Ženski klub lektire (22.03.2022)

Ženski klub lektire

Ana-Maria Cononovici, 22.03.2022, 18:30

Ženski klub lektire

Pre dve godine, u Jašiju, započeo je svoju aktivnost ženski klub lektire, okupljajući oko knjiga žene iz različitih oblasti aktivnosti. I pošto su se okupljale u španskom restoranu, klub je dobio ime po igri reči na španskom: Muheres livres… žene, slobodne, knjige.

Čezarina Kalojan, umetnica, predavač na Fakultetu umetnosti u Jašiju, odsek grafike, verna učesnica susreta u klubu lektire kaže:

Ideja je pripadala dvojici osnivača, Arini Kosma i Florini Vrna, iz Jašija. Prvi sastanci u klubu su održani tokom zime 2020. Imali smo nekoliko fizičkih sastanaka, zatim, tokom izolacije i u prvim mesecima pandemije, sastanci su otkazani, a nakon toga smo krenuli u onlajn režimu, kao što i sad funkcionišemo. Viđamo se svake tri nedelje i sve žene koje to žele mogu da učestvuju na ovim sastancima, jer postoji onlajn zajednica, koju Florina Vrna odlično organizuje. Nas je oko 10 članica koje konstantno učestvuju i od samog početka ovog projekta, a to radimo i sada, postoje osobe koje se pridruže jednom, ili dva puta a postoje osobe koje dođu i postanu deo projekta.“

Lavinia Popescu, druga posvećena učesnica, dodaje:

To je baš klub lektire — okupljamo se da razgovaramo o knjigama, jer knjiga se ne završi nakon što pročitate sve stranice, ona nastavlja svoj život kroz diskusije o njoj i na taj način, osećate da odajete poštu autoru, za ono što vam je ponudio i želite da razgovarate sa drugima o onome što ste osetili. Može biti uživanje u tekstu, nežnost priče, ili otkriće samog sebe u stranicama knjige. Dok čitate knjigu, nikad niste sami. Osećate želju da podelite svoja osećanja sa drugima, i još više želite da znate šta su drugi osećali. Upravo zato se pojavila potreba za ovim klubom lektire. Veoma je prirodno da želite da pripadate zajednici koja da vam ponudi bezbedan prostor za izražavanje i, što je najvažnije, osećanje pripadnosti. Upravo zato imamo ovu grupu žena, kao grupu podrške, i uvek rado slušamo jedna drugu.“

Lavinija Popesku je spomenula prve sastanke kluba i kako su se sastanci razvijali:

Na prvom sastanku mislim da nas je bilo 20-ak dama, i radovale smo se druženju, prijatno iznenađenje za svaku od nas, a onda je došla pandemija. Tokom pandemije klub lektire nam je pravio društvo, davao nam je snagu da preživimo. Kroz lektiru smo otkrile kako je svet preživeo, i to je kao potpora velikog stuba pouzdanja da ćemo sve zajedno prebroditi. Zajedno smo doživele priče o deportaciji i preživljavanja u sibirskom gulagu iz knjige “Zulejha otvara oči” ruske spisateljice Guzelj Jahina. Videle smo kako žive ljudi uz fijukanje bombi nad njihovim glavama iz knjiga Haleda Hoseinija. Naučile smo o prihvatanju iz knjige “Zima u nama” Ketrin Mej, Četrdeset pravila ljubavi“ knjiga Elifa Šafaka nas je tešila mudrošću sufija. Kad pogledam na policu knjiga koje smo pročitale u klubu, mogu samo biti zahvalna za sve što smo zajedno preživele u okviru ove naše zajednice i moja je želja da razvijamo našu zajednicu, da što više žena ovde dobije inspiraciju za svakodnevni život.“

Čezarina Kalojan je dodala:

Čitala sam razne knjige, od Elifa Šafaka, Haleda Hoseinija, Marije Duene, Karlosa Ruiza Zafona; čitala sam Vargasa Ljosu i rumunske autore — Lauru Jonesku sa njenom knjigom “Nigde te ne mogu naći“, ona je inače gostovala na našem onlajn sastanku. I nekako, izabrani naslovi su iz različitih kulturnih prostora, različitih vrsta literature. Na kraju sastanka biramo knjigu za sledeće okupljanje. Svaka učesnica čita knjigu, uzima beleške, naglašava određene interesantne aspekte, a na onlajn diskusiji, koju vodi jedna od dve osnivačice kluba — Gearina Kosma, diskusija je praktično usmerena na različite interesantne aspekte, likove, događaje iz knjige, kažemo svoje mišljenje, i rađaju se i polemike. Interesantna je činjenica da u ovom klubu učestvuju žene koje pripadaju različitim oblastima delatnosti, sa različitom spremom. Mi smo lekari, psihijatri, terapeuti, psiholozi, osobe koje rade u oblasti očuvanja zdravlja, umetnice, informatičari, studentkinje i zato svaka ima svoju originalnu interpretaciju teksta. Za mene se upravo u tome sastoji lepota ovih susreta.“

Lavinija Popesku nam je rekla da se izbor knjiga za čitanje vrši demokratski, glasanjem i da je jedna od najvećih radosti kad svaka učesnica ispriča utiske koje je stekla nakon čitanja jedne ili druge knjige:

„Nije to samo zadovoljstvo lektire, to je i upoznavanje samog sebe kroz lektiru. I onda se radujemo kad čujemo mišljenje nekog ko je, na primer filolog, šta misli psiholog, šta misli osoba nezavisno od oblasti iz koje dolazi. Prikupljamo ideje, neke zapišemo, neke ne, ali one uglavnom pomažu svakom od nas. Ima nas sedam koje smo jezgro svakog sastanka, ali uvek nam se pridružuju i druge osobe. Otvorene smo za svakoga ko želi da prisustvuje našim onlajn sastancima, a činjenica da su onlajn, a ne samo fizički, je prednost. Često želimo da se vidimo i fizički ali činjenica da smo onlajn pomaže i drugim osobama, iz drugih gradova, da nam se pridruže.“

Tako da, ako osećate potrebu da upoznate žene koje su strastveno zaljubljene u knjige, možete se pridružiti sastancima Muheres livres porukom na Fejsbuk stranici kluba.