Hipoterapija
1964. godine, američki psihijatar Boris Levinson otkrio je novu terapiju za lečenje osoba sa disabilitetom, a to je terapija pomoću životinja, kao što su delfin, riba, papagaj, konj i kućni ljubimci, poput pasa i mačaka. Rezultati istraživanja pokazuju da životnje poput pasa, mogu predvideti krize epilepsije, papagajii ublažavaju simptome bolesti srca, mačke utiču na snižavanje krvnog pritiska, ublažavaju anksioznost, depresiju i čak šizofreniju. Delfini lako komuniciraju sa decom sa autizmom, jahanje ublažava napetost i uspostavlja psihičku ravnotežu, blagi pokreti riba u akvariji izazivaju relaksaciju.
Ana-Maria Cononovici, 02.04.2014, 14:50
1964. godine, američki psihijatar Boris Levinson otkrio je novu terapiju za lečenje osoba sa disabilitetom, a to je terapija pomoću životinja, kao što su delfin, riba, papagaj, konj i kućni ljubimci, poput pasa i mačaka. Rezultati istraživanja pokazuju da životnje poput pasa, mogu predvideti krize epilepsije, papagajii ublažavaju simptome bolesti srca, mačke utiču na snižavanje krvnog pritiska, ublažavaju anksioznost, depresiju i čak šizofreniju. Delfini lako komuniciraju sa decom sa autizmom, jahanje ublažava napetost i uspostavlja psihičku ravnotežu, blagi pokreti riba u akvariji izazivaju relaksaciju.
Terapija sa životinjama ima za cilj razvoj emocionalnih sposobnosti osobama sa raznim disabilitetima i socijalna integracija. Prema pojedinim studijama, osobe koje izražavaju ljubav prema psima i mačkama, istu ljubav izražavaju i prema ostalim ljudima. U Rumuniji, ovaj nekonvencionalni model terapije preuzet je od nedavno i primenjen u slučaju oporavka zatvorenika i dece sa disabilitetom. Lilika Fraciman, vanredni profesor univerziteta u Konstanci i pedijatar u okviru županijske bolnice Konstanca, govori o ulozi terapije sa konjima: Hipoterapija je korisna na više nivoa: mi je smatramo korisnom za osobe koje imaju probleme sa socijalnim prilagodjavanjem, ali za osobe sa zdrastvenim problemima, kao što su neuromotorni i psihomotorni poremećaji. Mi smo psihoterapiju sa konjima razvili u odnosima sa decom sa autizmom i zatim smo je koristili i u slučaju drugih bolesti i poremećaja. Veoma dobro znamo da osobe sa autizmom žive u sopstvenom svetu, one nisu obavezno bolesne, već odsečene od socijalne stvarnosti, onakve kako je mi znamo. Konj, sa svojim zaštitničkim instinktima i blagim hodom, omogućava deci da se približe našoj stvarnosti, smiruje, sve u svemu ima izuzetno pozitivnu ulogu u evoluciji dece sa autizmom. Isto se dešava i u slučaju drugih genetskih ili degenerativnih bolesti.”
Naučna istraživanja su dokazala dobrotvorene efekte kućnog ljubimca po bolesnu osobu ili decu sa raznim poremećajima. Konstatovano je da životinje mogu promeniti i poboljšati psihičko stanje i nivo komunikacije, mogu povećati stepen poverenja u sebe. Ako je terapija sa psima i mačkama dobro poznata, terapjia sa konjima bila je, na početku, retka pojava i primenjena samo od proleća do jeseni, koliko je trajalo lepo vreme, jer su se sednice odvijale pod vedrim nebom. U ovom trenutku, brojni centri raspolažu manježom, a deca mogu uživati u ovoj terapiji tokom cele godine.
Terapija sa konjima preporučena je i za hiperaktivniju decu, ne samo za decu sa autizmom. Na pitanje Koliko su korisne sednice terapije sa konjima”, odgovara Lilika Fraciman: Rezultati se mogu videti zavisno od složenosti slučaja i bolesti koju pokušavamo da lečimo. Videli smo decu koja su izmedju dve sednice promenila ponašanje, koja su počela da posredstvom gestova komuniciraju sa konjima, koja su se u prisustvu konja smirila. Medjutim, stabilni rezultati pojavljuju se posle nekoliko nedelja terapije. Zavisno od slučaja, sednica terapije sa konjima traje izmedju 30 iIi 60 minuta, dva ili tri puta nedeljno.”
