Odlukom Vlade Rumunije zeleni sertifikat postaje obavezan u naseljima sa više od 3 novozaražene osobe na 1000 stanovnika. Sertifikat, koji potvrdjuje da je nosilac vakcinisan ili da ima negativan test na kovid ili je preležao bolest, obavezan je u restoranima kino dvoranama, na sportskim takmičenjima, svadbama i krštenjima. Filmskim i pozorišnim dvoranama je ogranićen kapacitet na 50% gledalaca. U barovima, klubovima i diskotekama kapacitet je ograničen na 30% a na mitinzima na najviše 100 osoba. Zbog sve većeg broja novozaraženih kovidom 19, Rumunija sa zelene prelazi na žutu kovid listu. Broj naselja koje ulaze na crvenu listu povečava se svakim danom. Takodje raste i broj zaraženih kovidom na odeljenjima intenzivne nege, tako da vlasti traže rešenja za dopunu bolničkih postelja. U ovoj situacij, vakcinacija, koja je do sada bila ispod očekivanja, izgleda da beleži blagi uzlazni trend. Stručnjaci preporučuju da se od 28. septembra daje i treća buster doza najugroženijim kategorijama, kao i zdravstvenom i prosvetnom osoblju.
Nacionalna antikorupcijska direkcije proverava kako su u Rumuniji nabavljene vakcine protiv kovida, jer postoje sumnje za zloupotrebu službenog položaja i sticanje nepripadajuće materijalne koristi, ali do sada nije podignuta nijedna prijava. Bivši ministar zdravlja Vlad Vojkulesku, koji je ovu dužnost obavljao oko pet meseci, izjavio je da je odluku o nabavci vakcina doneo premijer Florin Kacu bez konsultacije sa Ministarstvom zdravlja. Rumunija je naručila prevelike doze vakcine pa je morala da ih proda ili donira, izjavio je bivši ministar zdravlja. Premijer optužuje Vlada Vojkuleskua da je lični potpis stavio na porudjbinu nepriznatog seruma. Florin Kacu je izjavio da je Rumunija za svoje potrebe u nerednih nekoliko godina naručila 120 miliona doza, od kojih je 18,5 miliona već dato, 2,1 milion je doniran i 2,2 miliona prodat. 750 000 doza je van upotrebe jer je rok važenja istekao, a 178 000 imaju rok važenja do 31. oktobra.
Zbog ogromnog povečanja cene električne energije i prirodnog gasa od 1. novembra država će snositi deo cene za domaće i industrijske potrošače. Pravo na smanjenu cenu imaju i mala i srednja preduzeća. U medjuvremenu opoziciona Socijaldemokratska partija (PSD) dostavila je Parlamentu nacrt zakona o dodeljivanju pomoći malim i srednjim preduzečima. Nacrt, prema rečima lidera socijaldemokrata Marčela Čolakua, predvidja kompenzacioni mehanizam ili smanjenje poreza na dobit za kompanije koje su blagovremeno platile sve doprinose.
Vlasnicima automobila koji popravlajju vozila na bazi polise obaveznog osiguranja Kompanije Siti Inšuens isplaćese brže obeštećenje iz Fonda za garantovanje osiguranika. U skladu sa odlukom Vlade, vlasnici ne treba da čekaju konačnu odluku suda o bankrotstvu ovog lidera na tržištu osiguranja. Tužioci su pokrenuli više krivičnih prijava za proneveru, pranje novca i falsifikovanja formacija. I parlamentarci traže objašnjenje kako to de je u Rumuniji moglo da se desi novi krah na tržištu osiguranja vozila, jer su pre dve godine istu sudbinu doživele i kompanije Karpatika i Astra. Ekonomska komisija Senata pozvala je na saslušanje predstavnike pomenute institucije i osiguravajućih asocijacija.
Obračajući se u Nju Jorku na 76. Generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija, predsednik Rumunije Klaus Johanis je izmedju ostalog rekao da je potreban inovacioni pristup kako bi se simultano odgovorilo na široku lepezu medjuzavisnih izazova, poput zdravstva, demografskih promena, migracije, ograničenih resursi, klimatskih promena i gubljnja biodiverziteta, ekstremnog siromaštva i gladi. Na samitu o koordinisanom medjunarodnom odgovoru na kovid 19, organizovan na inicijativu američkog predsednika Džoa Bajdena, Klaus Johanis je podržao ideju o pravednom pristupu zemalja sveta vakcinama, terapiji i dijagnozi. U okviru ,,Pretvaračke akcije za prirodu i ljude“ predsednik Rumunije se izjasnio za mobilizaciju novih resursi finansiranja prirode. U Nju Jorku Klaus Johanis sastao se i sa generalnom sekretarkom frankofonije Luizom Mušikivabo i predstavnicima jevrejskih zajednica iz SAD.
