(30.10-05.11.2017)

Prvi nacrt zakona se odnosi na lične dohotke budžetskih radnika, a drugi na izmenu Poreskog zakona. Šef države Klaus Johanis smatra da najavljene vladine poreske mere koje se odnose na smanjenje poreza na dohodak i transfer doprinosa za socijalno osiguranje sa poslodavstva na zaposlene mogu komplikovati postojeće probleme umesto da iz rešavaju. On je pozvao vladajuću koaliciju Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) da dokaže odgovornost i odustane od ovakve vrste politike, koja po njgovim rečima, uliva nepoverenje. Predsednik je upozorio da zemlja prolazi kroz period ekonomskog rasta koji se bazira uglavnom na potrošnji i da su javne i privatne investicije ozbiljno smanjene u odnosu na isti period prethodne godine. Nezadovoljne su i sve sindikalne organizacije. Najoštriji kritičar vladinih mera, lider Kartela Alfa Bogdan Hosu, upozorio je da nacrt izmene poreskog zakona, koji predvidja transfer doprinosa za socijalno osiguranje sa poslodavca na radnika, ima brojne propuste i da postoji opasnost da se smanje plate radnicima. Sindikalna konfederacija Fracija saopštila je da će početi akciju prikupljanja potpisa članova za pokretanje generalnog štrajka, a konfederacija BNS da ne postoji nikakva garancija da će plate ostati na prethodnom nivou, jer poslodaca niko ne može da ubedi da poveća bruto lične dohotke radnika do iznosa koji je on do sada plaćao za socijalno osiguranje. Poslodavstva jošnisu uključena u otvoreni sukob izemdju Vlade i sindikata. Poslovni ljudi preporučuju vladi da dobro razmisli i da ne preduzme ishitrene mere sa teško predvidljivim posledicama.

Corina Cristea, 04.11.2017, 12:56

Prvi nacrt zakona se odnosi na lične dohotke budžetskih radnika, a drugi na izmenu Poreskog zakona. Šef države Klaus Johanis smatra da najavljene vladine poreske mere koje se odnose na smanjenje poreza na dohodak i transfer doprinosa za socijalno osiguranje sa poslodavstva na zaposlene mogu komplikovati postojeće probleme umesto da iz rešavaju. On je pozvao vladajuću koaliciju Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) da dokaže odgovornost i odustane od ovakve vrste politike, koja po njgovim rečima, uliva nepoverenje. Predsednik je upozorio da zemlja prolazi kroz period ekonomskog rasta koji se bazira uglavnom na potrošnji i da su javne i privatne investicije ozbiljno smanjene u odnosu na isti period prethodne godine. Nezadovoljne su i sve sindikalne organizacije. Najoštriji kritičar vladinih mera, lider Kartela Alfa Bogdan Hosu, upozorio je da nacrt izmene poreskog zakona, koji predvidja transfer doprinosa za socijalno osiguranje sa poslodavca na radnika, ima brojne propuste i da postoji opasnost da se smanje plate radnicima. Sindikalna konfederacija Fracija saopštila je da će početi akciju prikupljanja potpisa članova za pokretanje generalnog štrajka, a konfederacija BNS da ne postoji nikakva garancija da će plate ostati na prethodnom nivou, jer poslodaca niko ne može da ubedi da poveća bruto lične dohotke radnika do iznosa koji je on do sada plaćao za socijalno osiguranje. Poslodavstva jošnisu uključena u otvoreni sukob izemdju Vlade i sindikata. Poslovni ljudi preporučuju vladi da dobro razmisli i da ne preduzme ishitrene mere sa teško predvidljivim posledicama.

Asocijacija Kolektiv je ,,Maršom gitara’’ i dvodnevnim koncertima odalo počast poginulima 30. oktobra pre dve godine u katastrofalnom požaru u bukureštankom klubu Kolektiv. Učesnici marša nosili su bele majca sa likovima poginulih i polozili cveće na mestu tragedije. Radio Rumunija je prenosio spektakl ,,64’’ inspirisan dramom u Klubu Kolektiv, a u gradu Kluž Napoka je organizovana komemoracija sa ciljem da se osudi odugovlačenje sudskog procesa. U dosijeu Kolektiv pred sud su poslati vlasnici kluba, bivši gradonačelnik četrtog bukureštanskog sektora i radnici Inspektorata za hitne situacije jer, iako klub nije imao dozvolu protivpozarne službe, nisu preduzli nikakve mere. Mnogi kažu da se u ove dve godine koliko je prošlo od katastrofe skoro ništa nije promenilo.Podsećamo da su posle tragedije u Kolektivu održane masovne demostracije protiv korupcije u lokalnoj i centralnoj upravi. Posle demonatracija ostavku je podneo i tadašnji predsednik Vlade social-demokrata Viktor Ponta.

Rumunija i dalje odlučno podržava suverenitet i teritorijalni integritet Španije i odbacuje jednostranu deklaraciju o nezavisnosti Katalonije. U saopštenju Ministarstva inostranih poslova se izmedju ostalog navodi da je Španija važan saveznik i strateški partner u okviru Evropske unije i na medjunarodnom planu. Legitimnost svakog procesa ili akcije leži u potpunom skladu sa ustavom i pravnim poretkom dotične drzave. U ovim uslovima Rumuija se izjašnjava za poštovanje medjunarodnog prava koji ne predvidja promenu granica bez saglasnosti dotične države. I Ministarstvo za Rumune u rasejanju javlja da sa velikom pažnjom i interesom prati dogadjaje u ovoj zoni. U saopštenju se naglasava da je od prve etape organozovanja referenduma o nezavisnosti Katalonije nadzorni tim Ministarstva za Rumune u rasejanju bio u kontaktu sa rumunskim diplomatsim misijama kako bi se upoznao sa stuacijom 130 000 rumunskih državljana koji žive u Kataloniji od skoro mililon u celoj Španiji.

FČSB, bivši fudbalski klub Steaua, plasirao se u evropsko prolće posle neresenog rzultata 1-1 sa izraelskim Hapoel Ber Ševom u četvrtom kolu Grupi G Lige Evrope. Posle četiri kola FGSB vodi sa 10 bodova ispred Viktorije Plzen sa 6 i Hapoela i Lugana sap o 3 boda. U slučaju nerešenog rezultata u u narednom kolu u Plzenu FČSB će ostati na prvom mestu u grupi.