Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (05.09.2026)

Bukurešt je ove nedelje bio domaćin Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije.

Marija Nenadić-Zurka и Sorin Iordan, 05.09.2026, 12:00

Bukurešt je ove nedelje bio domaćin Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije. Skupu su prisustvovali šefovi diplomatskih misija, konzularnih predstavništava u inostranstvu, strani ambasadori i visoki državni zvaničnici.Tema ovogodišnjeg sastanka bila je „Diplomatija – oslonac svetu koji se menja“, a na agendi bili su ekonomski rast, bezbednost, jačanje poverenja i odnosa sa rumunskom dijasporom. Predsednik Rumunije Nikušor Dan rekao je da su jačanje bezbednosti, podrška rumunskim zajednicama u inostranstvu i razvoj ekonomske diplomatije tri glavna cilja rumunske spoljne politike.Rumunija doprinosi bezbednosti transatlantskog prostora, istočnog krila NATO-a i regiona u kojem se nalazi, istakao je Dan. Govorio je i o velikim projektima regionalnog povezivanja i najavio da će eksploatacija gasa u okviru projekta „Neptun Dip“ početi naredne godine. Predsednik je ukazao i na potrebu da se što hitnije reše pojedini administrativni problemi, poput pitanja prostorija nekih konzulata i kašnjenja u rotaciji diplomata. Predsednik je, istovremeno, ponovio i podršku Rumunije evropskim integracijama Republike Moldavije i Ukrajine. Istakao je da odnosi sa Kišinjevom ostaju od izuzetnog značaja za rumunsku spoljnu politiku. Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Oana Coju izjavila je da je pristupanje Rumunije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj jedan od najvažnijih ciljeva rumunske diplomatije ove godine. Ona je dodala da je, među zemljama koje su u procesu pristupanja, Rumunija ostvarila najveći napredak.

Nacionalni plan oporavka i otpornosti, evropski program reformi i javnih investicija pokrenut nakon pandemije, stigao je do kraja.Do poslednjeg dana, 31. avgusta, u Rumuniji su završavani i otvarani brojni projekti, dok je vlada u Bukureštu usvajala propise kako bi ispunila što veći broj preuzetih obaveza i ciljeva. U Targu Murešu otvoren je novi Centar za kardiovaskularnu hirurgiju, dok je na autoputu A7, poznatom kao autoput Moldove, za saobraćaj otvorena još jedna deonica duga gotovo 50 kilometara. Rumuniji je kroz PNRR bilo na raspolaganju 13,5 milijardi evra bespovratnih sredstava i oko sedam milijardi evra zajmova. Rumunija je uspela da, ukupno,  povuče i uloži više od 90 odsto bespovratnih sredstava koja joj je Evropska unija stavila na raspolaganje kroz ovaj program, izjavio je vršilac dužnosti premijera Ilije Boložan.On je rekao da će Rumuniji ostati značajne investicije u velikoj infrastrukturi – modernizovane i elektrifikovane železničke pruge, bolnice i škole u gotovo svim sedištima okruga, kao i projekti energetske efikasnosti. Ipak, izgubljena su i značajna sredstva. Na primer, 770 miliona evra zbog neuspeha reforme sistema plata u javnom sektoru, kao i gotovo 100 miliona evra zbog nepotpunih mera u oblasti dekarbonizacije. Od preko 15.000 planiranih investicija, gotovo 4.500 projekata nije završeno ili još nije zvanično primljeno. U poređenju sa drugim članicama Evropske unije, Rumunija je pri dnu kada je reč o stvarno isplaćenim sredstvima iz PNRR-a. Do sada je obezbedila oko 61% ukupno odobrenog iznosa. Najuspešnije u povlačenju sredstava su Španija i Italija, koje su iskoristile između 90 i 100% raspoloživog novca. Slede Portugalija i Grčka, sa stopom apsorpcije od 80

