Smrt i smena u Komunističkoj partiji Rumunije
Moć je uvek predstavljala iskušenje i na putu da je preuzmu, ljudi su pribegavali čitavom arsenalu mogućnosti. U istoriji smo videli ratove za moć, ubistva, nagrađivanje, falsifikovanje dokumenata i rodoslova, pa čak i krađu narodnih glasova. U osvajanju vlasti tokom komunističkog režima, glavni akteri su koristili sve što je čovečanstvo izmislilo do tad.
Steliu Lambru, 15.05.2023, 16:34
Moć je uvek predstavljala iskušenje i na putu da je preuzmu, ljudi su pribegavali čitavom arsenalu mogućnosti. U istoriji smo videli ratove za moć, ubistva, nagrađivanje, falsifikovanje dokumenata i rodoslova, pa čak i krađu narodnih glasova. U osvajanju vlasti tokom komunističkog režima, glavni akteri su koristili sve što je čovečanstvo izmislilo do tad.
Osnovana 8. maja 1921. godine Rumunska komunistička partija je delovala mimo zakona i sledila je tradiciju drugih komunističkih partija u izboru svojih lidera. Postavljeni na čelo Rumunije od strane sovjetskih trupa u martu 1945. godine, komunisti su likvidirali svoje saborce da bi kontrolisali partiju ili ih je uklanjala sama Moskva, koja je kontrolisala komunističke partije preko Kominterne. Tri od sedam predsednika Rumunske komunističke partije, Elek Kobloš, Vitali Holostenko i Aleksander Štefanski bili su ubijeni tokom velikih staljinističkih čistki ʼ30. godina prošlog veka. Još jedan poznati slučaj je bio slučaj predsednika Rumunske komunističke partije Štefana Foriša, koji je ubijen 1946. godine udarcem pajserom u glavu, po naređenju svog rivala, Georgea Georgijua Deža.
Nakon 1945. godine, za rumunske komuniste smrt je ostala jedina mogućnost pristupa rukovodstvu partije, uz mogućnost da aktuelni lider odredi svog naslednika. Staljin iz Rumunije, Georgiju Dež, umro je 1965. godine, a za imenovanje njegovog naslednika Nikolaje Čaušesku je imao kao konkurenta Georgija Apostola, koji je zapravo bio favorit.
Janoš Fazekaš je bio bivši komunistički velikodostojnik i u intervjuu 1997. godine za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije govorio je o trenutku Dežove smrti: Mi smo ovu smrt osetili kao nacionalnu tragediju, kao tragediju partije, cele partije. Ja sam lično bio u veoma dobrim odnosima sa Georgijuom Dežom, iako sam ga mnogo puta kritikovao, ali on me nije isterao, simpatisao je mlade kadrove. Kad je umro Georgiju Dež, Lika, njegova ćerka, sa kojom sam bio u dobrim odnosima, pomogla mi je da dođem do njihove kuće. On je umro kod kuće, a ne u bolnici, u svom krevetu, i tamo su bili prisutni svi članovi Politbiroa i njihovi zamenici. Čaušesku je preduzeo mere da mi se ne dozvoli ulazak, jer sam bio samo ministar prehrambene industrije, nisam više bio sekretar Centralnog Komiteta. Tamo je bila sastavljena lista na kojoj nisam bio, ali ja sam bio blizak sa Likom i to mi je pomoglo da budem prisutan kad je Dež umro“.
Dežova smrt i smena na čelu Rumunske komunističke partije postali su veliki problem. Mlađi od ostalih, Čaušesku je uzeo sudbinu u svoje ruke. Janoš Fazekaš: Na Dežovoj samrtnoj postelji, Čaušesku je uzeo reč i zakleo se pred njim da ćemo se boriti za jedinstvo partije, borićemo se za izgradnju socijalizma, borićemo se za povećanje životnog standarda naroda, borićemo se za kulturu, civilizaciju. Odnosno, on je time nas već obavestio šta je želeo da bude. Bio sam tamo. Čaušesku je znao da Maurer, Apostol, Fazekaš, da smo svi bili za imenovanje druga Apostola. Isprva, Dež je predložio Maurera za glavnog sekretara, ali Maurer nije prihvatio, rekao je da to mesto mora pripasti Rumunu, državljaninu rumunske nacionalnosti. Rekao je da mu je majka Francuskinja a otac Nemac i da to nije dobro. A onda je Dež upitao za Georga Apostola, a Maurer je rekao da je George Apostol dobar izbor“.
U slabijoj poziciji da nasledi Deža, Čaušesku je na kraju uspeo da preokrene mišljenje drugih u svoju korist. Janoš Fazekaš: Nakon Dežove sahrane, Maurer i Bodnaraš dolaze u partiju da sazovu Politbiro koji će sazvati plenarnu sednicu Centralnog Komiteta. I stiže Maurer, mi smo već bili u plenarnoj Sali, i traži saziv članova Politbiroa koji će odlučiti o imenovanju Georga Apostola. Tad je Čaušesku skočio sa stolice i počeo da viče da on ne pristaje da se imenuje George Apostol. A pre sahrane se složio. Drug Maurer je izgubio strpljenje, postao je veoma nervozan zbog Čaušeskovih laži i rekao mu je da Čaušesku želi da bude prvi sekretar. Onda budi ti prvi sekretar“, rekao je Maurer. Naravno, političaru nije dozvoljeno da izgubi živce kad je reč o velikim političkim temama. Nije trebalo da izgubi strpljenje zbog Čaušeskuovih trikova, ali za to treba da postoji demokratska tradicija u partiji. A u komunističkim partijama, nažalost, nije postojala ova tradicija, ni u našoj, ni u drugim komunističkim partijama“.
Naizgled liberalan i sa novim i ambicioznim projektima, Čaušesku je, smrću Deža, postao neprikosnoveni lider Rumunije, poslednji lider socijalističke Rumunije. Na njegovu nesreću, a na sreću Rumuna, smrt kao sredstvo pristupa vlasti na pozicije političkih lidera bila je u ovom slučaju poslednja za postojanje zločinačkog režima.
