Rumunska ekonomija u doba Karola prvog.(22.09.2014)
Karol prvi od Hohencolern Sigmaringen, vladar Ujedinjenih Rumunskih Knježevina od 1867 godine i prvi kralj Rumunije od 10 maja 1881 godine je smatran najvažnijim državnikom u istoriju Rumunije. U toku njegove vladavine od 48 godina, Rumunija je postala samostalna država i ustavna monarhija, istovremeno stavlajajući osnovu moderne rumunske države. Na unutrašnjem planu, Karol prvi je bio faktor ravnoteže koji je uveo disciplinu koja je deo njegovog nemačkog nasleđa u porodici sa dinastijskom tradicijom. On je podržao modernizaciju ekonomskih struktura u državi koja još nije izašla sredinom 19 veka iz stadijuma srednjovekovne organizacije. Novi vladar je došao u prestonici, Bukureštu koji je izgledao tada kao obični trg. Nemački duh organizacije Karola prvog i skoro polovina veka vladanja imala je kao rezultat ubrzanu modernizaciju Rumunije. Politički obrazovan, kralj je uspeo da kordiniše alternativne vladavine liberala i konzervativaca, da nijedna strana ne bi bila u mogućnosti da mu podriva autoritet. Odmah po dolasku u zemlju, Karol prvi je pokrenuo jednu veoma važnu reformu, najime monetarnu, uvođenjem u opticaju leja. Jako tada još nije bila potpuno samostalna država, Rumunija je uspela 1867 godine da uvodi u opticaju svoju monetu. Na početku u opticaju su bile samo metalne monete, a kasnije posle osnivanja Rumunske Nacionalne Banke 1880 godine prešlo se i na novčanice. Uz pomoč Nacionalne Banke, ali i privatnim kapitalom do početka 20 veka otvoreno je 24 banaka, a do 1914 godine pojavilo se još 210 banaka. U doba vladavine Karola prvog ekonomija Rumunije je bila pretežno agrarna. Više od polovine seljaka posedovali su poljoprivredne površine manje od 5 hektara, dok za preživljavanje jedne porodice bilo je potrebno između 5 do 10 hektara zemljišta. U tom mutnom periodu, da bi se podržala poljoprivreda pojavile su se takozvane narodne banke. Ove su se razvile više zbog ćinjenice da su na čelnim funkcijama bili meštani koji su dobro poznavali lokalne ekonomske uslove i one koji su tražili zajmove. Veći deo poljoprivredne proizvodnje poticao je od velikih vlasnika terena i ona je namenjena uglavnom izvozu. U prvih 40 godina vladavine Karola prvog, poljoprivredna proizvodnja zemlje je porasla 6 puta. Sa poljoprivredom kao osnovom ekonomije počeo je i razvoj industrije. Snažno se razvila ekstrakcija i prerada nafte. Udvostručen je broj tekstilnih fabrika, kao i one u oblasti proizvodnje hrane. Ipak, uticaj stranog kapitala u industriji rezultat je bio razvoja nekih zona, a neki regioni Rumunije ostali su daleko od indutrijskog progresa. Nemci su kontrolisali 35% industrije, sledili su britanci sa 25%, holanđani sa 13%, francuzi 10% i amerikanci 5,5%, dok je rumunski kapital predstavljao samo 5,5%. U razdoblju od 1903 godine do 1914 godine osnovane su više kompanije koje su držale pod kontrolom rumunsku naftnu industriju sve do izbijanja drugog svetskog rata. Doktor, Alin Čupala, sa katedre istorije Bukureštanskog Univerziteta kaže:Track
Monica Chiorpec, 22.09.2014, 16:04
Karol prvi od Hohencolern Sigmaringen, vladar Ujedinjenih Rumunskih Knježevina od 1867 godine i prvi kralj Rumunije od 10 maja 1881 godine je smatran najvažnijim državnikom u istoriju Rumunije. U toku njegove vladavine od 48 godina, Rumunija je postala samostalna država i ustavna monarhija, istovremeno stavlajajući osnovu moderne rumunske države. Na unutrašnjem planu, Karol prvi je bio faktor ravnoteže koji je uveo disciplinu koja je deo njegovog nemačkog nasleđa u porodici sa dinastijskom tradicijom. On je podržao modernizaciju ekonomskih struktura u državi koja još nije izašla sredinom 19 veka iz stadijuma srednjovekovne organizacije. Novi vladar je došao u prestonici, Bukureštu koji je izgledao tada kao obični trg. Nemački duh organizacije Karola prvog i skoro polovina veka vladanja imala je kao rezultat ubrzanu modernizaciju Rumunije. Politički obrazovan, kralj je uspeo da kordiniše alternativne