Predsednik Rumunije Nikušor Dan sastao se u četvrtak u Bukureštu sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, koji je u Rumuniju doputovao radi razgovora o prioritetima i interesima zemlje. Dan je rekao da je glavna tema razgovora bio budući budžet Evropske unije za period od 2028. do 2034. godine. Rumunija se zalaže za „ambiciozan“ budžet, sa značajnim sredstvima za kohezionu politiku i poljoprivredu, kako bi mogla da smanji zaostatak za drugim evropskim zemljama, rekao je rumunski predsednik.Antonio Košta je ocenio da su nedavna narušavanja rumunskog vazdušnog prostora, kao i incidenti u koje su bile uključene pomorske bespilotne letelice, „duboko zabrinjavajući“. On je poručio da će Brisel nastaviti da podržava Rumuniju, jer je bezbednost Rumunije, kako je rekao, ujedno i bezbednost Evrope u celini.„Moramo biti ujedinjeni u naporima da se postigne pravedan i trajan mir u Ukrajini“, rekao je Košta. On je zahvalio Rumuniji i na „snažnoj podršci koju pruža Republici Moldaviji na njenom putu ka Evropskoj uniji“. Predsednik Evropskog saveta je u četvrtak posetio i Bugarsku i Grčku. Pre toga je boravio u Slovačkoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Češkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i Luksemburgu.

Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je ruskog ambasadora u Bukureštu Vladimira Lipaeva da da objašnjenja u vezi sa incidentom sa dronom koji se prošlog meseca dogodio na aerodromu u Lajpcigu. Nemačka tvrdi da iza tog incidenta stoji Rusija. Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Oana Coiu poručila je da je Bukurešt solidaran sa Berlinom i drugim evropskim prestonicama koje su bile suočene sa hibridnim aktivnostima, mešanjem i, kako je navela, nepromišljenim i upornim provokacijama Rusije. Sa sličnim aktivnostima suočavala se i Rumunija. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da su incidenti poput sabotaže ruskih dronova u Nemačkoj postali „nova normalnost“ i da predstavljaju novu eskalaciju ruskih aktivnosti na teritoriji Evropske unije. Ona je rekla da bi, da je napad uspeo, posledice bile ogromne i da bi možda bilo i ljudskih žrtava. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ocenio je da je Rusija „sve nepromišljenija“ dok nastavlja rat velikih razmera u Ukrajini. Istovremeno je naglasio da je jedinstvo saveznika „nepokolebljivo“. Više država članica pozvalo je ruske diplomatske predstavnike na razgovore radi objašnjenja, nakon što je nemačka policija identifikovala DNK dvojice muškaraca sa ruskim pasošima za koje se sumnja da su na aerodrom u Lajpcigu doneli dron sa eksplozivom.

Dan rumunskog jezika obeležen je ove nedelje, 31. avgusta, u Rumuniji, Republici Moldaviji i, prvi put, u Ukrajini. Svečane sednice održane su istovremeno u Rumunskoj akademiji i Akademiji nauka Moldavije.U Senatu u Bukureštu održan je i događaj posvećen pisanju rukom na rumunskom jeziku, pod nazivom „Veliki nacionalni diktat“. Učestvovali su deca i odrasli iz različitih oblasti. Učesnici su, prema diktatu, pisali odlomak iz dnevnika kraljice Marije. Sličan događaj održan je i u Kišinjevu. Više od 2.500 ljudi okupilo se u centru moldavske prestonice i prepisivalo odlomak iz dela glumca, reditelja, dramaturga i humoriste Georga Ušrkija, poznatog kao „kralj humora“ Republike Moldavije. Dan rumunskog jezika obeležen je i u Černovcima, u Ukrajini. Predstavnici lokalne administracije, rumunske diplomatije u Ukrajini i rumunske zajednice u regionu položili su vence cveća kod spomenika Tarasu Ševčenku i Mihaju Emineskuu. Ševčenko se smatra nacionalnim pesnikom Ukrajine, dok je Eminesku jedna od najuticajnijih ličnosti rumunske književnosti.„Prisustvujemo istorijskom trenutku, jer Rumunija, Republika Moldavija i Ukrajina prvi put obeležavaju Dan rumunskog jezika istog dana“, izjavio je ambasador Rumunije u Kijevu Viktor Mikula. On je pozdravio odluku ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da zvanično prizna rumunski jezik i uvede ovaj praznik i u Ukrajini.