210 godine katoličkog obrazovanja u Bukureštu
Katoličko obrazovanje na rumunskom prostoru ima istoriju dugu nekoliko vekova.
Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 30.03.2026, 15:55
Katoličko obrazovanje na rumunskom prostoru ima istoriju dugu nekoliko vekova. U Moldaviji je ušlo ranije, vezujući se za prisustvo katoličkih episkopija od kraja 13. veka. U Vlaškoj je bilo pokušaja rimske verske organizacije, koja, međutim, nije odolela nestabilnosti izazvanoj migracijama od 11. do 13. veka. Pojava grkokatoličke crkve u Transilvaniji od kraja 17. veka značila je katoličko obrazovanje na rumunskom jeziku, u kojem je latinski jezik zauzimao centralno mesto. Rodika Miron je direktorka Rimokatoličkog koledža „Sveti Josif“ u Bukureštu i pokazala je značaj grkokatolicizma u razvoju katoličkog obrazovanja na rumunskom prostoru.
„Početkom 18. veka znamo da je postojala Grkokatolička crkva, od 1698. godine, kada se dobar deo pravoslavaca u Transilvaniji ujedinio sa Rimom. Od tada su pokrenuli pitanje obrazovanja evropskog tipa, sa metodama koje su došle iz Beča, sa metodama koje su došle sa Zapada. Mnogo je urađeno na negovanju rumunskog jezika, što znači da je narod morao da razume ono što uči. Naravno, latinski se predavao u svakoj školi i bio je most ka Zapadu, ka višim studijama koje će uslediti kasnije. Znamo da su se po ovom modelu, koji je funkcionisao u Transilvaniji, vlaški kneževi Šerban Kantakuzin i Konstantin Brankovjanu brinuli o Grčkoj akademiji u Bukureštu. Ako je u Transilvaniji latinski jezik bio jak, ovde, na jugu, uveden je starogrčki jezik. Tako je počela Grčka akademija Svetog Save.“
Iako je percepcija vankarpatskog prostora bila rumunska, postojale su velike razlike između dve rumunske zemlje. A jedna od razlika bilo je prisustvo katolicizma. U Moldaviji je katolički uticaj iz Poljske bio dosledniji, dok se u Vlaškoj snažnije osećao pravoslavni uticaj sa južnog Balkana, iz Bugarske i Srbije. Rodika Miron.
„U Moldaviji je, već kroz monaške redove, započelo katoličko obrazovanje. Isto se nekako želelo i u Vlaškoj. Samo je ovde situacija bila malo teža u pogledu episkopata. Ako je u Transilvaniji, na primer, zahvaljujući Habzburškom carstvu, škola mogla da dobije zamah, pa čak i ona na rumunskom jeziku preko unijata, preko grkokatolika, u Vlaškoj su stvari bile teže za izvođenje. U međuvremenu, i Pravoslavna crkva je dobila zamah, koja je ovo otvaranje prema Zapadu uvek videla kao nešto ne baš dobro, kao način prozelitizma. A onda je manje-više postavljala prepreke zamahu katoličkih verskih kongregacija da otvaraju škole. Međutim, škola se održavala pored svake parohije.“
Ali 19. vek će doneti velike promene u rumunskom društvu. Moderne ideje, evropeizacija i raskid sa orijentalnim uticajem koji je vršilo Osmansko carstvo doveli su do zbližavanja sa zapadnim svetom. Velike političke promene na evropskom kontinentu tokom Napoleonovih ratova i percepcija starih praksi upravljanja naterale su Rumune da žele druge modele života i obrazovanja. Nekoliko godina pre revolucije 1821. godine, prve godine veka koja će proizvesti važnu promenu u statusu rumunskih kneževina, otvorena je prva katolička škola u Bukureštu. Rodika Miron.
„I evo nas u 1816. godini, važnoj godini, istorijskoj prekretnici. S jedne strane, fanariotski gospodari su postali nepoželjni za Osmansku Portu, koja je bila uverena da više nisu baš iskreni, pa im više nije ukazivala tako veliko poverenje. A, s druge strane, Rumunima su bili dosta, i onima iz Moldavije i onima ovde, iz Vlaške, i težili su nečemu drugom. A onda, s obzirom na to da je bukureštanska elita želela zapadnu školu, ovde su stvoreni uslovi da se pomogne monasima koji su bili ovde, pomogli su episkopima Čoplje da otvore školu. I to je godina 1816. kada se u tu svrhu dovode redemptoristički monasi, posebno obučeni u Beču.“
Bio je to model moderne škole, gde se hrišćanska doktrina predavala zajedno sa naukama i ručnim veštinama. Rodika Miron.
„Bilo je i franjevačkih monaha, ali su oni predavali samo katihizis. Sada biskup dovodi prave učitelje da se brinu o školi, sa rigoroznim metodama i adekvatnim nastavnim planom i programom. Škola je kombinovala filozofiju sa stranim jezicima i naukama, sa matematikom, sa topografijom. Dakle, sve se to predavalo kako bi se inženjer, ali i mehaničar, mogao ovde u budućnosti obučavati. Nije se više učio samo katihizis, došlo je do otvaranja, želeli su školu za sve, ne samo za katolike. Bila je to škola kojom je upravljala Katolička crkva prema zapadnim normama.“
U godinama koje su usledile, katoličko obrazovanje će se razvijati kako je rumunsko društvo išlo ka modernizaciji. Pojava rumunske države 1859. godine je mnogo značila. A osnivanje elitnih škola, poput Instituta Svete Marije i Srednje škole Notr Dam de Sion, bile su prirodne posledice duha vremena.