Odlukom Vlade Rumunije zeleni sertifikat postaje obavezan u naseljima sa više od 3 novozaražene osobe na 1000 stanovnika. Sertifikat, koji potvrdjuje da je nosilac vakcinisan ili da ima negativan test na kovid ili je preležao bolest, obavezan je u restoranima kino dvoranama, na sportskim takmičenjima, svadbama i krštenjima. Filmskim i pozorišnim dvoranama je ogranićen kapacitet na 50% gledalaca. U barovima, klubovima i diskotekama kapacitet je ograničen na 30% a na mitinzima na najviše 100 osoba. Zbog sve većeg broja novozaraženih kovidom 19, Rumunija sa zelene prelazi na žutu kovid listu. Broj naselja koje ulaze na crvenu listu povečava se svakim danom. Takodje raste i broj zaraženih kovidom na odeljenjima intenzivne nege, tako da vlasti traže rešenja za dopunu bolničkih postelja. U ovoj situacij, vakcinacija, koja je do sada bila ispod očekivanja, izgleda da beleži blagi uzlazni trend. Stručnjaci preporučuju da se od 28. septembra daje i treća buster doza najugroženijim kategorijama, kao i zdravstvenom i prosvetnom osoblju.
Nacionalna antikorupcijska direkcije proverava kako su u Rumuniji nabavljene vakcine protiv kovida, jer postoje sumnje za zloupotrebu službenog položaja i sticanje nepripadajuće materijalne koristi, ali do sada nije podignuta nijedna prijava. Bivši ministar zdravlja Vlad Vojkulesku, koji je ovu dužnost obavljao oko pet meseci, izjavio je da je odluku o nabavci vakcina doneo premijer Florin Kacu bez konsultacije sa Ministarstvom zdravlja. Rumunija je naručila prevelike doze vakcine pa je morala da ih proda ili donira, izjavio je bivši ministar zdravlja. Premijer optužuje Vlada Vojkuleskua da je lični potpis stavio na porudjbinu nepriznatog seruma. Florin Kacu je izjavio da je Rumunija za svoje potrebe u nerednih nekoliko godina naručila 120 miliona doza, od kojih je 18,5 miliona već dato, 2,1 milion je doniran i 2,2 miliona prodat. 750 000 doza je van upotrebe jer je rok važenja istekao, a 178 000 imaju rok važenja do 31. oktobra.
Zbog ogromnog povečanja cene električne energije i prirodnog gasa od 1. novembra država će snositi deo cene za domaće i industrijske potrošače. Pravo na smanjenu cenu imaju i mala i srednja preduzeća. U medjuvremenu opoziciona Socijaldemokratska partija (PSD) dostavila je Parlamentu nacrt zakona o dodeljivanju pomoći malim i srednjim preduzečima. Nacrt, prema rečima lidera socijaldemokrata Marčela Čolakua, predvidja kompenzacioni mehanizam ili smanjenje poreza na dobit za kompanije koje su blagovremeno platile sve doprinose.
Vlasnicima automobila koji popravlajju vozila na bazi polise obaveznog osiguranja Kompanije Siti Inšuens isplaćese brže obeštećenje iz Fonda za garantovanje osiguranika. U skladu sa odlukom Vlade, vlasnici ne treba da čekaju konačnu odluku suda o bankrotstvu ovog lidera na tržištu osiguranja. Tužioci su pokrenuli više krivičnih prijava za proneveru, pranje novca i falsifikovanja formacija. I parlamentarci traže objašnjenje kako to de je u Rumuniji moglo da se desi novi krah na tržištu osiguranja vozila, jer su pre dve godine istu sudbinu doživele i kompanije Karpatika i Astra. Ekonomska komisija Senata pozvala je na saslušanje predstavnike pomenute institucije i osiguravajućih asocijacija.
Obračajući se u Nju Jorku na 76. Generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija, predsednik Rumunije Klaus Johanis je izmedju ostalog rekao da je potreban inovacioni pristup kako bi se simultano odgovorilo na široku lepezu medjuzavisnih izazova, poput zdravstva, demografskih promena, migracije, ograničenih resursi, klimatskih promena i gubljnja biodiverziteta, ekstremnog siromaštva i gladi. Na samitu o koordinisanom medjunarodnom odgovoru na kovid 19, organizovan na inicijativu američkog predsednika Džoa Bajdena, Klaus Johanis je podržao ideju o pravednom pristupu zemalja sveta vakcinama, terapiji i dijagnozi. U okviru ,,Pretvaračke akcije za prirodu i ljude“ predsednik Rumunije se izjasnio za mobilizaciju novih resursi finansiranja prirode. U Nju Jorku Klaus Johanis sastao se i sa generalnom sekretarkom frankofonije Luizom Mušikivabo i predstavnicima jevrejskih zajednica iz SAD.
