Rumunija i Severna Koreja(09.11.2015)

Steliu Lambru, 06.11.2015, 14:18

Odnosi između Rumunije i S. Koreje bili su veoma bliski počev od 70’ godina. Dvojica lidera, Nikolaje Čaušesku i Kim Ir Sen uzajamno su se primili, pokušavajući da što više približe 2 države. Osnova ovih odnosa je bila rigidna marksističko-lenjinistička ideologija i želja za emancipaciju od tutorstva sovjeta i kineza. Rumunija i Severna Koreja pronašle su način za vođenje dijaloga i saradnju. 1970 godine pukovnik Emil Burgelea imenovan je za vojnog atašea u Pjong Jangu i 2000 godine on je otkrio Centru usmene istorije Rumunske radiodifuzije kako je imenovan na toj funkciji, jako nije znao korejski jezik i nije bio spreman za tu funkciju. Emil Burgelea:

,, Argumentovano mi je da sam oficir koji se mogu lako prilagoditi na sve uslove, da znam ruski jezik kojeg znaju mnogi korejci i da sem toga postoje korejci koji znaju rumunski, tako da postoje sve mogućnosti da ispunim svoje obaveze tamo u Koreji. U toku korejskog rata bilo je nekoliko hiljada dece iz Koreje ovde u Dolini Prahove, koji su naučili rumunski jezik. Imali smo pune domove sa decom nekih vojnih atašea koji su se zatim vratili u Koreji i svi su znali rumunski. Ispričaću i jednu šalu: povodom jedne vladine i vojne posete naše zemlje, delegacija predvođena Emilom Bodnarašom dočekana je sa svim počastima od strane državnog rukovodstva Koreje. Bodnaraš je smešten u neverovatnim uslovima. Pošto je i sam bio oficir, ilegalista, on je znao pravila rada u ilegali, kao i sva vojna pravila i njemu je stavljen na raspolaganju prevodilac na rumunskom jeziku. On nam je isprićao da je želeo da vidi koliko njih znaju rumunski, a svita je bila mnogobrojna, od krojaća do obučara. U jednom trenutku pauze on je isprićao neslanu šalu i bez da se prevodi desetak njih su se smejali jer su znali naš jezik. Kako su oni pričali rumunski? Dosta loše i sa greškama, ali su ipak znali jezik.”<
><
>

Vremenom odnosi Rumunije I S. Koreje postali su veoma tesni I privilegovani kao što tvrdi I pukovnik Emil Burgelea:

,, Odnosi naših država su postali veoma dobri pošto su takvi bili tamo gore na nivou naših državnih vođa, rukovodioca partija tako da sam ja bio privilegovani vojni ataše kod korejaca. Imao sam uspeha tamo gde nije uspeo nijedan vojni ataše, ni ruski ni kineski. Imali su politiku uzdržavanja prema velikim silama, jako su poginula 2 miliona kineza u toku korejskog rata. Sem toga bio je veliki broj delegacija i na nivou naoružanja, a obično kopresednik delegacije ili vladine komisije je bio kontroverzni general Vasile Jonel, zatim bila je ekonomska komisija i veliki broj razmena ćiji je cilj bio jaćanje saradnje na svim planovima. “<
><
>

Rumunija je izvozila u Koreji veliki broj kamiona, automobila I proizvode iz raznih grana industrije. Emil Burgelea:

,, Nije bio nijedan moj zahtev koji nije ispunjen, jako se radilo o nekom ličnom zahtevu. Ja sam imao problema sa jednim detetom koji je ostao u zemlji, i došlo se do toga da se skine jedan njihov ministar iz aviona da bi moja supruga stigla u zemlju i da brine o detetu. Nisam ja taj čovek koji da traži nešto posebno, ali je tada stanje bilo ozbiljno. Oni su mi ispunili sve zahteve, imao sam pristup tamo gde niko nije imao, dakle i u njihovim fabrikama iz namenske industrije i vojnim utvrđenjima. Što se tiće oružja krali su odakle su mogli, jer su imali veliku želju da razviju namensku industriju. Radili su u srednjovekovnim uslovima, ali su proizvodili razno oružje. Zatim bilo je još jedno pitanje, najime pitanje mobilizacije korejaca pošto su bili pod nadzorom 4 imperija, najime to jest sovjeta, kineza, japanaca i amerikanaca. Primili su od nas raznu automatsku opremu na kojoj je pisalo na rumunskom ,,proizvodeno u Rumuniju” i stavili su natpis na korejskom i slali su to na jugu rekavši da su oni to proizvodili. Mi smo to znali, ali nismo im ništa rekli. Oni su krali i od drugih, ne samo od nas. “<
><
>

Prijateljstvo između Rumunije I Severne Koreje je bilo veoma snažno. Neki istoričari tvrde da je Nikolaje Čaušesku bio pod snažnim uticajem korejskog načina rada I života. Posle antikomunističke revolucije od 1989 godine odnosi dveju država su se snažno promenili u novim okolnostima.