11.09/16.09.2017.
Bivši ministar privrede Mihaj Fifor preuzeo je portfelj odbrane, dok novi ministar privrede je bivši poslanik George Šimon. Mihaj Fifor je imenovan za ministra odbrane, nakon što je Adrijan Cucujanu podneo ostavku nedelju dana ranije, u kontekstu problema vezanih za novac za plate vojnih lica. Odmah nakon preuzimanja mandata, Fifor je učestvovao u četvrtak na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje (CSAT), koji je odobrio učešće Rumunske vojske sa brodovima u misiji NATO, u drugom semestru tekuće godine. Odobrena je i Nacionalna strategija za period 2017.- 2019. u oblasti prevencije širenja oružja za masovno uništenje. Ojačanje kapaciteta brze reakcije, konsolidacija medjuinstitucionalne saradnje i energetska bezbednost bile su druge teme analizirane za vreme sednice Vrhovnog saveta zemlje. Njegovi članovi su odlučili da radi valorizacije energetskih resursi Rumunije potreban je efikasan zakonodavni okvir i jačanje nadležnosti državnih tela ili kompetentnih institucija u ovoj oblasti.
Roxana Vasile, 16.09.2017, 13:17
Bivši ministar privrede Mihaj Fifor preuzeo je portfelj odbrane, dok novi ministar privrede je bivši poslanik George Šimon. Mihaj Fifor je imenovan za ministra odbrane, nakon što je Adrijan Cucujanu podneo ostavku nedelju dana ranije, u kontekstu problema vezanih za novac za plate vojnih lica. Odmah nakon preuzimanja mandata, Fifor je učestvovao u četvrtak na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje (CSAT), koji je odobrio učešće Rumunske vojske sa brodovima u misiji NATO, u drugom semestru tekuće godine. Odobrena je i Nacionalna strategija za period 2017.- 2019. u oblasti prevencije širenja oružja za masovno uništenje. Ojačanje kapaciteta brze reakcije, konsolidacija medjuinstitucionalne saradnje i energetska bezbednost bile su druge teme analizirane za vreme sednice Vrhovnog saveta zemlje. Njegovi članovi su odlučili da radi valorizacije energetskih resursi Rumunije potreban je efikasan zakonodavni okvir i jačanje nadležnosti državnih tela ili kompetentnih institucija u ovoj oblasti.
Rumunska vlada je odobrila ove nedelje prvi ovogodišnji rebalans budžeta, sa deficitom ispod 3 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Ministar finansija Jonuc Miša je precizirao da rebalans je pozitivan, u uslovima u kojima u prvom semestru Rumunija je zabeležila ekonomski rast veći od prevdidjenog od 5,8 odsto. Prema vladi, za sve javne institucije su u potpunosti obezbedjeni fondovi za troškove funkcionisanja. Ministarstva poljoprivrede, zdravlja, unutrašnjih poslova, poslovne sredine, trgovine i preduzetništva dobiće više novca. Sa druge strane, smanjeni su fondovi za ministarstva regionalnog razvoja, transporta, komunikacija i informatičko društvo. Od ove nedelje, takodje, povećana je akciza na gorivo, a od 1. oktobra ona će ponovo poskupeti istim procentom. Vlada se nada da će usled ovog poskupljenja prihodi budžetu biti veći. Prevoznici, medjutim, su zabrinuti zbog eventualnog poskupljenja goriva, dok vlasti daju uveravanja da se ovo neće dogoditi, ukoliko cena nafte ostaje konstantna.
Predsedništvo i vlada Rumunije pozdravile su govor o budućnosti Evropske unije, koji je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker održao u sredu u Evropskom parlamentu u Strazburgu. Ovaj je predložio da 30. marta 2019. godine rumunski grad Sibiju, u centru zemlje, bude domaćin specijalnog samita lidera Unije, koji će javno izraziti jedinstvo posle izlaska Velike Britanije iz komunitarnog bloka. Junker je još najavio pokretanje instrumenta Evropske komisije za pružanje tehničke podrške zemljama koje nisu još članice evrozone, uključujući i Rumuniju. Istovremeno, predsednik Evropke komisije je precizirao da bi trebalo da šengenski prostor bude neposredno otvoren kako za Rumuniju, tako i za Bugarsku. Sa druge strane, on je tvrdio da je neprihvatljivo da u našim danima postoje još u Evropi deca koja umiru zbog davno iskorenjenih bolesti. Deca u Rumuniji ili Italiji treba da imaju istu šansu da se vakcinišu protiv malih boginja kao ostala deca u zemljama članicama- zaključio je Žan-Klod Junker.
Posle zasluženog letnjeg raspusta, od ponedeljka je više od 2,3 miliona dece u Rumuniju počelo školsku godinu. Ministarstvo obrazovanja je pripremalo niz promena, uključujući i veliku maturu, koja će od ove godine početi ranije. Zatim, profesori i nastavnici moći će da radove učenika za polaganje male i velike mature pregledaju i ocenjuju onlajn. Prisutan na Svećanom otvaranju nove školske godine u prestižnoj bukureštanskoj gimnaziji, šef države Klaus Johanis je rekao da Zakon o obrazovanju ne treba više da bude puzzle, čiji se komadi stalno menjaju. Po njegovom mišljenju, igradnja obrazovane Rumunije nije moguća kada nedostaje jasan i prediktibilan obrazovni sistem u čijem centru treba da bude učenik.
Rumunske vlasti su izrazile ove nedelje zabrinutost nedavnim usvajanjem u Parlamentu Ukrajine novog zakona o obrazovanju, koji ograničava obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, uključujući i rumunski. U Kijevu, tri poslanika rumunske, bugarske i madjarske manjine uputila su apel predsedniku zemlje Petru Porošenku da ne promulgira dokument. Istovremeno, delegacija Rumunije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope predložiće hitnu debatu o situaciji izazvanoj novim zakonom. Iz rumunske parlamentarne opozicije, Partija Narodnog pokreta (PMP) zatražila je hitno sazivanje Mešovite rumunsko-ukrajinske predsedničke komisije, u pokušaju da se Kijev ubedi da izmeni pomenuti dokument, u skladu sa medjunarodnim normama u oblasti. Zakon predvidja održavanje predavanja u gimnazijama i fakultetima isključivo na ukrajinskom jeziku i da se jezici nacionalnih manjina koriste samo u obdaništima i osnovnim školama. U Ukrajini živi otprilike 500 hiljada pripadnika rumunske manjine.
