Blue Deal i propusti Rumunije
Evropski „Plavi pakt“, poznat kao Blue Deal, nastao je 2023. godine.
Marija Nenadić-Zurka и Ana-Maria Cononovici, 24.04.2026, 13:03
Evropski „Plavi pakt“, poznat kao Blue Deal, nastao je 2023. godine. Aktivnost se zasniva na nizu mišljenja koja pokrivaju društvene, ekonomske, ekološke i geopolitičke aspekte vode, kao i izazove vezane za vodu u poljoprivredi, industriji, infrastrukturi i održivoj potrošnji. Blue Deal je sveobuhvatan skup preporuka za održivu politiku voda za Evropu, kao strateški prioritet, i predložen je na usvajanje državama članicama Evropske unije. O ovoj temi smo razgovarali sa Marinom Florijanom, kvestorom Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK):
„Blue Deal je bio paket mišljenja koje je izneo Evropski ekonomski i socijalni komitet. Potreba koja je bila osnova ovog paketa bila je usmerena na izuzetno važan resurs, koji, mislim, tretiramo pomalo površno, naime vodu. U kontekstu veštačke inteligencije, u kontekstu energetske krize i deficita konkurentnosti zasnovanog na veoma visokim cenama energije, koju Evropa proživljava, Rumunija još više, jer u Rumuniji trpimo najviše cene energije u Evropskoj uniji, voda postaje izuzetno važan resurs. Rumunija ima značajne vodne resurse, imamo prirodni okvir koji bi mogao da dovede Rumuniju u povoljnu situaciju sa stanovišta konkurentskih prednosti. I ovde govorim isključivo o vodi. Ono što smo uradili u okviru Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta u vezi sa Blue Deal, predložili smo evropskim institucijama sa moći donošenja odluka, u ovom slučaju Savetu, Komisiji i Parlamentu, paket preporuka usmerenih na konsolidaciju ovog strateškog resursa za našu budućnost. Preporuke su prilično brojne, preporuke koje su činile osnovu Strategije otpornosti na vodu, koju je Evropska komisija objavila prošle godine“.
Ovaj paket Blue Deal imao je važan i izuzetno konkretan odjek, rekao nam je naš sagovornik i naveo neke od predloženih preporuka:
„Pre svega, potrebna nam je veća transparentnost u pogledu cene vode. Potrebna nam je veća sinergija između onih koji troše i onih koji vodu troše odgovorno. A ovde mislim na ranjive ljude, na preduzeća koja zavise od vode. Potreban nam je – nazvali smo ga – Plavi tranzicioni fond, fond koji eksplicitno ima za cilj postizanje ušteda, odnosno generisanje veće efikasnosti prilikom korišćenja vode. Dozvolite mi da vam dam konkretan primer zašto mislim da je Evropa napravila veliku grešku u vezi sa korišćenjem vodnih resursa. Uzmite Zajedničku poljoprivrednu politiku i uzmite investicije u farme. Ulažemo i raspoređujemo resurse kako bismo povećali konkurentnost farmi, ali nikada ne zaboravljamo koliko vode te farme troše. Zaboravljate kako javni novac može negativno uticati na izuzetno važan resurs. Zato mi predlažemo da svaka tehnologija koja se finansira iz evropskih fondova ima neke uslove koji ciljaju na vodu. Naime, da bi bili efikasni u pogledu korišćenja vode, nazivamo ih „Uslovi za vodu“, upravo da bismo bili odgovorniji kada koristimo ovaj resurs. Takođe, deo reciklaže je izuzetno važan, jer u Rumuniji imamo industrije koje su izuzetno zavisne od vode.“
U Rumuniji se čini da su industrije razmišljale o korišćenju vode nezavisno, umesto da imaju jedinstveno strateško razmišljanje. Marin Florijan, kvestor u Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu (EESK), objasnio je:
„Vodu posmatramo kao jeftin i uvek dostupan resurs. To nije baš slučaj! Daću vam primer iz poljoprivredne oblasti, jer je relevantna kao industrija: imamo situacije u kojima koristimo vodu za piće, za navodnjavanje polja ili na farmama. A voda za piće najskuplja moguća voda. Mislim da bi sve ove stvari trebalo preispitati, uključujući i deo industrijskog planiranja, upravo da bi se osigurala korelacija između nivoa kvaliteta vode koji je jednoj industriji potreban u odnosu na drugu industriju. Jer kada smo razmišljali o „posebnom planiranju“ iz industrijske perspektive, nismo razmišljali o ovom resursu. Ali voda koja dolazi iz energetske oblasti, koja ima određenu temperaturu, može se koristiti za proizvodnju toplote za plastenike, na primer. U Rumuniji nismo tako razmišljali u industrijskom planiranju, tako da Rumunija ima mnogo toga da uradi iz ove perspektive. Blue Deal je integrisani paket preporuka, izuzetno utemeljen u stvarnosti. S obzirom na to da Rumunija ima mnogo vode, mislim da bismo mogli mnogo više da investiramo, budući posebno interesantna grana sa ekonomske perspektive, sa izuzetno velikom potražnjom za industrijsku i civilnu upotrebu u neposrednoj budućnosti.”
Sve više organizacija civilnog društva i ekoloških organizacija u Rumuniji organizuje kampanje za spasavanje različitih slivova zemlje, sa sve većim brojem sledbenika, što nam daje nadu da bi i političke odluke mogle postati koherentnije.
