Radio Slobodna Rumunija

U istoriji radio stanica na rumunskom jeziku, Radio Slobodna Rumunija je manje poznato ime.

Marija Nenadić-Zurka и Steliu Lambru, 12.05.2025, 16:18

U istoriji radio stanica na rumunskom jeziku, Radio Slobodna Rumunija je manje poznato ime. „Radio Slobodna Rumunija“ je zapravo bio naziv rumunskog servisa u okviru radio stanice Kominterne koji je propagirao komunističke, internacionalističke, antifašističke i antiratne ideje tokom godina Drugog svetskog rata. Ne treba ga mešati sa Radio Moskvom na rumunskom jeziku, koji je emitovao programe javne radio stanice Sovjetskog Saveza namenjene rumunskom prostoru. Anton Bežan je rođen 1919. godine u Besarabiji i postao je komunistički aktivista pre rata. U junu 1940. godine, tokom sovjetske invazije na Besarabiju i Severnu Bukovinu, ostao je na okupiranoj teritoriji. Kada je bio potreban rumunski govornik za otvaranje Radija Slobodna Rumunija, on se nalazio u Gruziji, u Tbilisiju, gde je radio u fabrici oružja. Godine 1997, u intervjuu za Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, Bežan se prisetio kako je njegova karijera novinara počela 1943. godine.

„Ana Pauker i Valter Roman su bili zainteresovani za osobu koja dobro zna rumunski i koja bi mogla biti spiker na radio stanici Slobodna Rumunija. Lenuca Tudorake, prijateljica, me je preporučila. Poslali su telegram Centralnom komitetu u Gruziji i pozvali su me u Centralni komitet. Bilo je veoma teško putovati, dali su mi karte za voz da odem u Moskvu, ali nisu mogli da mi daju karte za putovanje avionom. Veoma dugo i naporno sam putovao vozom, trebalo mi je oko nedelju dana.“

Bežan je zaposlen zajedno sa još osam Rumuna, šest žena i tri muškarca. Uslovi rada bili su uobičajeni, u atmosferi u kojoj su se susrele različite nacije.

„Tamo nas je bilo nekoliko zaposlenih, sa platama i svim što nam je bilo potrebno. Postojao je Radio-difuzni centar koji je emitovao program na skoro svim jezicima sveta. Njime je upravljala Kominterna, ali je bio odvojen od zgrade Kominterne. Ovaj centar je imao redakcije, za svaku zemlju je imao redakciju. Dozvolite mi da nabrojim te redakcije: prvo su bile balkanske, sa kojima smo bili u najboljim odnosima, Srbi, Bugari, Grci, Turci. Posle toga, bili su Česi, Mađari, sa kojima smo se svađali ceo dan, Austrijanci, Nemci, Englezi, Amerikanci, Finci.“

Radio Slobodna Rumunija, po samoj svojoj prirodi, bio je zastupnik interesa suprotnih rumunskom javnom mnjenju u to vreme. I novinari tamo su želeli da promene to mišljenje. Anton Bežan.

„Emitovali smo tri puta dnevno, po sat vremena. To su bili prvenstveno antifašistički propagandni programi, protiv Nemačke. Vodili smo psihološki rat iza fronta. Bilo je i vesti. U našim emisijama smo apelovali na istorijske stranke, na rumunske građane, da se suprotstave ratu, da spasu svoju domovinu. Bilo je materijala koji nisu imali ništa protiv Rumunije, već naprotiv, borili smo se da spasemo Rumuniju, koja je ušla u katastrofalnu situaciju. Znali smo da protiv Ujedinjenih nacija, najvećih zemalja, Rumunija ne može ništa da učini, sudbina rata je bila unapred određena. Takođe smo emitovali vesti iz zemlje, dobijali smo novine iz Rumunije tamo, preko Turske, bili smo inspirisani tim novinama i komentarisali.“

Pored vesti, komentara i izveštaja, novinari iz Slobodne Rumunije pratili su i emisije radio stanica na rumunskom jeziku. Iako je svaka služba imala svoje karakteristike specifične za zemlju, postojala je superiorna koordinacija koja je određivala uredničku liniju stanice. Anton Bežan.

„Sve ove redakcije koordinirala je grupa koju je predvodio Bedžih Geminder, član Komunističke partije Čehoslovačke, izuzetno sposoban čovek. Njegova grupa je objavljivala bilten sa vestima iz ovih emisija, po zemljama. I ovaj bilten je cirkulisao članovima Kominterne, cirkulisao Centralnom komitetu, umnožavan je u nekoliko stotina primeraka i distribuiran je. Ovaj bilten je takođe sadržao neke orijentacione članke koje su napisali neki istaknutiji članovi iz svake zemlje, posebno o političkoj situaciji u njihovim zemljama, stanju stranaka i tako dalje. Bio je to informativni bilten. Praktično, nismo imali cenzuru osim od ovog Gemindera, ali on nije čitao naše materijale, često je sprovodio ankete sa ciljem da nam pomogne. Nije se mešao, niti je znao naše probleme. U svakom slučaju, postojala je centralizacija aktivnosti ovog Radiodifuznog centra.“

Ali broj slušaoca stanice i ideje koje je promovisala bila je veoma slaba među Rumunima, uprkos ohrabrivanju koje je dobijala iz demokratskih zemalja. Anton Bežan.

„Dobili smo poruku od Radio Londona u kojoj su nam čestitali na radu i želeli nam uspeh. Uzvratili smo istom porukom. Sada, kako sam shvatio nakon dolaska u zemlju, naša stanica nije zaista imala veliku publiku. Međutim, upoznao sam neke ljude koji su nas slušali. Tako da bih u određenim satnicama počeo emisiju rečima: „Ovde Radio Slobodna Rumunija! Slušajte naše emisije na talasima…“ I tako bismo počeli.“

Radio Slobodna Rumunija je završio sa radom u avgustu 1944. godine, nakon što je Rumunija napustila savez sa Nemačkom. Put propagande i klime komunističkog terora bio je otvoren za narednih skoro pola veka.