17.06.- 23.06.2013.
Rumunska železnička grupa je drugi operator po veličini na ovom rumunskom tržištu i jedan od glavnih konkurenata u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Sa 9000 zaposlenih radnika, železnički teretni saobraćaj zabeležio je ogromne dugove. Ministar saobraćaja, Relu Fenekiu, izjavio je da je rumunska železnička grupa obećala da će investirati skoro 200 miliona evra: «Ostvarena je transakcija od skoro 400 miliona evra. Rumunska železnička grupa ponudila je za 51 odsto akcija 202 miliona evra. Ova kompanija preuzela je obavezu da u narednom periodu uloži oko 200 miliona evra u železnički teretni saobraćaj i 1,5 miliona evra u zaštitu sredine.» Premijer Viktor Ponta je precizirao da je privatizacija železničkog teretnog saobraćaja bila neophodna kako bi se ispoštovala obaveza prema MMF-u, ali i zbog katastrofalne finansijske situacije u kojoj se nalazi teretni saobraćaj. Šef vlade je izjavio da je Evropska komisija u momentu privatizacije prihvatila samo pretvaranje potraživanja u akcije, jer bi se svaka druga vrsta intervencije smatrala državnom pomoću.
Leyla Cheamil, 22.06.2013, 13:09
Rumunska železnička grupa je drugi operator po veličini na ovom rumunskom tržištu i jedan od glavnih konkurenata u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Sa 9000 zaposlenih radnika, železnički teretni saobraćaj zabeležio je ogromne dugove. Ministar saobraćaja, Relu Fenekiu, izjavio je da je rumunska železnička grupa obećala da će investirati skoro 200 miliona evra: «Ostvarena je transakcija od skoro 400 miliona evra. Rumunska železnička grupa ponudila je za 51 odsto akcija 202 miliona evra. Ova kompanija preuzela je obavezu da u narednom periodu uloži oko 200 miliona evra u železnički teretni saobraćaj i 1,5 miliona evra u zaštitu sredine.» Premijer Viktor Ponta je precizirao da je privatizacija železničkog teretnog saobraćaja bila neophodna kako bi se ispoštovala obaveza prema MMF-u, ali i zbog katastrofalne finansijske situacije u kojoj se nalazi teretni saobraćaj. Šef vlade je izjavio da je Evropska komisija u momentu privatizacije prihvatila samo pretvaranje potraživanja u akcije, jer bi se svaka druga vrsta intervencije smatrala državnom pomoću.
Nezadovoljni malim platama i uslovima rada, rumunski lekari i zdrastveno osoblje zapretili su protestima, štrajkovima i kolektivnim ostavkama. Lekari kažu da je neprihvatljivo da jedan lekar stažista zaradjuje oko 200 evra mesečno, a specijalista samo 500 evra. Rumunske vlasti tvrde da rade na novom zakonu o ličnom dohotku, čiji će nacrt biti za nekoliko nedelja objavljen. Ministar zdravlja Eudžen Nikolaesku izjavio je da za ovu godinu nema fondova za rast ličnih dohodaka, ali da je povećanje jedan od prioriteta vlade u narednoj godini. Zbog nestašice fondova za ovu oblast, Rumuniju je napustilo 14 hiljada lekara od ulaska zemlje u Evropsku uniju, 2007. godine.
Sekretar Saveta bezbednosti Ruske federacije, general Nikolaj Patrušev, sastao se u Bukureštu sa šefom rumunske države Trajanom Baseskuom. Ovom prilikom Vrhovni savet odbrane zemlje potpisao je sa Savetom bezbednosti Rusije memorandum za koji je Trajan Basesku izjavio da omogućava bilateralnu saradnju u raznim oblastima: «Bez sumnje, ovaj memorandum će otvoriti saradnju izmedju bezbednosnih i policijskih struktura Rumunije i Ruske ferderacije. Dogovrena je saradnja u borbi protiv terorizma, koja je od maksimalnog interesa za nas, jer se približava istek roka misije ISAF-a u Avganistanu. I saradnja sa Ruskom ferderacijom nas intersuje, jer verujemo da zajedno možemo preduprediti svaki teroristički akt koji bi došao iz Avganistana i Pakistana. Drugi cilj saradnje je borba protiv transnacionalnog kriminala, suzbijanja trafikinga ljudima i suzbijanja nelegalne trgovine drogom.» Predsednik Rumunije Trajan Basesku i ruski zvaničnik Nikolaj Patrušev razgovarali su i o antiraketnom štitu. Ovom prilikom, predsednik Rumunije je naglasio da zvanični Bukurešt neće nikada prihvatiti na svojoj teritoriji ofanzivno oružje drugih država. Bukurešt i Vašington su postigli 2011. godine sporazum o postavljanju elemenata američkog antiraketnog štita u Rumuniji. Dan nakon posete ruskog zvaničnika Bukureštu, u glavni grad Rumunije doputovao je i direktor CIA, Džon Brenen. Strateško partnerstvo Rumunije i Sjeidnjenih Amerilkih Država, bezbednosna pitanja vezana za arapsko proleće, situacija na Srednjem istoku i u Avganistanu bile su glavne teme razgovora Džona Brenena sa predsednikom Trajanom Baseskuom i premijerom Viktorom Pontom. Basesku je Brenenu saopštio da je glavni politički cilj Rumunije jačanje odnosa sa Sjedinjenim Državama. Brenen je ovim povodom čestitao rumunskim obaveštajnim službama na postignutim rezultatima.
Parlament Republike Moldavije, bivše sovjetske države sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, nije uspeo posle burnih rasprava da usvoji deklaraciju o situaciji u Transnistriji, rusofonskoj separatističkoj zoni na istoku Moldavije. Situacija u ovoj zoni je pogoršana nakon što je separatistički lider iz Tiraspolja, Evgeni Sevčuk, potpisao zakon o prelasku nekoliko naselja pod kontrolom Transnistrije. Rumunsko ministarstvo inostranih poslova tvrdi da je usvajanje takozvanog zakona o «državnim granicama» Transnistrije provokacija koju medjunarodna zajednica treba da osudi.
(Autor: Lejla Keamil. Prevod: Teodora Kristez)
