Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (30.05.2026)

Severnoatlanska alijansa je u petak osudila ,,bezobzirnost Rusije’’ dokazanu u slučaju ruskog drona koji je eksplodirao na stambenoj zgradi u rumunskom gradu Galaci (na istoku yemlje)

Ştefan Stoica и Mircea Mihai, 30.05.2026, 00:00

Severnoatlanska alijansa je u petak osudila ,,bezobzirnost Rusije’’ dokazanu u slučaju ruskog drona koji je eksplodirao na stambenoj zgradi u rumunskom gradu Galaci (na istoku yemlje) i potvrdila da će i dalje jačati odbranu od ,,svake vrste pretnji’’. Zvanični Bukurešt je obavestio saveznike i generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea o incidentu u gradu Galaci i zahteva preduzimanje mera za ubrzani transfer antridronskih kapaciteta u Rumuniju. ,,Ruska Federacie je i dalje agresorska država koja vodi nelegalni rat sa teškim implikacijama za regionalnu bezbednost i sigurnost gradjana. Ruska Federacija je neposredno odgovorna za ove opasne i neodgovorne akcije. Rumunija će sa maksimalnom odlučnošću delovati na planu preduzimanja dodatnih medjunarodnih pritisaka na Rusku Federaciju za neodložni i sveobuhvatni prestanak vatre’’, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rumunije. U noći izmedju četvrtka i petka dron, koji je učestvovao u napadu na ukrajinsku infrastrukturu, srušio se u gradu Galaci i izazvao požar u stambenoj zgradi. Dve osobe su lakše ranjene, a stanari evakuisani. Avioni i helikopteri Ministarstva odbrane Rumunije poleteli su u trenutku kada su se na radaru pojavili dronovi. ,,Ovaj incident predstavlja tešku i neodgovornu eskalaciju od strane Ruske Federecije i Rumunija će preduzeti neophodne diplomatske korake kao odgovor na kršenje medjunarodnog prava i povredu vazdušnog prostora, navodi Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu. Pre mesec dana na periferiji grada Galaci pao je ruski dron na privatni i javni posed.

Rumunija se pridružila evropskim državama koje su reagovale brzo i pozvale ruske ambasadorena razgovore nakon zahteva Moskve da strani diplomati napuste Kijev pre novih napada na ukrajinsku prestonicu. Pretnja Ministarstva spoljnih poslova Rusije objavljena u saopštenju za štampu i na društvenim mrežama predstavlja opasnu i neodgovornu eskalaciju, prenosi Ministarstvo spoljnih poslova. Ako bi se ostvarila, ova pretnja predstavljala bi ratni zločin protiv ukrajinskog naroda sa teškim posledicama za medjunarodno parvo, navodi se u saopštenju MInistarstva spoljnih poslova Rumunije objavljenom na platformi X. Rumunija se neče uplašiti, tako da će njeno diplomatsko prisustvo ostati i dalje u Ukrajini i Kijevu. Rumunska strana je ruskom ambasadoru poručila da nijedno saopštenje ili objava ne mogu da suspenduju zakonske obaveze Moskve, uključujući poštovanje medjunarodnog prava.

Jedan od retkih političkih konsenzusa koji je postignut u Rumuniji omogučio je finalizaciju Nacrta zakona o ličnim dohocima u javnom sektoru. Nacrt predvidjen Nacionalnim planom oporavka i otpornsti poslat je u ponedeljak na javnu raspravu, nakon što su se sve političke stranke dogovorile u vezi sa osnovnim elementima, odnosno zaštitom primanja zaposlenih u javnom sektoru, budžetskoj disciplini i održivosti. Zakon treba da stupa na snagu 1. januara 2027. godine. Nacrt zakona predvidja pravednu klasifikaciju funkcija u javnom sektoru, uključujući ovde lokalnu javnu upravu i jedinstvenu strukturu za sve kategorije javnih radnika. Za više od 50 % budžetskih radnika od ukupno 1,2 miliona, lični doohoci će se povećati, a za preostali deo ostati da sadašnjem nivou. Nacrt zakona predvidja i smanjenje neopravdanih dodataka. Vršilac dužnosti ministra rada Dragoš Pislaru je izjavio da će u Brisleu, sa mandatom v.d. premijera Ilija Boložanua, voditi pregovore sa Evropskom komisijom o zamzavanju ili reprogramiranju povećanja plata državnih funkcionera do 2031. godine. Državni funkcioneri ne bi trebalo da primaju veće plate, a ostale kategorije zaposlenih samo ograničena povećanja, smatra Pislaru. Sindikati zaposlenih u javnom sektoru kritikuju Nacrt zakona i kažu da će se nakon usvajanja zakona plate budžetskih radnika smanjiti.

Dugometražni film rumunskog reditelja Kristijana Mundjua ,,Fjord’’ osvojio je ,,Zlatnu palmu’’ na 79 Filmskom festivalu u Kanu. Mundjiu je postao 10 filmski stvaralac u istoriji Festivala koji je dva puta osvojio ovu laskavu titulu. Prvi put je Mundjiu ,,Zlatnu palmu’’ osvojio pre 15 godina filmom ,,4 neseca 3 nedelje i 2 dana’’. Mundjiu je ušao u ovaj odabrani klub u koji se nalaze izmedju ostalih Frensis Ford Kopola, Ken Louč I Majkl Haneke. Rumunski reditelj je istovremeno i senarista filma ,,Fjord”. Radnja filma odigrava se u Norveškoj, gde se nastanila jedna rumunsko-norveška porodica evangelističke veroispovesti sa petoro dece. Porodica se na početku uspešno integrisala u tolerantno norveško društvo prema manjinama. Sve se medjutim menja kada se pojavljuju sumnje u o nasilju nad decom. ,,Ovaj film je poruka na toleranciju, uključivost i empatiju. Ove termine koje svi mi volimo, treba sve češće sprovoditi u delo.’’ izjavio je Kristijan Mundjiu u govoru prilikom uručivanja ,,Zlatne palme’’. ,,Društva su podeljena i radikalizovana, a ovaj film predstavlja angažman protiv svake vrste intergrizma’’, dodao je Mundjiu.

Gradonačelnik Bukurešta Čiprijan Čuku saopštio je da je potpisao zahtev Fudbalske federacije Rumunije za podnošenje kandidature Bukurešta za domačina finala Lige Evrope 2028. godine. Gradonačelnik je naglasio da su u budžetu predvidjena neophodna sredstva. Ko će organizovati finale Lige Evrope 2028. i 2029. godine UEFA će saopštiti u junu. Nacionalna arena u Bukureštu bila je domaćin finala Lige Evrope 9. maja 2012.godine kada su se za titulu borili Atletiko Madrid i Atletik Bilbao.