15.07/ 20.07.2019.
Rumunija će i ubuduće podržati evropski projekat i istovremeno dovršiti svoju integraciju, izjavila je premijerka Rumunije Viorika Dančila u utorak, na plenumu Evropskog parlamenta gde je predstavila bilans rumunskog predsedavanja Savetom Evropske unije u prvoj polovini tekuće godine. Predsednica rumunske vlade je naglasila da je Bukurešt dokazao da evropske institucije rade u korist gradjana i da Evropa ne treba da ima više brzina. Obračajući se evropskim poslanicima Viorika Dančila je naglasila da ne treba da postoji jaz medju zemljama članicama, jer su progresi temeljiti i korisni za gradjane samo kada su zajedno postignuti i dodala da je kohezija jedna od neraskidivih veza evropskog projekta. Viorika Dančila je podsetila da je Rumunija predsedavala Savetom Evropske unije u složenom periodu obeleženom Bregzitom i evroparlamentarnim izborima, ali je ipak uspela da zaključi 90 dosijea, polazeći od autorskih prava na Jedinstvenom digitalnom tržištu pa sve do usvajanja direktiva o prirodnom gasu, Evropskoj graničnoj agenciji ili efikasnijem odgovoru na sajber napade. Predsedavanjem Savetom Evropske unije Rumunija je doprinela dodatoj vrednosti Evropske unije, naglasila je premijerka Dančila.
Corina Cristea, 20.07.2019, 16:55
Rumunija će i ubuduće podržati evropski projekat i istovremeno dovršiti svoju integraciju, izjavila je premijerka Rumunije Viorika Dančila u utorak, na plenumu Evropskog parlamenta gde je predstavila bilans rumunskog predsedavanja Savetom Evropske unije u prvoj polovini tekuće godine. Predsednica rumunske vlade je naglasila da je Bukurešt dokazao da evropske institucije rade u korist gradjana i da Evropa ne treba da ima više brzina. Obračajući se evropskim poslanicima Viorika Dančila je naglasila da ne treba da postoji jaz medju zemljama članicama, jer su progresi temeljiti i korisni za gradjane samo kada su zajedno postignuti i dodala da je kohezija jedna od neraskidivih veza evropskog projekta. Viorika Dančila je podsetila da je Rumunija predsedavala Savetom Evropske unije u složenom periodu obeleženom Bregzitom i evroparlamentarnim izborima, ali je ipak uspela da zaključi 90 dosijea, polazeći od autorskih prava na Jedinstvenom digitalnom tržištu pa sve do usvajanja direktiva o prirodnom gasu, Evropskoj graničnoj agenciji ili efikasnijem odgovoru na sajber napade. Predsedavanjem Savetom Evropske unije Rumunija je doprinela dodatoj vrednosti Evropske unije, naglasila je premijerka Dančila.
Generalni sekretar Severoatlanske alijanse Jens Stoltenberg doneo je odluku da se na dužnost zamenika generalnog sekretara NATO imenuje Mirča Djoana. Mirča Djoana je dosledan advokat transatlanske veze i svojim bogatim iskustvom državnika i diplomate može dati važan doprinos ovoj dužnosti. Stoltenberg je precizirao da će Mirča Djoana, koji će ovu dužnost preuzeti u oktobru, biti prvi Rumun na ovako visokoj funkciji. Do sada je najvišu dužnost pomoćnika generalnog sekretara NATO obavio Sorin Dukaru od 2013. do 2017. godine. Mirča Djoana, bivši predsednik Senata Rumunije, bivši šef diplomatije i predsednik Aspen instituta u Rumuniji, nakon saopštenja odluke Jensa Stoltenberga na društvenim mrežama napisao da njegovo imenovanje predstavlja veliki izazov ali i šansu da zastupa interese Alijanse koja osigurava bezbednost više od jedne milijarde ljudi. Rumunska diplomatija je pozdravila imenovanje Djoane i ocenila da ova odluka predstavlja poseban dogadjaj za članstvo Rumunije u NATO-u i priznanje važnog doprinosa Bukurešta Severoatlantskoj alijansi u ovom petnaestogodišnjem
periodu.
Predlog za izmenu Ustava koji predvidja zabranu amnestije ili pomilovanja za korupcijska dela nije u skladu sa ustavom”, saopštio je u četvrtak Ustavni sud Rumunije. Predlozi za izmenu inicirani su posle referenduma 26. maja kada se velika većina Rumuna izjasnila za zabranu usvajanja hitnih uredbi iz oblasti pravosudja. Referendum je inicirao predsednik države Klaus Johanis u cilju sprečavanja napada vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) na pravosudje. Ustavni sud obrazlaže svoju odluku nepoštovanjem ravnopravnosti i povredom ljudskog dostojanstva. Ostali zakonski predlozi vlasti i opozicije su u skladu sa Ustavom. Osudjenicima za namerna izvršena krivicna dela zabranjuju se kandidature na parlamentarnim, lokalnim evroparlamentarnim i predsedničkim izborima. Prema istim predlozima, predsednik države, Viši sud, 50 poslanika i 25 senatora kao i Ombudsman mogu tražiti ocenu ustavnosti hitnih uredbi.
Rumunska teniserka Simona Halep osvojila je titulu na turniru u Vimbldonu. U finalu naša najbolja teniserka pobedila je Amerikanku Serenu Viljams. Posle trijumfa Halepova je izjavila: ,,Raduje me moja prikazana igra i način na koji sam reagovala na ovaj izuzetan dogadjaj. Dostigla sam visok nivo i imam puno poverenje u sopstvene snage. Nisam razmišljala o prvom mestu ili o pobedi na jednom grend slem turniru, ali san se ostvario. Često sam govorila da su Rumuni veoma talentovani, ali nemaju poverenje u sopstvene snage. Treba više verovati u sebe i imati pozitivan pristup, izjavila je Simona Halep. Nakon pobede Halep je u Bukureštu na Nacionalnoj areni, pred više desetina hiljada ljubitelja sporta, predstavila trofej osvojen na Vimbldonu. Za Simonu podvig u Londonu je drugi gren slem u karijeri. Prethodni je osvojen prošle godine na Roland Garosu.
