Dobrudža u suštini (25.01.2022)

Dobrudža u suštini

Ana-Maria Cononovici, 25.01.2022, 18:30

Dobrudža u suštini

U Dobrudži, regionu između Dunava i Crnog mora, živi 14
etničkih manjina. Ovde je najvažnija tursko-tatarska manjina, jer je više od 4
veka pokrajina bila pod osmanskom upravom. Ima i lokaliteta sa velikim brojem
lipovanskih i ukrajinskih Rusa.

Naša priča počinje na obali jezera Golovica, u blizini
rumunske obale Crnog mora, gde se nalazi selo Višina, koje počinje da se ističe
kroz kulturna dešavanja koja se ovde organizuju. Sve je počelo kad je žena iz
grada odlučila da tu kupi vikendicu, samo što je novo imanje izazvalo njenu strast za promovisanjem
tradicije ovog mesta. Bjanka Folesku, jer je o njoj reč, rekla nam je:

Nekako su se stvari složile vremenom, nije
to bila momentalna odluka. Prvi korak je bio kada sam kupila kućicu u selu Višina, jer sam tražila mirno mesto da se sklonim za vikend sa
decom. I, korak po korak, zavolila sam mesto, tradicije, običaje, razumela život na selu i shvatila da je
jednostavnost ovdašnjeg života bogatstvo, koje sam tek sada otkrila. I tada sam
počela da razmišljam da se ovde i nastanim. Naravno, domaćinstvo je raslo za
sve ovo vreme, i ne samo da sam želela da budem ovde, već sam i morala da budem ovde
svaki dan i da se preselim iz grada. To, očigledno, nije bila laka odluka,
donela je mnogo promena, ali mislim da je to bila jedna od najboljih odluka u
mom životu.

Bjanka Folesku je zamenila udobnost grada, sa jednostavnim
životom, ali nakon što je naučila sve njegove tajne, od loženja vatre u peći
na ogrev, do kupovine na veresiji u
seoskoj prodavnici ili pozajmljivanja neke namirnice ili alata od komšija, naša
sagovornica počela je da ostavlja trag na mestu. Danas, njena kuća na selu ima
termičku centralu, jer je želela
udobnost na koju je navikla, ali njen uticaj se proširio na zajednicu:

To nije bilo znamenito
selo i tada sam se uklujčila u život bugarskog plesnog ansambla, koji je i dalje čuvao tradiciju sela, i polako, polako, izmenio se sastav
ansambla, celokupna aktivnost, znamenitost. Sve je dobilo drugu dimenziju tokom
vremena. To je sada veoma lep ansambl. Sigurno je da, pošto ovaj ansambl čine
žene i deca iz sela, došlo je do društvene interakcije sa reprezentativnim
delom stanovništva.

Bjanka Folesku je postala promoter lokalne gastronomije:

Učestvovali smo na
određenim manifestacijama i kreirali razne događaje, na kojima smo želeli da
istaknemo domaću gastronomiju. Znala sam da je stanovništvo mešovito, odnosno da ne možemo se ograničiti samo na gastronomiju bugarskog uticaja, da tako kažem, s obzirom na to da selo Višina još uvek ima malu zajednicu dobružanskih Bugara. Zato ovde
imamo i tatarsku, dobružansku, rumunsku gastronomiju, sakupljenu odasvud.
Ovdašnja gastronomija je veoma bogat buket proizvoda koje možete staviti na
sto. I, da, izazov je bio pronaći sve vrste proizvoda, sa različitim nazivima, proizvode koji se mogu brzo napraviti, i
brzo mogu biti dostupni na stolu. Ne zaboravimo da su Bugari oduvek dobri
povrtari, pa je ovde, naravno, zakuska kraljica, to su proizvodi napravljeni od
povrća, kao što je burek sa lukom, na primer. Postoje razne vrste proizvoda
lokalne kuhinje koje sam često primenjivala u praksi. Ne zaboravimo dobružansku
pitu, koja je carica u mom domaćinstvu.

Restauracija kupljene kuće i posebno njenog enterijera
bila je za Bjanku Folesku prvi korak u preobraženju još jedne kuće u komšiluku kao malog živog muzeja, kako nam je
objasnila:

Ima 5 soba, svaka
sa različitim specifičnostima, jer sam mislila da predstavim selo Višina.
Predstavlja ga srednja, bugarska soba, a tu su i lipovanska soba, naravno,
dobrudžanska soba, jer preovlađuje rumunsko stanovništvo, orijentalna soba, da
udovoljim Turcima i Tatarima i cincarska soba. Svaka soba je uređena u
specifičnom stilu, kombinujući stare predmete koje smo zatekli na lokalitetima
sa preovlađujućim
stanovništvom
dotičnih
etničkih
grupa, ali i sa novim predmetima koji imitiraju stare predmete.

Komadi nameštaja, zavese, peškiri i razni predmeti za
domaćinstvo potiču
od donacija običnih
ljudi. Bjanka Folesku je napravila sopstvene modele rezbarenog cveća, uživajući u učenju od lokalnih majstora.
Tada je naša
sagovornica saznala i o dobrudžanskom
vezu, o dobružanskim rukotvorinama, o tradicionalnoj arhitekturi, pa je počela
da sarađuje sa muzejima narodne umetnosti iz Konstance i Tulče.