Deutsche Welle
Istorija radio emisija na rumunskom jeziku ima i stranicu posvećenu nemačkoj javnoj radio stanici Dojče vele. Prvo emitovanje ove stanice bilo je 3. maja 1953. godine iz Bona i on je važio za glas kojim se Nemačka izvinila svetu za tragedije Drugog svetskog rata. U govoru kojim je inaugurisao prenos Dojče velea, predsednik SR Nemačke Teodor Hojs je naveo da se misija nemačke javne radio stanice može sažeti u jednu reč francuskog porekla: deténte. Politika opuštanja i pomirenja imala je mnogo komponenti, ali je mir bio neraskidivo vezan za to dvoje.
Ştefan Stoica, 12.06.2023, 15:14
Istorija radio emisija na rumunskom jeziku ima i stranicu posvećenu nemačkoj javnoj radio stanici Dojče vele. Prvo emitovanje ove stanice bilo je 3. maja 1953. godine iz Bona i on je važio za glas kojim se Nemačka izvinila svetu za tragedije Drugog svetskog rata. U govoru kojim je inaugurisao prenos Dojče velea, predsednik SR Nemačke Teodor Hojs je naveo da se misija nemačke javne radio stanice može sažeti u jednu reč francuskog porekla: deténte. Politika opuštanja i pomirenja imala je mnogo komponenti, ali je mir bio neraskidivo vezan za to dvoje.
Na Dojče veleu, 10 godina nakon nastanka, pojavio se i rumunski servis. Istoričarka Tatjana Korn je tamo radila 30 godina, od 1963. do 1993. godine. Godine 1962. Tatjana Korn je napustila Rumuniju nakon udaje za etničkog Nemca iz Rumunije i, dolaskom u Federativnu Republiku Nemačku, postala je novinarka. Godine 1998. godine Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije je zajedno sa Tatjanom Korn napravio kratku istoriju Dojče velea na rumunskom jeziku. Radio stanica Dojče vele je osnovana sa ciljem da Nemačku, u svim njenim aspektima, predstavi celom svetu. Naravno, nije bilo moguće od početka osnivati sekcije na jezicima svih zemalja. Prvo sekcije za zemlje Afrike, zatim za zemlje Azije, Amerike i Latinske Amerike, a kasnije, kako se Hladni rat zahuktao, formiran je odsek za Istočnu Evropu. Unutar Istočne Evrope je počeo sa Sovjetskim Savezom, zatim je osnovana jugoslovenska sekcija, mađarska sekcija i, konačno, početkom 1963. godine osnovane su rumunska i bugarska sekcija“.
Početak je bio težak, kao i svaki početak. A ljudski resursi koji su odgovarali zahtevima teško su se našli, kako je rekla i Tatjana Korn. Očajnički su tražili ljude za rad u ovoj sekciji. Prvo je počelo sa pola sata emitovanja. Postojale su dve teškoće. Pre svega, radilo se o mogućnosti prenosa na kratkim talasima na ovoj udaljenosti, bilo je veoma teško. da se napravi relejna stanica. Drugo, da se nađu odgovarajući ljudi za ovu sekciju. Zato što je moralo da postoji veoma dobro poznavanje nemačkog i savršeno poznavanje rumunskog jezika. Moralo je da bude savršeno govoreni rumunski jezik, bez akcenta. Zato što se znalo, na primer, da se na radio stanici ne prima Nemac koji govori bavarskim akcentom. Morate da govorite apsolutno čisti nemački, bez regionalnog akcenta. I isto se zahtevalo za odgovarajuće jezike: Rumun bez nemačkog ili mađarskog akcenta. I to je bilo teško pronaći. Plus, morao je da ima radio glas. Ne može svako da priča na radiju, ne može svako da prevodi.„
Napori da se pronađu kompetentni novinari su se isplatili. U početku su emisije na rumunskom jeziku takođe imale koristi od dobrovoljne podrške nekih ljudi koji su nudili svoje usluge kao prevodioci specijalizovani za tehnologiju, medicinu, kulturu, politiku. Rumunska redakcija je takođe obaveštena o pretplatama na rumunsku štampu jer je bila zainteresovana za jezik koji se koristi. Prvi uređivački timovi uključivali su novinare kao što su Nadia Rerban, Joana Eksarhu, Elizabeta Panaitescu, Mihaj Negulesku, Virđil Velesku. Politika stanice nije bila da angažuje bivše eksponente fašizma i komunizma. U početku su emisije bile kraće, zatim su postajale sve duže. Dojče vele na rumunskom jeziku emitovao je emisije tri puta dnevno po jedan sat. Program se sastojao od 10 minuta vesti, zatim pregleda štampe, komentara o aktuelnostima, hronike nauke, tehnologije, medicine i kulture. Tatjana Korn se osvrnula na sve ovo i pomenula ciljnu publiku. U početku se emitovalo u 12 časova ovde, dakle 1 sat po rumunskom vremenu. Znali smo da to nije najpogodnije vreme sa stanovišta publike, odnosno nismo mogli da pronađemo najvažniju generaciju kod kuće. Umesto toga, kod kuće su bili penzioneri koji su slušali i koji su za nas bili veoma dobri multiplikatori. Jeste li čuli šta je Dojče vele rekao? Jeste li čuli šta je rekao?“… Slušali su radio stanicu i pričali priče. A za nas je to bilo veoma važno, bilo je ljudi koji su prenosili naše poruke. A mi nismo mogli da prenosimo u drugom trenutku, jer radilo se o deljenju frekvencija. Drugo, na kratkim talasima su bili mnogo bolji talasi tokom dana nego uveče. A tehničke mogućnosti današnjice, sa satelitima i tako dalje, tada nisu postojale.„
Mnogi su poredili Dojče vele i Radio Slobodna Evropa. Razlika između njih bila je u tome što je Slobodna Evropa bila američka radio stanica koja je takođe odražavala politiku rumunske emigracije iz Evrope, a Dojče vele je bila nemačka radio stanica. Radio stanica sa sopstvenim identitetom i ličnošću koja je ispunila svoju etičko-profesionalnu misiju po najvišim standardima.
