(31.08-05.09.2020)

Bogdan Matei, 05.09.2020, 11:53

Bez većih emocija, liberalna vlada Rumunije je preživela glasanje o nepoverenju u ponedeljak na zahtev Socijaldemokratske partije (PSD). Glavna opoziciona stranka nije uspela medjutim da postigne kvorum od najmanje 233 parlamentarca, odnosno više od 5o % ukupnog broja poslanika i senatora. U sali Parlamenta prisustvovalo je samo 226 parlamentaraca. Prema prethodnoj najavi sednicu su bojkotovali parlamentarci Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasite Rumuniju (USR) i Partije narodnog pokreta (PMP). Odsustvovalo su i nekoliko parlamentaraca socijaldemokratske partije i stranaka koje su podržale zahtev za glasanje o nepoverenju. Lider Socijaldemokrata i predsednik Poslaničkog doma Marčel Čolaku doneo je odluku da se iz stranke isključe clanovi koji su neopravdano izostali. Liberalni premijer Ludovik Orban je izjavio da je propali zahtev za glasanje o nepoverenju ,, dobrodošao za Rumuniju“, jer vlada treba da se uhvati u košta sa velikim izazovima za koje je potreban puni kapacitet.

U medjuvremenu nastavlja se predizorna kampanja za lokakne izbore 27. septembra u atmosferi preduzimanja mera za sprečavanje sirenja zaraze novim koronavirusom. Po rečima Ministarstva unutrašnjih poslova, nošenje zaštitne maske je obavezno, a sve osobe koje učestvuju na izbornim skupovima bice podvrgnute trijaži. Mere pristupa i individualne zaštite postavljene su na vidljivim mestima. Obezbediće se fizičko distanciranje od najmanje jednog metra medju učensicima, uključujući ovde i akcije koje se odvijaju na ulicama ili od vrata do vrata. Na skupovima u zatvorenom prostoru mogu učestvovati najviše 50 osoba u trajanju od najvise dva sata. Na otvorenom prostoru organizatori treba da ograniče prisustvo učesnika na najviše 100 osoba. Na lokalnim izborima izabraće se 41 predsednik županijskih odbora, oko 3200 gradonačelnika, više od 1300 županijskih odbornika i 40 hiljada mesnih odbornika. Lokalni izbori u junu odloženi su za septembar zbog pandemije koronavirusa, tako da je bilo potrebno da se i lokalnim izabranicima produži mandat za 6 meseci.

Od 1. septembra otvoreni su restorani, kafane, filmske i pozorišne dvorane. Po preporuci Nacionalnog komiteta za hitne situacije klubovi i barovi ostaju i dalje zatvoreni, a novootvorene jedinice treba da obezbede stroge mere zaštite. Pozorišne i kinodvorane imaju obavezu da rade sa pola kapaciteta. Povećan je i broj učesnika na privatnim dogadjajima, work šopovima za odrasle, uključujuci i implementaciju projekata finansiranja evropskim fondovima sa 20 na 50 učesnika u zatvorenom prostoru, odnosno sa 50 na 100 na otvorenom.

Senat Rumunije usvojio je u sredu jednoglasnom odlukom Deklaraciju o solidarnosti sa beloruskim narodom. U Deklaraciji se izmedju ostalog traži prekid nasilja nad mirnim demonstranata i odlučna akcija medjunafodne zajednice ako se situacija neće brzo poboljšati. Rumunski senatori pozivaju vlasti u Minsku da poštuju pravo gradjana na javno okupljanje, da se uzdrže od nelegalne primene prekomerne sile, da oslobode nepravedno hapšenje demonstranata i pokrenu pravi i suštinski dijalog sa gradjanskim društvom. Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku tražio je da se oslobode politički zatvorenici i hiljade uhapšenih lica na protestima u Belorusiji. On je podvukao da je potrebna i jedna odlučna i nedvosmislena politika u odnosima sa Ruskom federacijoim koja podržava dugovečni režim Aleksandra Lukašenka koji važi za poslednjeg evropskog diktatora. Ministar Auresku je saopštio da će Rumunija izdvojiti pomoć u visini od 100 000 evra za gradjansko društvo i nezavisne novinare Belorusije i trazi kažnjavanje odgovornih za zloupotrebe u ovoj bivšoj sovjetskoj republici. Ovakve inicijative vlasti u Minsku koje su za svaku osudu ne mogu ostati bez pravog odgovora Evropske unije, zaključio je šef rumunske diplomatije.

Simultanim kulturnim svečanostima u Rumuniji, Reopublici Moldaviji, istorijskim zajednicama i dijaspori obeležen je 31, avgust, Dan rumunskog jezika. Predsednik zemlje Klaus Johanis je izjavio da ,, ezik definiše identitet i kulturu, modeliše i inspiriše.“ Šef države je čestitao profesorima rumunskog jezika van granica zemlje koji novim generacijama prenose nasledjene korene i pomažu generacijama da se kulturno i duhovno definišu. Odluka o proglašenju 31 avgusta za Dan rumunskog jezika doneta je 2013. godine u Parlamentu Rumunije i poklapa se sa zvaničnom proslavom u Republici Moldaviji i predstavlja istovremeno počast odatu pokretu nacionalnog budjenja u susednoj državi. 31. avgusta 1989. godine Parlament u Kišinjevu je pod pritiskom 750 hiljada osoba, odnosno jedne šestine ukupnog stanovništa zemlje, usvojio deklaraciju o proglašenju rumunskog jezika državnim jezikom i prelasku sa nametnutog čiriličnog pisma, od strane sovjetskog okupatora 1940. godine, na latinsko.