Režiser Gavriil Pinte u konkurenciji za nagradu UNITER

Corina Sabău, 18.07.2022, 18:30

Tri produkcije Nacionalnog radio pozorišta – Radio Rumunije nominovane su za nagrade UNITER, u kategoriji Najbolje radio pozorišne predstave: Vek rumunskog pozorišta u Kišinjevu – Osveta zabranjenog sećanja, scenario Marijane Ončanu, Radio Noir; Policijske priče (Prva sezona), radio dramatizacija Mihne Kelarua, i Slučaj Tudora Vladimireskua, radio scenario Gavriila Pinte.

Gavriil Pinte je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Targu-Murešu i na Fakultetu za režiju Univerziteta za pozorište i kinematografiju u Bukureštu. Nastupao je u pozorištima u Bukureštu, Satu Mare, Ploještiju, Baja Mare, Tulči, Mierkurea Čuku, Đurđuu, Sibinju, Konstanci, Oradei i Temišvaru. Od 1999. godine do sada je umetnički direktor Pozorišne redakcije Rumunske radiodifuzije, u kojoj je ostvario nekoliko pozorišnih radio predstava. Dobio je mnoge nagrade za režiju, od kojih izdvajamo nagradu UNITER za radio pozorište 2002, 2003 i 2011. godine. Gavriil Pinte je radio predstave o životu i delu mnogih pisaca: Tramvaj zvani Popesku – o životu i delu pesnika Kristijana Popeskua (predstava koja se odigrala u Bukureštu i Sibinju, u tramvaju koji je publiku i glumce vozio po gradu), Iskušenje Ćoran – o životu i delu Emila Ćorana, Vodič kroz vraćeno detinjstvo – o Andreju Kodreskuu, Putovanje – o Konstantinu Abaluci, i poslednji će biti poslednji – o Joanu Es. Popu.


Najnovija radio predstava koju potpisuje Gavriil Pinte Slučaj Tudora Vladimireskua opisuje ličnost Tudora Vladimireskua, koji je rođen 1780, bio je gospodar Vlaške i vođa Revolucije iz 1821. godine, događaja koji je označio početak procesa nacionalnog preporoda Rumunije. Godine 1821, pod naslovom Zahtevi rumunskog naroda“, Tudor Vladimiresku je objavio program revolucije, koji je predviđao, pre svega, nemešanje stranih sila u unutrašnje poslove zemlje i ostvarenje nekih reformi. Smatra se prvim ustavodavnim dokumentom u rumunskim zemljama.


Vladimiresku je ponekad bio idealizovan, ponižen klišeima. Nismo nameravali da pravimo patetičnu predstavu, ali istovremeno daleko smo od bilo kakve parodične misli, i nikako nismo želeli da ismejemo velikog pandura. Bili smo zainteresovani za heroja koji je, pre svega, bio čovek. On je odigrao veliku istorijsku ulogu i na ovakav naćin postao nacionalni heroj. Scenario obuhvata aspekte Vladimireskuovog javnog života, isprepletene sa aspektima njegovog privatnog života. Sve u svemu taj sklop dokazuje kakva je on bio veličina. Ovako reditelj Gavriil Pinte ukratko objašnjava svoje namere u radio drami Slučaj Tudora Vladimireskua.


Gavriil Pinte:


Radijskoj verziji prethodila je scenska verzija, jer se u početku predstava igrala na ostrvu omeđenom rukavcima reke Žiu, na samom ulazu u grad Targu Žiu. Drama je igrana noću, a za muziku se pobrinula grupa Bućum koju je predvodio Andi Dumitresku. Sve je to išlo uživo, a predstavu mogu slobodno nazvati rok operom. Smatram da je muzika grupe Bućum bila prikladna jer je rok buntovnička muzika, revolucionarna, onako kakav je bio i Tudor Vladimiresku kao istorijska ličnost. Drama je rađena sa velikom glumačkom ekipom od 60 umetnika, i posle ove predstave smatrao sam da je primereno da napravim radio verziju koja bi se sastojala isto od 60 umetnika, ali snimci su napravljeni specijalno za radio verziju. Isto tako, scenario je koncipiran uzimajući u obzir specifičnosti i rigurozne zakone radija, a snimanja su se odvijala u pozorištu u Targu Žiu. Drago mi je što ova predstava ima i svoju radio verziju, jer je to važna predstava i za mene i za bend iz Targu Žiua. Ovom prilikom zahvaljujem umetnicima na ovoj izvanrednoj saradnji. Dodao bih da grupu glumaca Dramskog pozorišta Elvira Godeanu iz Targu Žiua predvodi Kosmin Brehuca, divan čovek, potpuno netipičan reditelj za rumunski pozorišni pejzaž. I radio-scenario i scenski scenario potvrđuju sebe, ne iz klišea koji često čine, nažalost, sliku Tudora Vladimireskua, već iz antičke tragedije, iz Šekspirovih drama, sa dodatkom nadrealnih akcenata.

Predstava, koju je režirao Gavriil Pinte, povodom 200. godišnjice Tudora Vladimireskua i realizovana u saradnji sa Dramskim pozorištem Elvira Godeanu iz Targu Žiua, u svojoj distribuciji ubraja između ostalih, Mihaja Raduleu, Oanu Marinesku, Kosmina Brehucu, Euđena Titua, Madalinu Ćobanuk, Moniku Sfetku, Đorđianu Enake, Korneliju Diakonu, Adelinu Puzdreu i Luminicu Šorop.