Međunarodni filmski festival u Bukureštu (11.10.2025)

Velika nagrada BIFF-a 2025. - Međunarodnog filmskog festivala u Bukureštu dodeljena je filmu „The President’c cake“, u režiji Hasana Hadija.

Dragana Diamandi и Corina Sabău, 11.10.2025, 09:00

Velika nagrada BIFF-a 2025. – Međunarodnog filmskog festivala u Bukureštu dodeljena je filmu „The President’c cake“, u režiji Hasana Hadija. Isti film je osvojio i nagradu za kameru, za koju je zaslužan Tudor Panduru, dok je BIFF-ova nagrada za najbolji scenario pripala filmu „The Last One for the Roud“, čiji je koautor i reditelj Frančesko Sosai. Međunarodni filmski festival u Bukureštu – BIFF, ove godine u svom 21. izdanju, jedini je festival u glavnom gradu Rumunije sa takmičarskim programom za dugometražne filmove.
Festival okuplja filmske zaljubljenike prikazujući debitantska ostvarenja, filmove nagrađene na velikim svetskim festivalima, rumunske produkcije, kao i raznovrsne prateće događaje.
Festival je otvoren projekcijom filma „Mlečni zubi“ u režiji Mihaja Minkana, čija je svetska premijera održana na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji. Otvaranje festivala domaćim naslovom već je postalo tradicija, tako je i 2024. godine BIFF otvori višestruko nagrađivanim film „Nova godina koje nije bilo“, u režiji Bogdana Murešanua.

Dvadeset prvo izdanje ponudilo je publici dve retrospektive, jednu posvećenu ukrajinskom reditelju Sergeju Loznici, a drugu izraelskom reditelju Nadavu Lapidu. Oba događaja održana su u prisustvu reditelja, koji su bili specijalni gosti Međunarodnog filmskog festivala u Bukureštu. Dana Dimitriu, iniciator i direktor Međunarodnog filmskog festivala u Bukureštu, govorila je o ove dve retrospektive, počevši od one posvećene Nadavu Lapidu.

„Rec je o njegovim najpoznatiji filmovi, „Ahedovo koleno“ (Ahed’s Knee), Sinonimi (Sinonymis), koji je osvojio Zlatnog medveda u Berlinu i Da (Yes), njegovo najnovije ostvarenje, koje je ove godine prikazano u Kanu, a nedavno imao premijeru u Parizu. Nadav Lapid, jedan od najpoznatijih izraelskih reditelja, živi u Parizu i veoma je aktivan protivnik Netanjahuovog režima i rata u Gazi. Ove realnosti prisutne su i u njegovim filmovima i u njegovim govorima. To su izvanredni filmovi i neki od njih ne ulaze u bioskopske krugove, pa je ovo jedinstvena prilika da ih vidimo na festivalu, u prisustvu umetnika, omiljenog na velikim međunarodnim festivalima. Druga retrospektiva bila je posvećena Sergeju Loznici, koji je došao u Bukurešt sa svojim dokumentarnim filmovima „Državna sahrana“ i „Babin Jar“, ali i sa svojim najnovijim kratkim filmom, Čas paleontologije, koji je premijerno prikazan u Bukureštu. Loznica nam je, u susretima sa publikom, govorio o radu na ovim filmovima, o procesu prikupljanja materijala. Susret sa njim je bio izvanredan i drago mi je što je ovaj izuzetni reditelj bio poznat publici BIFF-a. Za one koji ne poznaju Sergeja Loznicu, želela bih da podsetim da je on diplomirao na Filmskoj školi u Moskvi, živi u Nemačkoj i autor je izvanrednih filmova koji odaju svojevrsni omaž Ukrajini, kritikuju rusku propagandu i prikazuju strahote rata. To su filmovi koje bih preporučila svima, filmovi koje bi svi trebalo da pogledaju.”
Ove godine, Međunarodni filmski festival u Bukureštu uključio je dva naslova u sekciji rumunskih autora: „Noćni leptiri” (Fluturi de noapte) u režiji Andreja Štefana Raucu i „Rusalka“ u režiji Klaudija Mitcu. O ovoj selekciji govori Dana Dimitriu.
„Čula sam za film Andreja Štefana Raucua i želelaosam da ga pogledam. Bilo mi je veoma interesantno što je napravio film o umetnici koju cenim, pevačici Marini Vojcu. Verovatno malo mladih ljudi zna ko je Marina Vojca, ali meni se veoma dopala toplina ovog filma i način na koji Andrej Štefan Raucu pristupa našoj muzici iz 80-ih, jer na kraju krajeva, moramo da znamo i te trenutke. Marina Vojca je takođe bila prisutna na projekciji i zahvaljujući njoj, kao i ovom veoma emotivnom filmu,veče je bilo veoma posebno. Što se tiče Rusalke, to je film koji mi se dopao, generalno cenim filmove i projekte Klaudija Mitkua. Želeli smo da imamo ovaj film jer je veliki izazov promovisati rumunsku kinematografiju. A mi, na BIFF-u, ne promovišemo samo najnovije ili klasične rumunske filmove, već prikazujemo razne filmove, jer je poznato da je sve teže promovisati filmove zbog finansijskih problema. To je jedan od razloga zbog kojih smo izabrali „Rusalku.”

Međunarodni filmski festival u Bukureštu (BIFF) takođe je imao događaj posvećen jednom od najvažnijih glumaca rumunske pozornice i filma, Grigoru Vasilijuu Birliku. U Medija sali Muzeja rumunskog seljaka prikazan je film „Telegrami“, produkcija koja je 1960 godine obeležila prisustvo Rumunije na prestižnom Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu. U filmu „Telegrami“, u režiji Georgija Nagija, adaptiranom po novelama I. L. Karađiale, Grigore Vasiliju Birlik nudi jednu od najprefinjenijih interpretacija u svojoj karijeri. Događaj je organizovan u partnerstvu sa Kulturnim udruženjem „Grigore Vasiliju Birlik“.