Klub kulture: Oto Varvarin, najbolji rumunski igrani film na TIFF-u, u bios

Oto Varvarin, debitantski igrani film rediteljke Ruksandre Gicesku, može se gledati u bioskopima širom zemlje počev od 24. septembra. Oto Varvarin imao je svetsku premijeru u zvaničnoj konkurenciji 26. izdanja Sarajevskog međunarodnog filmskog festivala i izabran je za najbolji igrani film u odeljku Dani rumunskog filma na Međunarodnom filmskom festival Transilvanija (TIFF). Film se bavi 17-godišnjim pank tinejdžerom koji se suočava sa smrću svoje devojke. Dečak postaje zarobljen u začaranom krugu koji su stvorili njegovi roditelji, deda, majka njegove devojke i istraga koju su sprovele socijalne službe. Da bi preživeo, Oto se mora suočiti sa svojim osećanjima i krivicom. Potpomognut popustljivim pogledom Ruksandre Gicesku (sve što može poželiti jedan lik koji se suočava sa problemima),Oto je najprivrženiji protagonista rumunskog filma poslednjih godina, piše filmski kritičar Viktor Morozov, a Ruksandra Gicesku se nada da je Oto Varvarin film koji će nas emocionalno nagraditi. Film je započeo člankom od pre nekoliko godina koji je pričao priču o Oktavijanu Albuu, muzičkom direktoru filma i autoru muzike sa bendom Kardinal. Ruksandra Gicesku: Da, nekako sam u potrazi za dramatičnim kontaktom sa adolescencijom pronašla sam članak o Oktavijanu Albuu, koji je dobio nadimak Oto Varvarin i učinilo mi se da je to bio veoma srećan susret. Biti solista u panku bendu, sa svom spoljašnjom arhitekturom pank kulture, činilo mi se da Oktavijan oličava marginalnost prilično zaobiđenog doba u društvenim odnosima, na filmu i u književnosti. Kao savetnik za muziku Oktavijan se pridružio našoj ekipi i komponovao je sa bendom Kardinal veći deo muzike u filmu, a zajedno smo izabrali i pesme iz filma koje su preuzete od drugih pank bendova. Mogu reći da je iz članka koji je inspirisao priču o filmu ostao naziv. To je izmišljotina koja nema nikakve veze sa Oktavijanovim životom. U stvari, upoznali smo se nekoliko godina nakon što sam pronašla članak, kada je Oto već imao 23 godine i bio je student u Londonu, i pristao je da članak koristim kao izvor inspiracije. Ostavio mi je utisak da je veoma srećan što smo snimili ovaj film, on je pozitivna osoba i njegov doprinos mi je mnogo pomogao, uključujući povratne informacije o scenariju.

Corina Sabău, 02.10.2021, 18:45

Oto Varvarin, debitantski igrani film rediteljke Ruksandre Gicesku, može se gledati u bioskopima širom zemlje počev od 24. septembra. Oto Varvarin imao je svetsku premijeru u zvaničnoj konkurenciji 26. izdanja Sarajevskog međunarodnog filmskog festivala i izabran je za najbolji igrani film u odeljku Dani rumunskog filma na Međunarodnom filmskom festival Transilvanija (TIFF). Film se bavi 17-godišnjim pank tinejdžerom koji se suočava sa smrću svoje devojke. Dečak postaje zarobljen u začaranom krugu koji su stvorili njegovi roditelji, deda, majka njegove devojke i istraga koju su sprovele socijalne službe. Da bi preživeo, Oto se mora suočiti sa svojim osećanjima i krivicom. Potpomognut popustljivim pogledom Ruksandre Gicesku (sve što može poželiti jedan lik koji se suočava sa problemima),Oto je najprivrženiji protagonista rumunskog filma poslednjih godina, piše filmski kritičar Viktor Morozov, a Ruksandra Gicesku se nada da je Oto Varvarin film koji će nas emocionalno nagraditi. Film je započeo člankom od pre nekoliko godina koji je pričao priču o Oktavijanu Albuu, muzičkom direktoru filma i autoru muzike sa bendom Kardinal. Ruksandra Gicesku: Da, nekako sam u potrazi za dramatičnim kontaktom sa adolescencijom pronašla sam članak o Oktavijanu Albuu, koji je dobio nadimak Oto Varvarin i učinilo mi se da je to bio veoma srećan susret. Biti solista u panku bendu, sa svom spoljašnjom arhitekturom pank kulture, činilo mi se da Oktavijan oličava marginalnost prilično zaobiđenog doba u društvenim odnosima, na filmu i u književnosti. Kao savetnik za muziku Oktavijan se pridružio našoj ekipi i komponovao je sa bendom Kardinal veći deo muzike u filmu, a zajedno smo izabrali i pesme iz filma koje su preuzete od drugih pank bendova. Mogu reći da je iz članka koji je inspirisao priču o filmu ostao naziv. To je izmišljotina koja nema nikakve veze sa Oktavijanovim životom. U stvari, upoznali smo se nekoliko godina nakon što sam pronašla članak, kada je Oto već imao 23 godine i bio je student u Londonu, i pristao je da članak koristim kao izvor inspiracije. Ostavio mi je utisak da je veoma srećan što smo snimili ovaj film, on je pozitivna osoba i njegov doprinos mi je mnogo pomogao, uključujući povratne informacije o scenariju.

