Međunarodni festival poezije i kamerne muzike

Več sedam godina, svakog jula ,,Poezija je u Bistrici“. I ne samo poezija. Tokom trajanja svakog izdanja Međunarodnog festivala poezije i kamerne muzike ,,Poezija je u Bistrici“ održavaju se javna čitanja, promocije knjiga, koncerti, pozorišne predstave koje animiraju kulturni život u Bistrici, dokazajući da je potreba za književnošću, viđenje pisaca voma realna, bez obzira što u Rumuniji javno čitanje nije postalo tradicija. Kao što je rekao jedan od učesnika festivala iznenađuje to kako tri čoveka – direktor festivala, Gavril Carmure, i dvojica selektora, pisci Marin Malaiku – Hondrari i Dan Koman – uspevaju da pretvore jedan grad. Posle jednog festivala, pisac Mirča Kartaresku je kazao: ,,Nisam imao suviše velika očekivanja; ali i kad bi moja očekivanja bila velika, festival ih je prevazišao. Pobedio sam sve moje stidljivosti, i na moje veliko iznenađenje, opštio sam veoma dobro sa ljudima i dobio sam mnogo. Rekao sam i na sceni: sada imam mnogo bolju sliku o tome šta se dešava u rumunskoj poeziji“. Marin Malaiku – Hondrari, selektor Međunarodnog festivala poezije i kamerne muzike ,,Poezije je u Bistrici“:,,Mirči Kartaresku verujem kada kaže sve to, jer se sećam veoma dobro kada je gostovao na festivalu da je za razliku od drugih pesnika, on ostao sve vreme na sceni i saslušao sve pesnike, bez obzira da li se radi o pesnicima iz njegove generacije ili o pesnicima iz mlade generacije. Bio je veoma pažljiv na sva čitanja. Naša ideja, pisca Dana Komana, Gavrila Carmure, direktora festivala, i moja, bila je da napravimo panoramu savremene rumunske poezije u kojoj ćemo uključiti pesnike koji imaju bar jednu objavljenu zbirku pesama.Na primer, ove godine su pozvani na festivalu pesnici koji su objavili nove knjige 2015. i 2016. godine“.

Corina Sabău, 13.06.2016, 14:10

Več sedam godina, svakog jula ,,Poezija je u Bistrici“. I ne samo poezija. Tokom trajanja svakog izdanja Međunarodnog festivala poezije i kamerne muzike ,,Poezija je u Bistrici“ održavaju se javna čitanja, promocije knjiga, koncerti, pozorišne predstave koje animiraju kulturni život u Bistrici, dokazajući da je potreba za književnošću, viđenje pisaca voma realna, bez obzira što u Rumuniji javno čitanje nije postalo tradicija. Kao što je rekao jedan od učesnika festivala iznenađuje to kako tri čoveka – direktor festivala, Gavril Carmure, i dvojica selektora, pisci Marin Malaiku – Hondrari i Dan Koman – uspevaju da pretvore jedan grad. Posle jednog festivala, pisac Mirča Kartaresku je kazao: ,,Nisam imao suviše velika očekivanja; ali i kad bi moja očekivanja bila velika, festival ih je prevazišao. Pobedio sam sve moje stidljivosti, i na moje veliko iznenađenje, opštio sam veoma dobro sa ljudima i dobio sam mnogo. Rekao sam i na sceni: sada imam mnogo bolju sliku o tome šta se dešava u rumunskoj poeziji“. Marin Malaiku – Hondrari, selektor Međunarodnog festivala poezije i kamerne muzike ,,Poezije je u Bistrici“:,,Mirči Kartaresku verujem kada kaže sve to, jer se sećam veoma dobro kada je gostovao na festivalu da je za razliku od drugih pesnika, on ostao sve vreme na sceni i saslušao sve pesnike, bez obzira da li se radi o pesnicima iz njegove generacije ili o pesnicima iz mlade generacije. Bio je veoma pažljiv na sva čitanja. Naša ideja, pisca Dana Komana, Gavrila Carmure, direktora festivala, i moja, bila je da napravimo panoramu savremene rumunske poezije u kojoj ćemo uključiti pesnike koji imaju bar jednu objavljenu zbirku pesama.Na primer, ove godine su pozvani na festivalu pesnici koji su objavili nove knjige 2015. i 2016. godine“.

