Pregled glavnih spoljno-političkih događaja 2017 godine

Florentin Căpitănescu, 27.12.2017, 19:16

Vlasti u Londonu pokrenule su u martu, 9 meseci posle referenduma koji je podelio Veliku Britaniju, proceduru o izlasku iz EU. Posle višemesećnih oštrih pregovora, Brisel i London stigli su do do prvog sporazuma. U decembru Evropski savet je konstatovao da je zabeleženo dovoljno progresa u pregovorima na 3 glavne teme, najime prava evropskih građana posle Bregzita, granica između Republike Irske i britanske pokrajine Severna Irska i novac kojeg London treba da plati posle razvoda. Slede trgovinski pregovori o kojima stručnjaci tvrde da će biti isto toliko teški. Imigiracija je ostala i 2017 godine aktuelna tema, jako broj izbeglica koji dolaze u Evropi je znatno manji. Grčka i Italija ostaju podložene pritiscima, a više država zajednice iz Srednje i istočne Evrope, naročito Mađarska i dalje odbacuju sistem kvota kojeg predlaže Evropska komisija. Pogođena u manjoj meri pritiskom izbeglica, Španija se suočila pri kraju godinu sa burnom društveno-političkom atmosferom, posle organizovanja kontroverznog referenduma o samostalnosti Katalunje. 27 oktobra, Parlament Katalunje jednostrano je proglasio samostalnost regije, nepriznate od strane EU. Madrid je preuzeo kontrolu Katalunje, otpustio je Vladu, rasputio regionalni Parlament i sazvao nove regionalne izbore, dok je otpušteni predsednik Karles Pudžemon pobegao u Beligiji. Što se tiće spoljne politike, EU je ušla u novu etapu odnosa sa SAD, mnogo hladniji posle instalisanja Donalda Trampa i očuvala je razdaljinu prema Rusiji, naročito na osnovu produžetka eknomoskih sankcija protiv ove, zbog ukljućivanja Moskve u konfliktu na istoku Ukrajne. U zamenu, veliki korak napred se smatra sklapanje trgovniskog sporazuma sa Japanom, 3 velikom ekonomijom sveta.

2017 godine godine izbori održani u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Austriji samo su potvrdili uspon ekstremne desnice. Ove godine takve stranke su osvojile rekordni broj glasova, jako nisu uspele nijednu nacionalnu pobedu. U Francuskoj lider Nacionalnog Fronta Mari Le Pen ušla je u drugi krug predsedničkih izbora od aprila-maja, sa skoro dvostrukim brojem osvojenih glasova prema njenom ocu Žan Mari LePen pre 15 godina. Na izborima pobedio je sa 66% glasova proevropski centristički kandidat Emanuel Makron. Na čelu pokreta En Marche! Osnovan pre samo godinu dana on je odstranio s vlasti u premijeri socialiste i republikance. U Nemačkoj , Alternativa za Nemačku, stranka evroskeptićne i antimigracione orientacije ušla je u premijeru u Bundestagu, nakon što je osvojila 12% glasova. Partija Slobode u Holandiji, ekstremne desnice, Gerta Vildersa postala je u martu druga politička snaga u Parlamentu, posle liberala. Slobodarska Stranka Austrije, najstarija u evropskoj nacionalističkoj porodici osvojila je u oktobru 26% glasova, blizu svog ranijeg rekorda. Rezultat joj garantuje prisutstvo u Vladi predvođenoj konzervativcem Sebastijanom Kurcom, koji u 31 godini je postao najmlađi premijer u Evropi. Jako njihov uspeh nije bio potpun, dobri rezultati ovih stranaka ubrzavaju proces obnove političke slike u prostoru zajednice.

20 januara, republikanski miliarder, Donald Tramp postao je predsednik SAD, ali sumnje o saućesništvu sa Rusijom stavile su senku na početak njegovog mandata. Kao dokaz njegovog jedinstvenog načina vođenja spoljne politike, on je uništio bilans svog prethodnika, demokrate Baraka Obame, nakon što su SAD napustile ili prete da će napustiti više međunardnih sporazuma. Među njima Trans-Pacifik sporazum potpisan sa državama iz regiona Azija-Pacifik, među koje i Japan, klimatski sporazum iz Pariza i konstitutivni ćin Organizacije ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu-Unesko. Ipak verovatno najkontroverznija njegova odluka je priznavanje Jeruzalima kao prestonice države Izrael. Mera je skoro jednoglasno kritikovana od strane zapadnih partnera SAD i izazvala je talas protesta na Srednjem istoku. Takođe, u toku cele godine, Tramp je imao agresivni govor prema onome što je nazvao ,, brutalnim režimom iz Pjonogjanga, na osnovu obićnih balističkih testova Severne Koreje.

Više sotina osoba poginulo je u napadima 2017 godine u zapadnom prostoru, uglavnom u SAD i Velikoj Britaniji uprkos naporina međunarodne zajednice za suzbijanje terorizma. U maju, u britanskom gradu Mančesteru za vreme koncerta Arijane Grande jedan britanac libijskog porekla detonirao je bombu. U atentatu 22 osobe su poginule i 60 je povređeno. U avgustu teroristi su ponovo napali Evropu, ovoga puta u Barseloni. 14 lica je ubijeno u napadu i oko 100 povređeno. Ipak, najkrvaviji napad dogodio se u oktobru u Las Vegasu, SAD. 59 osoba je poginulo i više od 500 povređeno, nakon što je jedna starija osoba otvorila vatru na učestnike jednog koncerta. Napad je bio povod za nove burne rasprave o pristupu amerikancima vatrenom oružju.

Najbolji trkač sveta, velika zvezda atletike, Jamajkanac Usain Bolt oprostio se u avgustu od takmičenja posle Svetskog prvenstva. Sa osam osvojenih olimpijskih zlatnih odlićja i 2 svetska rekorda koji se teško mogu oboriti, on je ostavio iza sebe veliku prazninu. I ljubitelji fudbala oprostili su se od nekoliko velikih igrača. Italijan Frančesko Toti, nemac Filip Lam, španac Ćavi Alonso i brazilac Kaka neće više igrati fudbal za njihove klubove i reprezentacije.