Novogodišnji običaji u Rumuniji
Iako je samo datum u kalendaru, Nova Godina je jedan od najlepših trenutaka godine sa puno značaja. Prelazak u novu etapu, simbolični preporod vremena u noći izmedju 31. decembra i 1. januara slavi se svuda na ovom svetu. Veselje uz porodicu, prijatelje, drugove ili poznanike, u kući, restoranu ili pod vedrim nebom prilika je za radost svih stanovnika planete koji se svakog 31. decembra nadaju boljem i lepšem životu i svetu.
Monica Chiorpec, 31.12.2014, 13:45
Iako je samo datum u kalendaru, Nova Godina je jedan od najlepših trenutaka godine sa puno značaja. Prelazak u novu etapu, simbolični preporod vremena u noći izmedju 31. decembra i 1. januara slavi se svuda na ovom svetu. Veselje uz porodicu, prijatelje, drugove ili poznanike, u kući, restoranu ili pod vedrim nebom prilika je za radost svih stanovnika planete koji se svakog 31. decembra nadaju boljem i lepšem životu i svetu.
U rumunskoj tradiciji, iako se verovalo da Nova godina počinje na dan Božića, to jest 25. decembra, ili čak ranije na dan Svetog apostola Andreja 30. novembra, običaj korindjanja je svake godine najavio novi početak. Prehrišćanske tradicije igraju posebnu ulogu u obeležavanju trenutka prelaska u Novu godinu i, s obzirom da ovaj trenutak nema religioznu dimenziju, običaji su duž vremena očuvani skoro nepromenjeni. Prema prastarom kultu Sunca, koji je prenesen do naših dana, životinja su glavni element i zato za Novu godinu imamo tradicionalne igre Medveda i Koze. Narodni kostimi su pripremljeni jos pre Božića, maske igrača pune su imaginacije i humora, a tradicionalna muzika i igre impresioniraju publiku originalnošću i kreativnim izražavanjem. Delija Sujogan, etnolog u okviru Univerziteta Nord” u gradu Baja Mare, precizira: Danas koledari idu posebno kod rodbine, suseda i prijatelja, nisu dobro očuvane tako zvane ulične kolede. U Novogodišnjoj noći, u Maramurešu, pevaju se izuzetno lepe kolede, jer oni koji ih pevaju stavljaju akcenat na kvalitet ove tradicionalne pesme. Ovdašnje kolede su hrišćanske, ali i prehrišćanske, sa mnoštvom simbola koji se tiču preporoda Sunca i Prirode.”
Po narodnoj tradiciji, poruke upućene u Novogodišnjoj noći su zaista značajne za svaku osobu i zajednicu, jer u onom trenutku omogućen je pristup svih ljudi božanskom planu. Sabina Ispas, direktorka Instituta za etnografiju i folklor Constantin Brailoiu” iz Bukurešta, rekla nam je: Nova Godina okarakterisana je nizom tradicionalnih svećanih ceremonija, medju kojima je najpoznatija sorkova”, to jest upućivanje najlepših želja za Novu godinu koju pevaju posebno deca držeći u ruci veštački prut sa svećem. Drugi običaj koji se praktikuje prvog dana Nove godine je Plugušor”, u prevodu mali plug”, kada deca, ali i odrasli, žele drugima najbolje i najlepše u Novoj godini. Početni značaj Plugušora” bio je i ostao taj da ljudi kojima se peva budu zaštićeni i osvećeni, kao simbol svećane proslave velikog praznika prelaska u drugu etapu života. No, niz zimskih tradicionalnih ceremonija, koje su povezane za otvaranje nebesa, traje sve do praznika Svetog Jovana Krstitelja, 7. januara. U stvari, reč je o percepciji, shvatanju i prihvatanju pojave javljanja Boga ljudima, kada se nebo otvara, a Bog komunicira direktno sa svojim stvorenjem- to jest sa čovekom. U ovim specijalnim trenucima otvaranja neba, veruje se da ljudi mogu saznati šta će se im desiti u Novoj godini. Nije reč o gadjanju, već o poruci koju Bog prenosi ljudima u trenutku u kojem ima neposredan kontakt sa njima.”
U Novogodišnjoj noći, takodje, mlade iz tradicionalnih zajednica mogu predvideti svoju budućnost, rekla nam je Sabina Ispas, direktorka Instituta za etnografiju i folklor Constantin Brailoiu” iz Bukurešta: Postoji mnoštvo ceremonijalnih rituala, posredstvom kojih ljudi pokušavaju da uspostave korektno i složeno komuniciranje sa Bogom. Posebno devojke koje žele da saznaju za koga će se udati i kako će biti muškarac koji će postati njihov suprug. Ova praksa je kao gadjanje- one traže nešto i ako naidju na drveni ugalji znači da će budući suprug biti crnokos ili ako naidju na suve grančice onda će on biti stariji.”
Za istoriju naše kulture, period izmedju Božića, 25. decembra, i praznika Svetog Jovana Krstitelja, 7. januara, jedan je od najbogatijih svećanim i ceremonijalnim ritualima. Moderno društvo je transformisalo Doček Nove godine u povod za radost i veselje, u društvu porodice ili prijatelja, do zora prvog dana Nove godine. Vatrometi, posebno u urbanskim sredinama, kao i pucanje bičem pretežno u seoskoj sredini, imaju funkciju ispraćaja stare godine i veselog i optimističkog dočeka nove.