Iz godine u godinu Međunarodni festival poezije i kamerne muzike ,,Poezija je u Bistrici postao je sve veći. Više pozorišnih predstava, čitanja u zatvoru, događaji koje organizuje Institut Blecher, klub čitanja kojim upravlja Klaudiju Komartin, to je klub u koji je bilo skoro 150 savremenih rumunskih pisaca, iz svih generacija. Več nekoliko godina pesnici imaju kao gosta i jednog proznog pisca, a 2013 festival je dobio međunarodni karakter jer su te godine imali javna čitanja Konstantin Akosmei, Danijel Banulesku, Andrej Bodiu, Marius Kivu, Vladimir Đurišić (Crna Gora), Gabi Eftimie, Jan Mysjkin (Belgija), Mihail Galacanu, Adela Greceanu, István Kemény (Mađarska), Vlad Moldovan, Ion Mureşan, Ştefan Manasia, Henrik Nilsson (Švedska), Enrique Nogueras (Španija), Florin Partene, Ioan Es. Pop, Oana Vasieš. Međunarodni karakter festivala došao je postepeno. Marin Malaiku-Hondrari, jedan od selektora Međunarodnog festivala poezije i kamerne muzike ,,Poezija je u Bistrici: ,,Kad smo počeli, znali smo da nam se mnogo svidelo da našoj publici iz Bistrice, i ne samo njoj, nudimo poeziju. Nismo nijednog trenutka razmišljali da ćemo pozvati strane pesnike, niti smo sanjali da će nam njihovu pomoć ponuditi profesionalci. Da rade prevode ze festival, kao što je to učinio Florin Bikan koji nam je veoma mnogo pomogao, kao sto će uraditi i ove godine. To je znak koji mi uljiva puno poverenja, izgleda da ako radiš stvari kako treba, ne navratnanos, i ne praviš nikakve koncesije, može ispasti dobro. Festival je porastao i veoma dobro ga je prihvatila kulturna štampa i evropski kulturni prostor. Na primer, uspostavili smo trajnu vezu između Flemish Literature Fund, koji podržava učešće jednog holandskog pesnika na festivalu. Počev od ove godine nadam se da ćemo nastaviti saradnju i sa Ambasadom SAD, koja nam je pomogla da ove godine dovedemo dva pesnika iz SAD.

Kako je viđena savremena rumunska poezija iz perspektive Međunarodnog festivala poezije i kamerne muzike ,,Poezija je u Bistrici, saznaćemo u nastavku od pisca i selektora Marina Malaikua-Hondrarija: ,,Rumunska poezija danas izgleda veoma, veoma dobro i kažem to upoređujući je na primer sa španskom poezijom koju mogu čitati u originalu. Zaista smo na najvišem nivou. Naravno radi se o poznatim pesnicima ali, ni mlade generacije koje dolaze veoma snažno su veoma dobre, postoji nekoliko imena kao što su Aleks Vasiješ, koji će ove godine biti pozvan na festivalu, njemu je Izdavačka kuća Cartea Romaneasca objavila zbirku pesama Instalacija, ili Alina Purkau, koja je objavila svoju prvu zbirku pesama takođe u Cartea Romaneasca. Ako mislimo na Ioana S. Popa ili na Anđelu Marinesku stojimo veoma dobro kada je reč o poeziji. Naravno to se vidi kad zanš šta se dešava i u drugim kulturama, u drugim književnostima. Ako ćemo se odnositi striktno na prodane knjige pesama, onda stojimo manje dobro jer rumunsko tržište knjige ne funkcioniše veoma dobro. Slična je situacija i u slučaju poezije. Ali, dobra strana je ta što se objavljuju zbirke pesama, postoje izdavačke kuće koje imaju hrabrost da objave poeziju, ili čak i prevode iz svetske poezije. Mi smo u izdavačkoj kući Charmides objavili prevode iz mađarske i poljske poezije, a sada radimo na objavljivanju antologije pesama jednog španskog pesnika.