Operacija Villages Roumains
Komunistički režim Nikolaja Čaušeskua nameravao je da duboko transformiše Rumuniju, projekat koji je licemerno nazvan sistematizacija gradova i sela“. To je značilo rušenje važnih naselja u gradovima Rumunije, kao i u prestonici Bukurešt, pri čemu je većina tih rušenja bila nepotrebna. Proširena i na ruralnu sredinu, Čaušeskuova sistematizacija je bila jednako beskorisna: njegova ambicija je bila da sruši oko 7-8.000 sela sa više od 13.000 stanovnika, a zvanični razlog je dodavanje obradivog zemljišta. Ono što je u teoriji zvučalo dobro, odnosno ravnomeran razvoj cele teritorije, u praksi je bila katastrofa. Režim se već pokazao nesposobnim da upravlja hipercentralizovanom ekonomijom koja je imala ogromne gubitke. Štaviše, režim nije bio sposoban da jedan ovakav projekat završi i da ga natera da funkcioniše.
Steliu Lambru, 09.01.2023, 14:40
Ako Rumuni u zemlji nisu reagovali na sistematizaciju, zbog represivnog aparata, Rumuni iz dijaspore nisu dozvolili da se stvari odvijaju po Čaušeskuovoj volji. Sistematizacija je bila kap koja je prelila čašu nezadovoljstva. Tako je poslednjih nedelja 1988. godine u Belgiji osnovano udruženje Operacija Villages Roumains, koje je imalo za cilj da spase preko 13.000 rumunskih sela od uništenja. Za vrlo kratko vreme pojavile su se podružnice udruženja u Francuskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji, Norveškoj, Danskoj. Bila je to velika evropska solidarnost za odbranu tradicije i ljudskih prava. Najaktivnije rumunske ličnosti u ovom udruženju bili su advokat i politički zatvorenik Dinu Zamfiresku, novinarka, prevodilac i aktivista za ljudska prava Arijadna Combes, ćerka antikomunističke borkinje Dojne Kornja, i istoričar Mihnja Berindej. A oni su bili aktivno podržavani od jezgra belgijskih i francuskih novinara, fotografa, advokata, arhitekata, grafičkih dizajnera, koji su i postavili temelje Operacije Villages Roumains, skraćeno OVR.
Rumunski radiodifuzni centar za usmenu istoriju intervjuisao je Dinua Zamfireskua 2003. godine, koji je 1975. godine izbegao u Francusku, bivšeg člana Nacionalne liberalne partije, novinara rumunske sekcije BBC. Među temama bilo je reči i o njegovom učešću u Operaciji Villages Roumains: Dve godine smo se bavili pitanjem sela, pitanjem Villages Roumains. Susretali smo se u grupi slobodnih Rumuna, sa peticijama, sa dopisima, jer drugo se nije radilo. Nas tri Rumuna, Mihnja Berindej, Arijadna Combes i ja, prešli smo celu Francusku i Evropu sa ovim pitanjem. Bio sam i u Mađarskoj i učestvovao sam 1989. godine, u junu, na sahrani Imrea Nađa i njegovih prijatelja, koje su ubili komunisti. U Francuskoj je bilo gradova na kojima smo držali i po šest konferencija dnevno, na svakakvim forumima: u školama, javno, svuda. Išli smo iz Francuske u Englesku, Belgiju, Italiju. I širili smo ovu akciju svuda. Arijadna je bila i u Norveškoj, ja sam bio u Danskoj. Bili smo veoma traženi. U Parizu je postojao centar koji je pripadao Medecins du Monde, koji su podržavali neki ljudi iz tadašnje francuske socijalističke vlade. Oni su nas podržavali i uz njihovu pomoć smo mi mogli da se krećemo i da predstavljamo Ligu za odbranu ljudskih prava u Rumuniji“.
Dinu Zamfiresku je bio posvećen pokretu koji je izazivao uništavanje rumunskog sela sve do poslednjeg trenutka postojanja komunističkog režima, do decembra 1989. godine. Čak je nastavio i nakon pada režima, dolazeći u Rumuniju sa pomoći još u prvim danima slobode: U zemlji, u okviru akcije Villages Roumain, odmah smo se angažovali sa merama za pomoć Rumunima. I krenuo sam sa prvom serijom pomoći, uz Arijadnu Combes i Mihnjom Berindej u jednom francuskom vojnom avionu, koji je sleteo u Bugarsku 26. ili 27. decembra. Došao sam 28. ili 29. decembra, prvim avionom Air France koji je sleteo na aerodorom Otopenj, jer je aerodrom bio zatvoren. Bio sam sa francuskom novinarkom koja je takođe bila deo Lige za odbranu ljudskih prava u Rumuniji i koja je bila stručnjak za rumunske probleme. Došao sam, moj otac je bio u zemlji, javio sam mu telefonom, da ne bi dobio infarkt ako se pojavim na vratima. On je znao da dolazim i doveo sam i novinarku. Ništa nisam znao, stigao sam u Rumuniju nakon toliko godina. Imao sam francuski pasoš, jer imam dvojno državljanstvo. Taj pasoš je otvarao sve prepreke koje su tad postojale. Bilo je ovacija, pravo rumunsko-francusko prijateljstvo“.
Operacija Villages Roumains bila je primer evropske solidarnosti pred zloupotrebama političkog režima koji je bio nasilan u svakom smislu. Šačica ljudi, svojim zvanjem i istrajnošću, branila je rumunska sela poslednjih godina komunističke tiranije. I na kraju su pobedili.
