Stranice: Monetarne reforme u međuratnoj Rumuniji(23.02.2015)

Kao rezultat prvog svetskog rata Mala Rumunija je postala Velika Rumunija. Pobeda Antante donela je Kraljevini Rumunije Besarabiju, Bukovinu, Banat i Transilvaniju. Velika Rumunija suočavala se sa teškim ekonomsko-finansiskim stanjem u uslovima da je trebala da integriše nove pokrajine, tako da pod vođstvo Ministra finansija Vintila Bratijanua nastavljen je plan ekonomske konsolidacije kojeg je pokrenuo prethodni ministar Nikolaje Tituslesku. U nastavku istoričar Joan Skurtu odnosi se na fiskalnu reformu od 20’ godina:

Monica Chiorpec, 23.02.2015, 15:13

,,Nikolaje Tituesku je bio prvi ministar finansija koji je izradio zakon koji na kraju nije primenjen i u kojem je uveo princip progresivnog rasta, dakle u zavisnosti od iznosa prihoda, ali i porez na globalne prihode. Oni koji su imali više izvora prihoda platili su porez na sveukupne prihode. Faktički Vintila Bratijanu nastavio je osnovne ideje Nikolaja Tituleskua. Na njegovu iniciativu usvojen je u februaru 1923 godine novi zakon koji je uglavnom imao isti sadržaj, ali sa razlikom da je bio manji broj kategorija prihoda. “<
><
>

Finansiska politika Vintile Bratianua usmerena je na modernizaciju rumunskog fiskalnog sistema i poštovanje ravnoteže buđeta. Nacrt zakona direktnih doprinosa usvojen u Parlamentu 1923 godine odgovarao je zahtevima modernizacije fiskalnog sistema Rumunije. On je imao pozitivne posledice na vrednost i strukturu prihoda buđeta. Novi sistem preraspodele troškova predstavljao je važan korak u konsolidaciju finansiskog stanja međuratne Rumunije. Sa detaljima Joan Skurtu:

,, Takođe, ovaj zakon je uveo specijalnu zaštitu za prihode iz industrijske aktivnosti. Vintila Bratijanu je bio pristalica politike ,,našim snagama” koja će voditi razvoju ekonomije i naročito industrije. On je tvrdio da ujedinjenjem, Rumunija je postala celovita i politički samostalna, ali da joj je potrebna i ekonomska samostalnost. Ova reforma je imala za cilj da podrži ekonomski razvoj Rumunije i naročito industrije. Okvir je bio liberalna vladavina, najduža u celo međuratno doba koja je trajala više od 4 godine od januara 1922 godine do marta 1926 godine. U to doba je usvojen i novi Ustav koji je predvideo nacionalizaciju podzemnih zaliha. Dodao bih ćinjenicu da 1928 godine, 10 godina posle ujedinjenja, nivo industrijskog razvoja Rumunije je bio skoro 2,5 puta veći od onog pre prvog svetskog rata.”<
><
>

Izazovi za ministra finansija bili su velika ekonomska važnost podunavske granice i valorifikacija rumunske nafte. Vintila Bratijanu se priznaje zasluga identifikacije poteškoća nacionalne ekonomije kao posledica važnog prisutstva stranog kapitala u naftnoj industriji Rumunije. Vintila Bratijanu je političar koji je utvrdio glavne smernice nacionalne energetske politike i način bolje upotrebe naftnih resursi u uslovima rasta potrošnje. Ponovo Joan Skurtu:

,, Reforma Nikolaja Tituleskua je bila važna jer je utvrdila određeni pravac. Vintila Bratijanu je dao sadržaj ovoj reformi, u smislu da je odredio šta da se radi sa novcem iz državnog buđeta, iza isplate lićnih dohodaka i penzija, jako u to vreme mali broj ljudi su imali državne penzije. On se je usmerio na investicije, naročito dodeljivanjem zajmova onima koji su pokrenuli industrijsku aktivnost za proizvodnju robe koja se nije proizvodila u Rumuniju. Ovde se odnosimo na mašinogradnju. Na ovaj način pojavio se zavod Malaksa i stavljena je osnova Rumunske vazduhoplovne industrije.”<
><
>

Valorifikacija priordnih resursa je bila u viziji ministra finansija Vintila Bratijanua veoma važna za stvaranje ekonomije koja da više ne zavisi od stranog kapitala. Mere ekonomske politike liberalne vlade doprinele su u periodu od 1918 godine do 1940 godine stabilizaciji de fakto rumunske monete.