Stereotipi o polovima
Prisutne i dalje u privredama i društvima Evropske unije, razlike izmedju polova na tržištu rada imaju korene, u većini slučajeva, u stereotipima na kojima nailazimo najčešće u zajednicama kojima pripadamo. Kako se pojavljuju stereotipi pomoću kojih predstavljamo ulogu žene i muškarca u društvu? Da li se oni prošire posredstvom vaspitanja i dotičnih kulturnih modela? Na ova pitanja pokušala je da nadje odgovore studija o stereotipima o polovima u rumunskoj kulturi i svakodnevnom životu, ostvarena u okviru projekta “Integracija i promovisanje žena na tržištu radne snage” za Fondaciju za otvoreno društvo, uz evropsko finansiranje obezbedjeno Sektorijalnim operacionalnim programom za razvoj ljudskih resursi. Studija se odnosila na četiri domena, a to su film, pozorište, književnost i mediji i imala za cilj da proveri hipotezu, po kojoj stereotipi o polovima ili o ženstvenosti imaju kulturnu bazu. Koji su zaključci studije saznajemo od Mirče Vasileskua, predsednika Fondacije za otvoreno društvo: «U glavnom, hipoteza od koje smo polazili bila je korektna: način na koji gledamo na žene i ženstvenost bazira se na kulturnom nasledju”. Naravno, mediji imaju značajan uticaj, jer utiču na publiku i promovišu stereotipno mišljenje, eksploatišu dotične stereotipe o ženama samo da bi povećali rejting. Ovde se odnosim pretežno na tabloide.»
Christine Leșcu, 04.02.2015, 12:57
Prisutne i dalje u privredama i društvima Evropske unije, razlike izmedju polova na tržištu rada imaju korene, u većini slučajeva, u stereotipima na kojima nailazimo najčešće u zajednicama kojima pripadamo. Kako se pojavljuju stereotipi pomoću kojih predstavljamo ulogu žene i muškarca u društvu? Da li se oni prošire posredstvom vaspitanja i dotičnih kulturnih modela? Na ova pitanja pokušala je da nadje odgovore studija o stereotipima o polovima u rumunskoj kulturi i svakodnevnom životu, ostvarena u okviru projekta “Integracija i promovisanje žena na tržištu radne snage” za Fondaciju za otvoreno društvo, uz evropsko finansiranje obezbedjeno Sektorijalnim operacionalnim programom za razvoj ljudskih resursi. Studija se odnosila na četiri domena, a to su film, pozorište, književnost i mediji i imala za cilj da proveri hipotezu, po kojoj stereotipi o polovima ili o ženstvenosti imaju kulturnu bazu. Koji su zaključci studije saznajemo od Mirče Vasileskua, predsednika Fondacije za otvoreno društvo: «U glavnom, hipoteza od koje smo polazili bila je korektna: način na koji gledamo na žene i ženstvenost bazira se na kulturnom nasledju”. Naravno, mediji imaju značajan uticaj, jer utiču na publiku i promovišu stereotipno mišljenje, eksploatišu dotične stereotipe o ženama samo da bi povećali rejting. Ovde se odnosim pretežno na tabloide.»
Sem medija, čini se da obrazovanje je, sa svoje strane, izvor stereotipa, ponekad čak analizom književnih dela koja su predložena učenicima. U svojstvu književnog kritičara i istoričara, Mirča Vasilesku analizirao je način na koji su okarakterisani neki ženski književni likovi u školi: «Proveravao sam kako udžbenici i školski zbornici smatraju ove likove. U stvari, pomenute analize su veoma obične, i pitam se da li u trenutku diplomiranja, običan mlad čovek ne počinje da u realnom životu primeni stereotipne ideje o ženskim likovima koje je našao u udžbenicima i drugim školskim knjigama.» Odgovor je pozitivan, iako, veoma često, tumačenja i analize koje predlažu školski udžbenici nisu ni veoma tačne, nije u korist ženskim književnim likovima.
Dotičini ženski prototipi” su zadnjih godina promovisani i posredstvom medija, tačnije u nekim televizijskim emisijama. U ovom trenutku, tabloidne televizije «proizvodile» su novu vrstu žene: žena- dekor, koja, u glavnom, zabavlja publiku glupostima koje kaže, igrajući ulogu koju joj diktira producent emisije. Medjutim, previše žena ne pojavljuje se, uglavnom, ni u «ozbiljnim» programima, precizira Mirča Vasilesku: U televizijskim emisijama o političkim ili društvenim pitanjima žensko prisustvo je slabo. I obično, pozvane su skoro iste žene, koje obično potiču iz političke sredine.»
Stereotipi o polovima preneseni su deci ne samo posredstvom televizija i književnosti, već i porukama roditelja u ranom detinjstvu. Livija Aninošanu, koordinatorka Centra Partnerstvo za razvnopravnost, koji je partner u okviru projekta za “Integraciju i promovisanje žena na tržištu radne snage”, smatra da socijalizacijom, deca veoma rano uče šta umeju ili ne umeju da rade devojčice i dečaci: «Dotične emocije podstaknute su ili potisnute i dečacima i devojčicama. Dečacima je još od ranog detinjstva ograničeno, ponekad zabranjeno, emocijalno izražavanje, u smislu da im je dozvoljeno da izraze bes, ali ne i slabost ili bojaznost. Devojčice, medjutim, nisu ohrabrene da kažu «ne», da izraze bes ili da veoma odlučno izraze neku emociju. Evo kako od detinjstva deci je usadjena ideja da dečaci su snažni, a devojčice slabe.»
Prema ocenama stručnjaka za ravnopravnost polova, potrebno bi bilo da se koriguju stavovi i mišljenja odraslih. Jer deca bi trebalo da budu ohrabrena da izraze što širu lepezu emocija i da se snadju u što većem broju situacija.