vladavine liberala i konzervativaca, da nijedna strana ne bi bila u mogućnosti da mu podriva autoritet. Odmah po dolasku u zemlju, Karol prvi je pokrenuo jednu veoma važnu reformu, najime monetarnu, uvođenjem u opticaju leja. Jako tada još nije bila potpuno samostalna država, Rumunija je uspela 1867 godine da uvodi u opticaju svoju monetu. Na početku u opticaju su bile samo metalne monete, a kasnije posle osnivanja Rumunske Nacionalne Banke 1880 godine prešlo se i na novčanice. Uz pomoč Nacionalne Banke, ali i privatnim kapitalom do početka 20 veka otvoreno je 24 banaka, a do 1914 godine pojavilo se još 210 banaka. U doba vladavine Karola prvog ekonomija Rumunije je bila pretežno agrarna. Više od polovine seljaka posedovali su poljoprivredne površine manje od 5 hektara, dok za preživljavanje jedne porodice bilo je potrebno između 5 do 10 hektara zemljišta. U tom mutnom periodu, da bi se podržala poljoprivreda pojavile su se takozvane narodne banke. Ove su se razvile više zbog ćinjenice da su na čelnim funkcijama bili meštani koji su dobro poznavali lokalne ekonomske uslove i one koji su tražili zajmove. Veći deo poljoprivredne proizvodnje poticao je od velikih vlasnika terena i ona je namenjena uglavnom izvozu. U prvih 40 godina vladavine Karola prvog, poljoprivredna proizvodnja zemlje je porasla 6 puta. Sa poljoprivredom kao osnovom ekonomije počeo je i razvoj industrije. Snažno se razvila ekstrakcija i prerada nafte. Udvostručen je broj tekstilnih fabrika, kao i one u oblasti proizvodnje hrane. Ipak, uticaj stranog kapitala u industriji rezultat je bio razvoja nekih zona, a neki regioni Rumunije ostali su daleko od indutrijskog progresa. Nemci su kontrolisali 35% industrije, sledili su britanci sa 25%, holanđani sa 13%, francuzi 10% i amerikanci 5,5%, dok je rumunski kapital predstavljao samo 5,5%. U razdoblju od 1903 godine do 1914 godine osnovane su više kompanije koje su držale pod kontrolom rumunsku naftnu industriju sve do izbijanja drugog svetskog rata. Doktor, Alin Čupala, sa katedre istorije Bukureštanskog Univerziteta kaže:Track
,, U toku vladavine Karola prvog, rumunska ekonomija ostaje pretežno agrarna, kao što je bila i do 1866 godine i kasnije u međuratnom periodu. Ipak, dogodile su se neke promene. Krajem 19 veku u Rumuniji počniju da se iskoriste i neke sirovine, i u prvom redu nafta. Nafta je postala velika šansa za Rumuniju i za kratko vreme u zemlju su došle velike naftne kompanije sveta, nemačke, holandske, američke ili britanske. Nafta je promenila lice Rumunije, jer kao posledica eksploatacije ovih resursi od strane mešovitih kompanija, koje je rumunska država organizovala sa tim kompanijama, pojavile su se velike sume novca koje je Rumunska vlada upotrebila uglavnom za izgradnju infrastrukture koja je toliko nedostajala. Takođe, 1887 godine usvojen je prvi veliki zakon za ohrabrenje industrije, koji je zapravo imao ulogu da ohrabri razvoj ove ekonomske grane. Kao što sam rekao na početku, jako su se pojavili novi elementi, većina prihoda je došla od eksploatacije žemljišta. Postojao je i veliki socijalni problem, jer je rumunski ruralni svet pod dominacijom nekih bogatih ljudi. U Rumuniji nije postojala mala i srednja imovina što se tiće zemljišta, naprotiv u Rumuniji su postojali veliki posedi i to je imalo za posledicu da se pojloprivreda sporo razvije, jer nije postojalo interesovanje u razvoj velikih investicija u poljoprivredi, a onima koji su posedovali velike površine potrebna im je bila jeftina radna snaga.” <
><
>
Za razliku od razvijenijih evropskih država, demografski višak iz rumunske ruralne sredine nije mogao da traži zaposlenje u velikim gradovima, tako da je porastao socijalni pritisak, a 1907 godine izbila je jedna pobuna seljaka. Ova pobuna seljaka donela je u žiži pažnje celog sveta i neuspehe ove vladavine, za manje od godinu dana posle velike izložbe od 1906 godine koja je imala za cilj da pokaže celoj Evropi ekonomske progrese Rumunije u toku 40 godina vladavine Karola prvog.
