Pušenje i ekonomski efekti
Uzrok smrti otprilike 700 hiljada ljudi godišnje u Evropskoj uniji, pušenje je i dalje ozbiljan problem u svim zemljama članicama, uključujući i Rumuniju. Ovde je pušenje glavni uzrok oboljenja i smrti. Više od 42 hiljade osoba umiru godišnje zbog pušenja, a dve trećine njih su uzrasta od 35 do 69 godina, u uslovima u kojima u 2011. godini, na primer, 27% stanovnika je pušilo. Usled pušenja pojavljuju se veoma ozbiljne bolesti, uglavnom, kardio-vaskularne i cerebrovaskularne bolesti, tuberkuloza, rak i disajna oboljenja. Ali, pušenje utiče ne samo na zdravlje, već i na ekonomiju, ističe se u nedavnom Izveštaju o ekonomskim posledicama konzumiranja duvanskih proizvoda po javni zdravstveni sistem u Rumuniji”. Da bi saznali koliko je rumunska država, posredstvom nacionalnih zdravstevnih programa, trošila u 2012. godini za lečenje bolesti izazvanih pušenjem, razgovarali smo sa lekarkom Magdalenom Čobanu, stručnjakom za kontrolu pušenja u okviru Ministarstva zdravlja: Cena lekova sa popustom, lekarskih pregleda i svih neophodnih medicinskih testova ne može biti tačno izračunata. Zbog ovog razloga svota na koju se odnosi izveštaj je manja od realnih troškova, koji premašuju visinu prihoda od takozvane takse na duvanske proizvode. No, za lečenje bolesti koje izaziva pušenje, u 2012 trošilo se više od milijardu evra. A prihodi prikupljeni od poreza na duvanske proizvode bili su u visini od 245 miliona evra. Ali deficit je, ustvari, mnogo veći.”
Christine Leșcu, 26.11.2014, 14:23
Uzrok smrti otprilike 700 hiljada ljudi godišnje u Evropskoj uniji, pušenje je i dalje ozbiljan problem u svim zemljama članicama, uključujući i Rumuniju. Ovde je pušenje glavni uzrok oboljenja i smrti. Više od 42 hiljade osoba umiru godišnje zbog pušenja, a dve trećine njih su uzrasta od 35 do 69 godina, u uslovima u kojima u 2011. godini, na primer, 27% stanovnika je pušilo. Usled pušenja pojavljuju se veoma ozbiljne bolesti, uglavnom, kardio-vaskularne i cerebrovaskularne bolesti, tuberkuloza, rak i disajna oboljenja. Ali, pušenje utiče ne samo na zdravlje, već i na ekonomiju, ističe se u nedavnom Izveštaju o ekonomskim posledicama konzumiranja duvanskih proizvoda po javni zdravstveni sistem u Rumuniji”. Da bi saznali koliko je rumunska država, posredstvom nacionalnih zdravstevnih programa, trošila u 2012. godini za lečenje bolesti izazvanih pušenjem, razgovarali smo sa lekarkom Magdalenom Čobanu, stručnjakom za kontrolu pušenja u okviru Ministarstva zdravlja: Cena lekova sa popustom, lekarskih pregleda i svih neophodnih medicinskih testova ne može biti tačno izračunata. Zbog ovog razloga svota na koju se odnosi izveštaj je manja od realnih troškova, koji premašuju visinu prihoda od takozvane takse na duvanske proizvode. No, za lečenje bolesti koje izaziva pušenje, u 2012 trošilo se više od milijardu evra. A prihodi prikupljeni od poreza na duvanske proizvode bili su u visini od 245 miliona evra. Ali deficit je, ustvari, mnogo veći.”
Otprilike 28% od skoro milijardu evra, koliko se trošilo za lečenje pet kategorija bolesti koje izaziva pušenje predstavlja račun” koji rumunsko društvo plaća za pušenje. Pred mikrofonom je ponovo lekarka Magdalena Čobanu: Kada kažemo da pušenje izaziva, na primer, rak pluća ili srčani udar, procenat varira od jedne do druge bolesti. Pušenje može prouzrokovati i jednu i drugu bolest, ali nisu svi slučajevi srčanog udara ili raka pluća izazvani pušenjem. Pušenje je uzrok samo jedne četvrtine slučajeva srčanog udara, ali 86% slučajeva raka pluća.”
Uvodjen 2006. godine u cilju suzbijanja ekscesivnog konzumiranja duvana i alkoholnih pića, drugih osim piva i vina, takozvani porez na luksuzne proizvode dokazao se nedovoljnim i neefikasnim. Sem ovih poreza potrebno je poštovati preporuke Svetske zdravstvene organizacije, a to su monitorizacija potrošnje duvana, zaštita ljudi od efekata konzumiranja duvana, pružanje pomoći osobama koje žele da odustanu od pušenja, upozorenje o opasnošću konzumiranja duvanskih proizvoda, zabrana reklamiranja duvana i povećanje poreza na duvanske proizvode. Od lekarke Magdalene Čobanu saznajemo da li su ove mere primenjene u Rumuniji: Sve ove mere su primenjene, ali ne u potpunosti. Značajni koraci su učinjeni u 2007.-2008. godini, istovremeno sa ulaskom Rumunije u Evropsku uniju. Posle 2008., medjutim, progresi su zabeleženi samo u oblasti oporezivanja duvanskih proizvoda i pružanja pomoći osobama koje žele da odustanu od pušenja. Ostale mere nisu zabeležile progrese, iako su bile samo zakonodavne prirode. Primera radi, zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama dostavljen je parlamentu još 2011. godine, ali nije ni dan danas razmotren.”
Podrška borbi protiv pušenja dolazi od institucija Evropske unije, koje su u aprilu ove godine izmenile Direktivu o duvanu. Rumunski evroposlanik Kristijan Bušoj, član Komisije za okolnu sredinu, javno zdravstvo i prehrambenu sigurnost, govorio nam je o sadržaju nove direktive:Revidirana direktiva o duvanu predstavila je senzibilnu temu žestokih debata u Evropskom Parlamentu. Tek u decembru prošle godine postignut je kompromis izmedju Parlamenta i Evropske komisije, a u aprilu nova direktiva je objavljena u Službenom listu. Zemlje članice imaju na raspolaganju dve godine da bi primenile ovu direktivu, koja, u glavnom, nameće da upozorenja o zdravstvu prekrivaju 65% stražnje i prednje strane kutija cigareta ili duvana za lulu. Zabranjuju se proizvodi od aromatizovanog duvana, dotični aditivi, dodaci poput kafeina, vitamina, bojila. Postoje, takodje, dodatni zahtevi koji se tiču oblika i sadržaja kutija cigareta i zabranjuju se elementi koji varaju potrošače.”
(prevod- Teodora Kristez)