Ruksandra Gicesku je krenula u snimanje filma o adolescenciji kao dobu emocionalnih previranja i usamljenosti, dobu u kojem muzika igra suštinsku ulogu. Istovremeno, Oto Varvarin je film koji govori i tinejdžerima i roditeljima, poziv je na dijalog i debatu o depresiji i njenim posledicama. Ruksandra Gicesku: Od početka smo hteli da napravimo film koji se više oslanjao na afekt nego na intelekt, posebno jer se to odnosi na ovo doba u kome preovladavaju emocije, a manje na vrlo izgrađen put racionalnosti, na koji se kasnije, tokom života, vraćamo. Ne znam koliko je to bila konstrukcija, više je to bila eksteriorizacija unutrašnjih osećanja. Oto je vrlo kritičan, introvertiran lik koji govori vrlo malo, a zatim je interaktivnost sa drugima rezultat njegovih unutrašnjih emocija i osjećanja. Eksternalizovala sam ceo emotivni put junaka u njegovim različitim odnosima: odnos sa roditeljima, sa majkom njegove devojke, sa video zapisima koje je ostavila njegova devojka, ali posebno sa muzikom. I ovaj odnos sa muzikom smo dosta razvili tokom montaže i pripreme muzičkog zapisa, jer smo zaista želeli da ima ritam poput panka.Veoma sam srećna što smo uhvatili period u kojem će Oto biti u bioskopima i imaćemo kontakt sa publikom, tek sada osećam da sam napravila film i da je ovaj film postigao svoj cilj. Čitava prošla godina, sa svim ograničenjima izazvanim pandemijom, u kojima su bioskopi tako lako zatvoreni i u kojima je ovo filmsko iskustvo tako lako napušteno, bila je za mene vrlo bolna, a pretpostavljam i za mnoge druge. Tako da sam veoma uživala u iskustvu sa prošlih festivala, u kontaktu sa javnošću i u bioskopu, ispred ekrana.

Ruksandra Gicesku pravi nežan portret, koji nije bez iznenađenja i spektakularnih glumačkih dela, piše Đeorđana Mušat u časopisu Krov od stakla (Acoperisul de sticla) o filmu koji je produkcija Alien Film u koprodukciji sa Polar Bear i Alien Films Entertainment. Film koji beleži trenutak u životu 17-godišnjeg pank tinejdžera, u kojem se suočava sa gubitkom devojke, igraju Mark Titijeni, Adrijan Titijeni, Joana Bugarin, Joana Flora, Mihaela Sirbu, Julijan Postelniku, Ana Radu, zajedno sa pokojnim Konstantinom Draganeskuom. Ana Dragić potpisuje sliku, a Dana Bunesku montažu. Producenti filma su Julijana Tarnovecki i Oana Prata, a Anda Jonesku je izvršni producent.