragmenti su se povezali među sobom više nego što sam i ja zamišljala i sačuvala sam ih kao takve. Ukratko, došla sam do ove ideje dok sam čatovala sa mojim prijateljem , pesnikom Vasileom Leakom, koji je tada bio u Nemačkoj, gde je brao praziluk i tikvice, ja sam mu zavidela zbog ovog iskustva i predpostavila sam da će da piše o ovome. Motto ove knjige potiče iz te konverzacije, to je pitanje Vasilea Leaka koji je kazao: Zar ne možemo mi da razumemo život? Dopao mi se mnogo način na koji je postavio pitanje i onda sam shvatila da treba da napišem knjigu o tome kako ne razumemo život jer sam i sama bila u situaciji u kojoj sam na prvi pogled bila dobro, ali zgranula sam se na pomisao da tako izgleda dobro. Nisam shvatila da li treba ili ne da poželim nešto drugo.
Roman Irine Teodoresku, ,,Kletva brkatog lopova nagrađen je u Francuskoj nagradom Andre Dubreuil koja se dodeljuje za roman prvenac. Verzija na rumunskom jeziku objavljena je ove godine u Izdavačkoj kući Polirom, a u prevodu Madaline Vatku: ,,U Francuskoj knjiga je veoma dobro primljena od strane štampe i književne kritike. Imala sam, međutim, i reakcije francuskih čitalaca koji su se gubili u mnoštvu likova sa rumunskim imenima, koja su bila neobična za njih. Ali ovi likovi su mogli da postoje bilo gde jer se radi o jednom mestu iz jugoistočne Evrope, ne precizira se da se radnja dešava u Rumuniji, imena likova su jedine indicije u ovom smislu.
Tokom Međunarodnog festivala književnosti u Bukureštu, Irina Đeorđesku Groza, čitala je iz zbirke priča koju je objavila Izdavačka kuća Casa de Pariuri Literare, pod naslovom ,,S one strane prozora. O svom povratku književnosti Irina Đeorđesku Groza kaže: ,,Potreba da ponovo pišem pojavila se u periodu kada sam živela u Belgiji, zajedno sa mojom porodicom. Možda zbog nedostatka prijatelja , ili zato što sam imala dovoljno vremena i nije me privlačilo radno mesto. Bilo je trenutaka kada sam pisala i dok sam bila na poslu. Možda je moj šef mislio da ti poduži mejlovi koje sam pisala su za korporaciju. Kada sam se vratila u Rumuniju odlučila sam da je došlo vreme da se bavim onim što volim, naime da pišem. Pohađala sam jedan kurs creativ writing za pisanje kratke proze. Počela sam da zavolim prozu, mada sam pisala dva romana, srela sam pisce koje nisam poznavala, čitala sam mnogo i počela sam da pišem kratku prozu. I zaboravila sam i na ekonomski rast koji mi je bio u mislima dok sam radila u Belgiji.
Nakon javnog čitanja naših današnjih sagovornica, usledila je, u okviru Međunarodnog festivala književnosti u Bukureštu, i javna rasprava na temu ,,O ženskom pisanju: da li postoji ženska književnost ili je to samo komodna etiketa za književnu kritiku i za književno novinarstvo?.
