( 11.08.2014-17.08.2014)

Evropljani pokušavaju da smanje gubitke poljoprivrednika posle odluke Rusije da zabrani uzoz voća i povrća iz Evropske unije. Trenutno u najtežoj situaciji nalazi se izvoz breskava i nektarina. Francuska, Italija, Španija i Grčka su najveći evropski proizvodjaći ovog voća i u ovoj situaciji Brisel namerava da preduzme vanredne mere za smanjenje ponude i podsticanje tražnje. Za sada Rumunija nije pogodjena blokadom Moskve, nisu medjutim isključeni posredni efekti, tačnije da se projizvodnja iz zemalja Unije preusmeri ka rumunskom tržištu stvarajući konkurenciju domaćim proizvodjačima. Rumunski farmeri već konstatuju da su cene smanjene, posebno kada se radi o paradajzu i krastavcima. Kristi Rusu director Asocijacije Hortifrukt izmedju ostalog je rekao:’’ Nekoliko stotina hiljada tona projizvoda namenjenih Rusiji sada se preusmeravaju na tržišta zemlja Evropske unije, uključujući i rumunsko. U ovoj situaciji povrće pojeftinjuje za 50% do 70%’’.Za pokrivanje gubitaka rumunski proizvodjači traže evropsku pomoć.

Roxana Vasile, 14.08.2014, 12:24

Evropljani pokušavaju da smanje gubitke poljoprivrednika posle odluke Rusije da zabrani uzoz voća i povrća iz Evropske unije. Trenutno u najtežoj situaciji nalazi se izvoz breskava i nektarina. Francuska, Italija, Španija i Grčka su najveći evropski proizvodjaći ovog voća i u ovoj situaciji Brisel namerava da preduzme vanredne mere za smanjenje ponude i podsticanje tražnje. Za sada Rumunija nije pogodjena blokadom Moskve, nisu medjutim isključeni posredni efekti, tačnije da se projizvodnja iz zemalja Unije preusmeri ka rumunskom tržištu stvarajući konkurenciju domaćim proizvodjačima. Rumunski farmeri već konstatuju da su cene smanjene, posebno kada se radi o paradajzu i krastavcima. Kristi Rusu director Asocijacije Hortifrukt izmedju ostalog je rekao:’’ Nekoliko stotina hiljada tona projizvoda namenjenih Rusiji sada se preusmeravaju na tržišta zemlja Evropske unije, uključujući i rumunsko. U ovoj situaciji povrće pojeftinjuje za 50% do 70%’’.Za pokrivanje gubitaka rumunski proizvodjači traže evropsku pomoć.

Resursi prirodnog gasa iz Crnog mora mogli bi u velikoj meri da doprinesu energetskoj bezbednosti Rumunije. Posle obilaska morske platforme Ocean Endeavor u rumunskom delu Crnog mora gde kompanije Exxon Mobil i Petrom istražuju nalazišta gasa, premijer Viktor Ponta je izjavio:’’ Rumuniji je potrebna kratkoročna, srednjoročna i dugoročna energetska nezavisnost. Sada je potpuno jasno je da će se odnosi sa Rusijom pogoršati. Naš stareteški cilj je da iz sopstvenih resursi obezbedimo dovoljne količine prirodnog gasa. Naša je obaveza da u narednom periodu mislimo na energetsku nezavisnost Rumunije i Moldavije.’’

Ako se ispostavi da je ekspolatacija nalazišta gasa ekonomski opravdana, eksploatacija bi mogla da startuje 2020. godine.

Po rastu industrijske projizvodnje u junu Rumunija je zauzela drugo mesto medju članicama Evropske unije — saopštio je Evropski zavod za statistiku. Najveći rast industrijske proizvodjnje zabeležila je Madjarska sa 11,3 %, dok je naša zemlja u junu postigla rast od 9,9 % u odnosu na prošli mesec tekuće godine. U odnosu na maj, industrijska proizvodnja u Rumuniji opala je za 0,7%. Prema podacima Narodna banke Rumunije u junu direktne inostrane investicije u rumunsku privredu smanjene su za 10% u odnosu na prethodni mesec. U prvih šest meseci obim direktnih inostranih investicija dostigao je samo 1,2 miliarde evra, što se donekle može objasniti rastućim tenzijama na pragu predsedničkih izbora u Rumuniji, ekonomskom situacijom u Evropi i sukobom Rusije sa Ukrajinom.

Hriščansko-liberalna alijansa sastavljena od članova Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratsko-liberalne partije (PDL) izabrala je u ponedeljak liberalnog lidera Klausa Johanisa, gradonačelnika Sibiua, za kandidata na predsedničkim izborima u novembru ove godine. Johanis je izjavio da će u slučaju pobede na izborima posebnu paznju poklanjati propseritetu stanovnika zemlje i jačanju pravne države. On je obećao da će biti garant nastavljanja spoljnopolitičkih i bezbednosnih smernica naše zemlje, da će podrzati strateško partnerstvo sa SAD i jačanje uloge Rumunije u okviru NATO. Prema rezultatima sondaze Johanis je glavni protivkandidat socijal-demokratskom lideru, aktuelnom premijeru Viktoru Ponti, na dužnost predsednika države.

Ove nedelje u Rumuniji su zabeležene temperature od 37-38 stepeni Celziusa i visoka vlažnost vazduha. Starijim osobama lekari preporučuju da bez preke potrebe ne izadju iz stanova u podnevnim i popodnevnvnim satima, posebno u velikim gradovima gde su temperature asfalta mnogo vece od prognoziranih. Na ulicama velikih gradova postavljeni su šatori sa rashladnim uredjajima, hladnom vodom i opremom za prvu pomoć.