Kraljevski lov
Uz berbu i ribolov, lov je bio osnovno ljudsko zanimanje za obezbeđivanje hrane za sebe i druge. Ali lov nije bio samo jednostavan način za dobijanje mesa, kože i krzna. Bio je to i magijsko-religijski ritual, znak društvene pripadnosti eliti i pravo vlasti, koju je predstavljao plemić ili suveren.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 04.05.2026, 11:50
Uz berbu i ribolov, lov je bio osnovno ljudsko zanimanje za obezbeđivanje hrane za sebe i druge. Ali lov nije bio samo jednostavan način za dobijanje mesa, kože i krzna. Bio je to i magijsko-religijski ritual, znak društvene pripadnosti eliti i pravo vlasti, koju je predstavljao plemić ili suveren. Četiri kralja Rumunije, Karol I, Ferdinand I, Karol II i Mihai I, takođe su bili lovci. Bili su organizatori lova kao institucije, donosili su zakone, okupljali su pratnju oko sebe. Lov je postao prilika za diplomatske sastanke i za promociju društvenih ciljeva, za lobiranje. Takođe je bio način sponzorisanja i razvoja nauke i, vremenom, postao je deo sporta i razonode. Kroz lov, rumunski vladari su postavili svoju zemlju na evropsku mapu mode svog vremena. Istorija rumunske monarhije, kasnije dinastije Hoencolern-Zigmaringen, Rumunije, počinje 1866. godine, dolaskom princa Karola u Bukurešt. On je bio osnivač gotovo svega što danas postoji u Rumuniji, uključujući i lov. Istoričar Narcis-Dorin Jon istražuje istoriju rumunske kraljevske porodice više od dve decenije i pokazao je da se ličnost prvog rumunskog kralja razlikovala od ličnosti njegovih naslednika, sa stanovišta njegovog odnosa prema lovu.
„Svi kraljevi Rumunije bili su lovci, počev od prvog kralja, Karola I, koji je odmah, u prvoj godini svoje vladavine, registrovan u prvom lovačkom udruženju u Bukureštu. Princ je brzo registrovan među bojarima, aristokratama i biznismenima, koji su već bili formirali udruženje 1866. godine. Takođe su zabeležili rezultate koje je Karol I postigao u lovu. Nije bio veliki lovac, niti je bio veoma strastven prema ovom hobiju, ovom sportu. Ali, iz diplomatskih razloga, života na kraljevskom dvoru, poseta krunisanih glava Evrope, morao je da se suoči i sa ovim ritualom.“
Pod sledećim vladarima, lov u Rumuniji se sistematski razvijao. Narcis-Dorin Jon:
„Možemo jasno reći, kao što je očigledno iz svih dokumenata, da su Ferdinand I, Karol II i Mihai I bili veliki lovci, bili su strastveni i razvili su oblast lova u Rumuniji. Međutim, ova strast je zahtevala i organizaciju, ne samo odlazak u lov bez prethodne pripreme. Pojavila su se lovačka udruženja, pojavilo se zakonodavstvo, koje potiče od Ferdinanda I, ide kroz period Karola II, francuske je inspiracije. Zakonodavstvo je opstalo i tokom komunističkog perioda i mi ga takođe nasleđujemo, danas.“
Kao i svaka ljudska aktivnost, i lovu je potrebna infrastruktura. Narcis-Dorin Jon:
„Iz ove nužnosti nastala je organizacija velikih kraljevskih lovačkih poseda. Bila su i u Banatu, Kasa Verde u Temišvaru i posed u Šarloti, postojala je i veliki posed u Gurgju Murešu i rezidencija u Lapušni, takođe u Murešu. Neki posedi su preuzeti od mađarske aristokratije, drugi su novorazvijeni, poput onih u Gergici, Perišu, Draganeštiju i Skrovištiji, koja su takođe pripadala Perišu, oko Bukurešta. Bila su naučno organizovana, budžet im je bio godišnji, a tamo se vodio razvoj lova. Od 12 poseda, šest-sedam je imalo obilan lov i takođe su bili organizovani kao takvi.“
Suprotno uvreženom verovanju, lov nije bio i nije jednostavan čin odstrela životinja. Narcis-Dorin Jon:
„Stanje divljači je predstavljano mesečno. Jasno se znalo kakva je populacija životinja, od orlova do jazavaca i tako dalje. Takođe se znalo koliko porodica vukova, medveda, divljih svinja ima, koji predatori se pojavljuju, kakvi su krivolovski nizovi zabeleženi, sve je sistematski prijavljivano Kraljevskoj lovačkoj upravi. Posle 1945. godine, sovjetske okupacione trupe su nanele veliku štetu Kraljevskim lovačkim posedima. Imamo ove izgrede i žalbe zabeležene u dokumentima. U Perišu, u Banatskim posedima, Rusi koji su se povlačili jednostavno su napravili pustoš u celokupnoj fauni.“
Dokumenti su neophodni za istoričare da bismo razumeli prošlost. A rekonstrukcija složenosti kraljevskih lovaca u Rumuniji zasniva se na čitanju izvora. Narcis-Dorin Jon:
„U arhivskim dokumentima vidimo koje su puške kraljevi koristili za lov, koje marke, odakle su uvezene, koliko je metaka ispaljeno, šta se radilo sa divljači, kako je korišćena. Mora se reći da je deo prodat, deo ostavljen za razne dobrotvorne, društvene i druge radove. Arhivski dokumenti takođe predstavljaju jelovnike. Ti lovovi su se prirodno završavali lovačkim gozbama i, s obzirom na nivo zastupljenosti gostiju, nije se jelo baš bilo šta. Imamo štampane jelovnike za te obroke, imamo spiskove pića koja su se konzumirala, imamo spiskove šta su konzumirali ili šta je nuđeno onima koji su pomagali u lovu. Bila je cela povorka.“
Kraljevski lovovi su mnogo značili Rumuniji, ali su prestali 1947. godine, kada je monarhiju svrgnuo komunistički režim. A nove radničke elite su ih praktikovale u punoj meri, ali ne sa istim društvenim beneficijama.
