Epidemije u rumunskom prostoru(26.10.2015)

Steliu Lambru, 24.10.2015, 16:47

Epidemije su smatrane snažnim faktorom uticaja na ljudsku civilizaciju, kao i svaki drugi važni događaj. Epidemije sa najviše ljudskih žrtava su one kuge, variole i kolere. Crna smrt poznata u rumunskom prostoru i pod nazivom crna buba ubila je najviše ljudi u toku istorije. Neki istoričari tvrde da je epidemija kuge od sredine 14 veka ubila oko 75 miliona ljudi. Tek na kraju 19 veka, 1894 godine, francuz Aleksandre Jersin je otkrio bakteriju kuge i time i lek protiv ove strašne bolesti. Pre velikog otkriča Jersina, jedini lek protiv kuge je bio ,,nek izvuće živu glavu ko može”, a u lekarskim pojmovima oni koji su razvili imunitet na ovu bakteriju. I rumunski prostor se suočio sa epidemijama koje su ostavile duboke tragove. Oktavijan Buda, profesor istorije medicine na Medicinskom Univerzitetu Karol Davila iz Bukurešta, odnosi se na svedočanstva o kugi iz 15 veka u rumunskom prostoru, posle koje je usledila još jedna epidemija u sledećem veku. Oktavijan Buda:

,, Postoje svedoćanstva nekih domaćih lekara koji su živeli na raznim dvorcima vremena, to jest Stefana Velikog, Mateja Basaraba ili Vasilea Lupua. Najteži problem je identifikacija bolesti jer pojam buba je veoma rasprostanjen. U domaćem jeziku buba znaći zapravo bolest, i u toj situaciji teško se može definisati. Konkretne informacije o slučaju Janka od Hunedoare nemamo. Jedan od poslednjih širenja kuge na zapadu Evrope krenulo je iz Dubrovnika ili Ragusi. Postoji tvrdnja jednog rumunskog istoričara, Nikolaja Vatamanua koji spekuliše sa dobrim argumentima da u bitci u Razbojenju o kojoj se zna da su pobedili turci Mehmeta drugog protiv Stefana Velikog, koja se na kraju pretvorila u poraz turaka jer su poginuli više desetina hiljada umešala se i epizoda kuge koja je došla iz Urala ili sa Krima. “<
><
>

Epidemije kuge se nastvljaju povremeno i u sledećim vekovima, a najužasnija je ona u Londonu od 1666 godine. U 18 veku u rumunskom prostoru je počelo fanarjotsko doba, a prvi vladar Nikolaje Mavrokordat je poginuo od kuge 1730 godine. Ipak najozbiljnije posledice je imala kuga Karađe od 1813-14 godine. Oktavijan Buda odnosi se u nastavku na mere koje su primenile vlasti Vlaške i sredstva za borbu sa epidemijom. Oktavijan Buda:

,, Stvorio se neki vid pojasa karantina od Dunava ka Bukureštu, imenovani su upravnici najpogođenijih zona i dopunjena su profesionalna mesta pogrebnika. Oni su se bavili leševima i izabrali su mesto sahrane. Uglavnom su izabrani iz redova onih koji su preživeli bolest i smatralo se da imaju imunitet. Istoričar Jon Gika veoma negativno se odnosi na pogrebnike. Kada su prolazili pored neke bogate kuće oni su bacali zaražene predmete i širili su tako bolest. Jako su rizikovali smrt, oni su ubijali bolesnike usput ili su ih sahranili dok su još bili živi. Postoji izveštaj jednog pogrebnika kojeg citiramo ,, danas sam skupio 15 leševa koje sam koćijom odneo na polje Dudešti, ali sam sahranio samo 14 jer je jedan uspeo da mi pobegne. “<
><
>

Niko i ništa nije uspelo da smanji užas ljudi, a jedina uteha je bio alkohol koji je koliko toliko smirivao bolesnike. Ponovo Oktavijan Buda:

,,Pošti nije postojao efikasni lek, naravno da alkohol u velikim kolićinama je smirivao strasti. Ali i u tome su uvedene zabrane. Postojali su ljudi koji su obečavali lećenje kornjačom. Postojala je bolnica za kugu u Bukureštu, Dudešti, postojala je i bolnica Sveti Virarijon u kojima su držani zatvoreni bolesnici.”<
><
>

Vekliki mraz od zime 1813-14 godine smirio je kugu, ali ona nije nestala u potpunosti. Prema izveštajma austrijskog konzula u Bukureštu Flejšaka fon Hakenaua, kuga Karađea je ubila oko 4500 ljudi. Sa kugom Karađea, nazvana tako jer je doneo jedan čovek iz njegove pratnje , pošto je novi vladar žurio da ulazi u Bukureštu da bi preuzeo presto, neželeći da stoji u karantin završava se jedna epoha i poćinje moderno doba istorije Rumunije.