Utočište za medvede
U rumunskoj narodnoj svesti, karpatski medved je često prisutan u narodnom kalendaru.
Marija Nenadić-Zurka и Ana-Maria Cononovici, 27.02.2026, 12:20
U rumunskoj narodnoj svesti, karpatski medved je često prisutan u narodnom kalendaru. Kao i vuk, ove dve divlje životinje imaju praznične cikluse posvećene njima, dane koji obeležavaju važne trenutke u reproduktivnom ciklusu ovih životinja i periode njihove maksimalne aktivnosti. U narodnom kalendaru postoje brojni dani posvećeni medvedu: Makavej (1. avgust), Jesenji Martini (12-14. novembar), Zimski Martini (1-3. februar), Dan medveda (2. februar) i Medveđa subota (nedelju dana pre Cveti). Februar je mesec u kome se medved slavi dva puta širom sveta. 2. februar je, inače, dan mrkog medveda i mrmota, a 27. februar je dan polarnog medveda. Ovom prilikom vam predstavljamo situaciju medveda u našoj zemlji. U Rumuniji postoji Centar za rehabilitaciju medveda bez roditelja, jedino mesto u Evropi gde mladunci medveda, koji iz različitih razloga ostaju bez majke, imaju šansu za normalan život u divljini nakon što se dovoljno razviju. Kristijan Remus Pap, nacionalni menadžer Odeljenja za divlje životinje i zaštićena područja, WWF Rumunija, objasnio nam je situaciju:
„Problem medveda bez roditelja je stvaran i nažalost vlasti nemaju rešenje za njih. Važno je znati da svake godine određeni broj mladunaca medveda izgubi majku, uglavnom zbog krivolova. I većina njih, posebno ako su stari nekoliko nedelja ili meseci, ima male šanse da preživi bez ljudske pomoći u ovom slučaju. I tu dolaze do izražaja utočište i njegova uloga. U Rumuniji postoji samo jedno takvo utočište, blizu Balana, u okrugu Hargita, a u Evropi postoji još samo jedno, naime u Grčkoj, ali ispod kapaciteta našeg utočišta. Utočište blizu Balana ima ulogu da obrazuje mladunce medveda umesto njihove majke, da razvija veštine koje će im kasnije pomoći da prežive u prirodi, a ovde ljudska interakcija sa ovim medvedima gotovo da ne postoji, tokom godinu i po dana boravka. Jedan čovek ih hrani, putem sistema koturača i kablova, ili uz pomoć drona, da bi postavio hranu na razna mesta. A na kraju programa rehabilitacije puštaju se u divljinu, prateći se GPS ogrlicama kako bi se pratio uspeh ovog programa. U našoj zemlji postoji i poznato utočište u Zerneštiju, ali medvedi se odatle više ne puštaju u prirodu. U osnovi, medvedi koji tamo stignu ostaju u tom utočištu do kraja života“.
Bez pomoći koju medvedi dobijaju u ovom sirotištu, imali bi surov život u ilegalnim torovima, mogli bi završiti u zoološkim vrtovima ili čak umreti. Pitali smo Kristijana Remusa Papa, nacionalnog menadžera Odeljenja za divlje životinje i zaštićena područja, WWF Rumunija, da li je preterivanje brinuti se o medvedima bez roditelja u situaciji kada se čini da naša zemlja ima problem sa velikim brojem medveda koji ugrožavaju živote ljudi u planinskim gradovima:
„Što se tiče velikog broja medveda koje Rumunija ima, rekao bih da smo formirali percepciju u tom smislu zbog uobičajenih medveda koje možemo videti na mnogim mestima u zemlji i činjenica da su stalno prisutni i vidljivi ostavlja utisak da smo zemlja koju su napali medvedi. Svakako, brojke su velike, ali postoji prilično velika razlika između percepcije i stvarnosti. I ako bismo uspeli da upravljamo ovim problematičnim medvedima, na primer, za četiri ili pet godina ne bi bilo drugih uobičajenih medveda koji bi zauzeli njihovo mesto, sukobi bi se drastično smanjili, a slika populacije medveda bi se vremenom menjala. To je razlog zašto moramo da brinemo o medvedima bez roditelja: hajde da im u osnovi damo šansu da postanu medvedi koji žive u divljim područjima, daleko od ljudi. U osnovi im možemo dati to dostojanstvo koje obični medvedi više nemaju.“
Utočište za medvede postoji zato što prirodi treba vremena da se oporavi, a životinjama su potrebni ljudi koje treba da štite, a ne uznemiravaju. Svaki gest podrške znači hranu, brigu, prostor, bezbednost i šansu za život što bliži divljini dok mladunčići ne budu spremni da se suoče sa samostalnim životom. Kristijan Remus Pap nam je rekao kako možemo podržati utočište za medvede:
„Ljudi mogu pomoći i doprineti radu ovog utočišta kroz donacije i svake godine približno 20 medveda postane deo ovog programa rehabilitacije. To je naš kapacitet. I postoji potreba za ljudskim kapacitetima, veterinarskom pomoći, posebno prilikom prijema mladunaca bez roditelja, koji su u većini slučajeva oslabljeni. A to takođe uključuje snabdevanje hranom, što je od vitalnog značaja, ali i opremu za praćenje mladunaca, tokom i nakon njihovog puštanja u divljinu.“
Utočište za medvede takođe nosi značajno ime: Bear Again, prenoseći poruku koja se odnosi na proces rehabilitacije medvedića, koji se vraćaju u divljinu kao pravi pojedinci svoje vrste.
